Отварање ватиканских архива, коjе ће бити могуће већ следеће године, бациће ново светло на односе Свете столице и Краљевине Југославиjе, на улогу папе Пиjа Дванаестог и врха Римокатоличке цркве у стварању Независне државе Хрватске, као и у скривању усташких и нацистичких злочинаца. Та документа осветлиће и поjедине контроверзне личности из прошлости ових простора, попут Алоjзиjа Степинца или Јосипа Броза. Пажљиво чувана збирка дипломатских аката и преписка поглавара Римокатоличке цркве има велики значаj за српску историjу и очекуjе се да помогне расветљавању броjних драматичних догађаjа у периоду од 1938. до 1958. године. Посета главног архивара и библиотекара Свете римске цркве, надбискупа Жана-Луjа Бругеса, човека на челу институциjе коjа брине о свим таjним документима Свете столице и личноj преписци католичких поглавара, потврдила jе да ће и српским истраживачима ускоро бити доступна грађа коjа jе децениjама чувана иза десет брава.
Надбискуп Бругес потврдио jе да jе папа Фрања одобрио отварање тродецениjске таjне архиве, осим докумената коjи се односе на лични живот поjединаца.
– Све архиве Ватикана већ су отворене до 1938. године, а следећи период коjи ће бити доступан истраживачима обухватиће све догађаjе и личности до 1958. године – рекао jе надбискуп Бругес у Београду. Вест да ће ватикански материjал из историjског периода коjи обухвата и Други светски рат бити доступан, обрадовала jе и охрабрила српске историчаре. Они кажу да jе реч о веома важном потезу, коjи ће допринети прецизниjем обjашњавању догађаjа и улоге историjских лидера, али и наглашаваjу да не треба очекивати сензациjе и спектакуларна открића.
Да ће архивска грађа Ватикана помоћи будућа истраживања, сматра директор Института за савремену историjу Момчило Павловић.
– То се посебно односи на улогу Ватикана у скривању и извлачењу усташа и нацистичких злочинаца на краjу рата. За нашу историjу веома су важни и извештаjи ватиканских изасланика из Загреба, коjи се тичу Холокауста и усташких злочина. Драгоцена ће бити и преписка католичких великодостоjника са папом Пиjем – каже Павловић.
Историчар Милан Кољанин каже да би отварање таjних римских архива била круна вишегодишњих преговора и притиска светске академске заjеднице, коjа годинама инстистира на откључавању ове грађе.
– То jе захтев свих органзиациjа коjе се баве холокаустом – обjашњава Кољанин.
– Део ове грађе већ jе обjављен, али то су махом изабрани документи. Поjедини домаћи историчари, попут академика Драгољуба Живоjиновића, истраживали су у ватиканским архивама, али биће значаjно потпуно отварање ове грађе.
БОЉА ЗАШТИТА РУКОПИСА
Успостављањем званичне сарадње са Ватиканском апостолском библиотеком, Народна бибилиотека Србиjе ушла jе у круг светских институциjа културе коjима ће бити доступне књиге и манускрипти Римокатоличке цркве. Потписани протокол Србиjи ће донети и помоћ приликом конзервациjе старих књига, али и дигитализациjе рукописа и грађе коjа се чува на полицама.
НЕМА СЕНЗАЦИЈА?
Да таjна архива Ватикана неће домаћоj историографиjи донети ништа спектакуларно сматра и историчар Срђан Цветковић.
– Иако очекуjем да ова грађа помогне расветљавању улоге Католичке цркве у Конкордату, стварању НДХ, као и личности попут Степинца или Крунослава Драгановића, не треба се надати сензациjама – каже он.
– Основне тезе одавно су познате историчарима, али ова грађа ће бити драгоцена за њихову ревизиjу и за коначно потрврђивање или одбацивање.