Мученици из Храсна нашли смирај по трећи пут

„Нека смо само дочекали да нађу коначни смирај кости наших очева, стричева, браће на светој храшћанској земљи, па не би жалили и ми овдје поред њих починути“ 

Овако су данас говорили они старији потомци мученика из села Храсно, сахрањујући у новосаграђеној Спомен цкрвици земне остатке својих предака, поубијаних „на правди Бога“ за Видовдан 1941. године и бачених у оближњу јаму, гдје је на покољ поведено њих 101, али је 39 успјело да се одвеже и побјегне, па су земне остатке 62 жртве њихови потомци најприје вадили из јаме и сахранили у сеоску Спомен костурницу, али им потомци некадашњих џелата ни ту нису дали мира и у протеклом рату минирали и овај споменик, заједно са црквом Светог Јована, сеоском школом и српским кућама у селу.

Поклоњењу невиним жртвама присуствовали су, поред њихових потомака и мјештана Храсна, и градоначелник Требиња Лука Петровић, као и његов колега из Љубиња Дарко Крунић, те представници привредног и културног живота ове двије локалне заједнице, али и бројни становници Требиња и Љубиња, док је опијело служио епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештанскрва Епархије.

„Њихова тијела јесу побијена те кобне ноћи, али им душе нису никада убијене, већ се оне и данас славе, јер је ово и дан радости и васкрснућа, дан славе који ће то увијек бити све док иједан њихов потомак постоји – док зна да треба да упали кандило и свијећу. Њихове душе нису убијене, јер их је Спаситељ уписао у књигу живота вјечнога“, казао је овом приликом владика Григорије који је свештао и малу црквицу у чију су крипту положене свете кости.

„Кости су, захваљујући божијој правди, након минирања споменика 1992. остале нетакнуте, али смо их ми извадили и пребацили у манастир Завалу док нисмо изградили ову капелицу и данас их овдје поново сахранили, надајући се да ће наћи вјечни смирај у овом гробљу гдје почивају сви наши најдражи“, каже Неђо Жарковић који, иако загазио у девету деценију, тврди да би му велика сатисфакција била још једино да се обнови црква Светога Јована.

Међу великим бројем окупљених потомака храшћанских страдалника и некадашњих мјештана села у коме је до рата било стотињак житеља, а данас нема нико, био је и Храшћанин, професор Михајло Буквић који је подсјетио да се од погрома спасило 39 српских домаћина који су се путем успјели одвезати и побјећи, али су и они и потомци страдалника увијек постављали и данас постављају једно те исто питање – зашто?

То питање су, каже Миленко Буквић чији се отац Огњен успио спасити, постављали и у његовој кући гдје се, као и остали некадашњи мјештани, гаји још једино нада да се обнови стара црква.

Парох чапљински, отац Марко Гојачић који је радио са мјештанима на подухвату  градње мале црквице, истакао је да је њихова чежња да своје најмилије коначно врате на свету храшћанску земљу била превелика, па је зато и њихова срећа још већа. „Данашњи дан је и храмовна слава овога великога храма који је порушен, али се надамо да ће и он бити обновљен у догледном периоду и управо због тога смо бирали данашњи дан да се сахране ове мученичке кости, да сви заједно осјетимо и срећу, и тугу, али и мир и спокој“, казао је отац Марко.

И градоначелник Требиња Лука Петровић поклонио се невиним страдалницима из Храсна.

„Данас сам дошао међу наше људе који поново сахрањују своје најмилије недужно и насилно страдале у Другом свјетском рату, али овим сви заједно обиљежавамо и дан васкрсења. Врло је важно да се поштује труд ових људи што су направили спомен-костурницу и што је ово један од првих знакова да овдје живот треба поново да се роди, а на томе ћемо сви заједно радити“, казао је за портал Сарансак градоначелник Требиња Лука Петровић.

Подручје Храсна са десетак заселака је углавном пусто јер је било насељено махом православним живљем који је у Другом свјетском рату био убијан и протјериван, а након посљедњег прогона се готово нико није вратио.

Са кућа се и данас краде клесани камен па нестају и рушевине за које су Срби добијали мало донација за обнову, а они који су се раселили у Требиње или Љубиње и повремено обилазе имања неријетко затичу и њиве са којих се диже и одвози земља…

Извор: САРАНСАК

Везане вијести:

Горње Храсно- Ексхумиране кости српских мученика (ВИДЕО …

76 година од страдања Срба у Хутовским јамама Градина и Хаџибегов бунар

Геноцид над Србима у Херцеговини: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима