Молба моћном Химлеру

Границе „Велике Албаније“ бранило би 150.000 војника. Немци имају већу подршку на Косову него у Албанији

Централни комитет Друге лиге имао је свој орган „Ледхја е Призренит“ чији је уредник био Тахир Зајми. Овај лист је ширио идеју о остваривању „Велике Албаније“ и истицао потребу одбране етничке границе Албаније. Низом чланака гласило Друге лиге након формирања дивизије „Скендербег“ убеђивало је албанско становништво на Косову како Скендербеговци бране отаджбину од комуниста и како су Немци формирали 21. СС дивизију за одбрану Косова.

Ради остваривања утицаја над албанском омладином у деловима окупиране Југославије настањеним Албанцима Лига је формирала тзв. Комитет националне омладине за одбрану Косова. Главни задатак био је да васпитава младе у духу одбране „етничких граница“. Сем тога, овај Комитет је мобилисао младиће од 18 до 24 године старости у фашистичку војску.

Централни комитет Друге лиге је основао и Општу команду омладине за одбрану Косова. Команда је 18. октобра 1944. године упутила проглас Албанцима на Косову и Метохији, првенствено омладини, а у коме се истиче да је „… дошао тренутак када сви Албанци треба да устану, као један, за одбрану етнички чисте Албаније“. При Централном комитету постојала је и Војна команда, која је у октобру и новембру 1944. године руководила свим борбеним операцијама против јединица НОВЈ.

Почетком септембра 1944. године у Призрен су стигли, да би руководили активностима Друге призренске лиге за одбрану Косова, Џафер Дева, Ћазим Блаца, Реџеп Митровица, Џелал Митровица и Реџеп Краснићи. Војна, политичка, обавештајна и пропагандна активност Друге лиге за рачун нацистичке Немачке одвијала се до 17. новембра 1944. године када је престала да постоји.

ТИТО УПОЗОРАВА ТИРАНУ
Децембра месеца 1943. године Тито је написао албанском партијском руководству: „Парола о присаједињењу Косова и Метохије, као и став о команди албанског Главног штаба над Метохијом, у ствари би ишли наруку свим непријатељима народноослободилачке борбе у Југославији и свим реакционарима и фашистичким кликама, које иду за тим да од демократског покрета народа Југославије отржу парче по парче.

Статутом Друге лиге била је предвиђена војна обука омладине, као и обука свих Албанаца до 60 година старости. Сви који су се налазили на обуци, полагали су заклетву и били распоређивани у војне формације под општом командом Друге призренске лиге. Официре и подофицире обезбеђивала је албанска влада. Друга лига је 1944. спровела мобилизацију, тако да су Општа и Омладинска команда успеле да формирају четири батаљона, од којих је један био омладински. Ове јединице су одмах распоређене према старој српско-турској граници, где су заједно са „добровољцима“ штитиле ту граничну линију.

Немци су били свесни да су им националисти с Косова много вернији од оних из Албаније. Њима су они потпуно одговарали јер нису морали да ангажују велике снаге у том делу Југославије. Многи ће се после повлачења Немаца прикључити или бити организатори екстремних сепаратистичких, балистичких и других странака у иностранству, које су подстицале стране обавештајне службе, да би преко њих остварили своје циљеве у Југославији.

Занимљиво је, да је приликом оснивања КП Албаније било појединаца који су одобравали фашистичку окупацију Албаније, јер ће, наводно она убрзати „капитализацију“ земље. Други су одобравали окупацију Грчке и Југославије, те припајање делова југословенске и грчке територије „Великој Албанији“. У организацији Бали комбтар (Национални фронт), било је чак и представника тзв. револуционарних група. У овој творевини по којој ће настати, по злу чувено име „балиста“, главну реч су имале аге и бегови, социјалдемократи, неки познати интелектуалци, официри и други.

Преговори вођени између ове организације и албанских партизана 1943. године, у селу Куцаку код Корче, показују да је и Енверу Хоџи била блиска идеја Бали комбтара о великој и етнички чистој Албанији. Исте године Имера Дишницу овластио је ЦК КПА да преговара са Бали Комбтаром у граду Муки. То се завршило ударцем по Албанску КП. Дишница је прихватио позиције Балија о стварању заједничког Комитета за спасавање Албаније, као и фашистичку идеју о стварању „етнички чисте Албаније.

НАРУЏБЕНИЦА
Књига „21. СС дивизија Скендербег“ може да се наручи на:

Удружење писаца ПОЕТА, Радничка 5Д/1, 11030 Београд,

телефони: 011/254-5872 и 062/252-598

Мрачном идејом „Велике Албаније“, манипулисали су турски освајачи, а онда италијански фашисти и немачки нацисти. Та идеја није била страна ни појединим албанским комунистима и то из самог врха АКП, који ће покушати да преузму руковођење партизанским јединицама на Косову и у неким другим крајевима Југославије под италијанском окупацијом. То су били перфидни потези с циљем стварања „Велике Албаније“.

У пролеће 1944. године руководиоци Призренске лиге уочили су да ће одлучујућа фаза бити опредељена стањем на европским ратиштима и покушали су да сарадњу са Немачком још више ојачају, како би на тај начин учврстили великоалбанске позиције на Косову и Метохији. Немци су користили сваку акцију великоалбанаца која им је била у интересу. Оно што им не би одговарало дипломатски су одлагали за касније.

Друга призренска лига је инсистирала да створи своју армију у јачини до 150.000 војника, чији би основни задатак био одбрана граница, „Велике Албаније“, нарочито према Црној Гори и Србији. Бедри Пејани је по овлашћењу Друге призренске лиге писао Химлеру: „Она би била способна (мисли се на војску) да брани ствар Албанаца под свим околностима које би се после рата могле појавити услед тешког и опасног стања“.

Албански националисти су настојали да по сваку цену реализују свој сан о стварању „Велике Албаније“. Бедријево обећање Немцима ће при њиховом повлачењу добро доћи. Све снаге Албанске квислиншке владе и јединице Друге призренске лиге бориле су се на страни Немаца до последњег дана, а и много касније.

(Наставиће се)

Аутор: Павле Џелетовић Иванов

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане вијести:

Гестапо нуди државу!