Молитвено и литургијско славље у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Црква Покрова Пресвете Богородице у Руjанима, Фотографиjа: Раjко Крчмар

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА
ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохиjане, да своjим присуством и учешћем увеличаjу молитвено и литургиjско славље, коjе ће се одржати у суботу 15. октобра 2011. године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Руjанима.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!
С Божиjим благословом,
парох-администратор губински
Протоjереj -ставрофор Жељко Ђурица

Извор: www.lijevno.com

У Руjанима више нема Срба

У суботу 15. Октобра 2011. године, у 10.00 часова, поводом Покрова пресвете Богородице у селу Руjани између Ливна и Грахова испод Динаре, одржаће се литургиjа и парастос мученицима Огњене Мариjе Ливањске гдjе су страдали за вриjеме Другог свjетског рата Срби из тих поддинарских села у мученичкоj jами Равни Долац. Данас у пет сусjедних српских села нема ни jедног Србина.

У стравичноj jами Равни Долац изнад села Руjана бачено jе живих 230 Срба, претежно жена и дjеце у jаму дубоку 55 м. Послиjе 6 недjеља и три дана (45 дана) успjело се спасити jеданаесторо. Бачени су на Огњену Мариjу 28. jула 1941. године, а спасени на Усековање главе Јована Крститеља 11. септембра.

Данас су jош живе три мученице, а jедна од њих: Боjа Радета рођ. Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствоваће литургиjи и парастосу и изниjеће своjа сjећања на та мученичка страдања приjе 70 година. Још jе жива и Милица Маљковић рођ. Бошковић коjа живи у Сурчину и Мара Јурић рођ. Лалић, живи у Банатском Деспотовцу.

Након тога ће у Ливну, у мученичкоj крипти Огњене Мариjе, гдjе су 1991. године сахрањене мошти 3500 српских страдалника уз саслужење блаженопочившег патриjарха Павла, бити служен помен жртвама. Затим ће се у селу Челебић обићи стратиште гдjе су у школи заклани Срби од стране локалних усташа, и  у селу Врбица у манастиру Врбица, коjи jе обновила маjка погинулог канадског официра УМПРОФОРА Марка Лежера, коjи jе помагао повратнике Србе и коjи jе погинуо у Авганистану, бити служен помен жртвама jаме Бикуша и за душу Марка Лежера.

У селу Црни Луг поклонићемо се моштима свештеномученика Нестора милешевско-црнолушко-краjишког, коjи jе мученички страдао у октобру 1941. године, коjи jе био игуман манастира Милешева, а коjи jе рођен у Црном Лугу 1900. године, у мирjанству Лазар Тркуља, замонашен у манастиру Раковица од стране патриjарха Димитриjа 1924. године и за вриjеме игумана Платона Јовановића потоњег свештеномученика владике бањалучког.
Цркву у Црном Лугу jе започео градити 1910. године прото Милан Билбиjа. Он jе био ожењен Милицом Воjводић из Срба, коjа jе била сестра од тетке Николе Тесле. Њихов син Владета био jе члан Младе Босне и учесник атантата 1914. и пострадао од усташа у jами Јадовно 1941 године. Њихова кћерка Јелена била jе први спикер радио Београда од његовог оснивања.  Прото Милан jе крстио Гаврила Принципа, коjи jе мученички страдао од аустро-угарске власти. Отац Милан jе поднио невиђене муке у Ливну. Миланов отац прото Илиjа Билбиjа био jе четовођа босанко-херцеговачког устанка 1875-1878. године. Као признање добио jе 1876. године српску Медаљу за храброст. То су преци, деда и прадеда садашњег проте Воjе Билбиjе, коjи jе духовник хашких оштуженика у Хагу и коjи jе правио кивот св. Симеона Мироточивог коjи се налази у манастиру Хиландар на св. Гори и кивот преподобне Анастасиjе маjке св. Саве, коjи се налази у манастиру Студеница.

Пошто се у цркви у Руjанима само jедном годишње служи литургиjа jер нема Срба у том мjесту, позивамо потомке и поштоваоце да присустуjу наведеним догађаjима.

Маjсторовић Небоjша

Везане виjести:

Дан када су ме бацили у jаму

70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА