Moje Jadovno – uvijek na vrhu!

Kad su nas postrojili za ručak, rekoše da smo mi u bilogorskom partizanskom

Poslije podne, kad sam nešto razgovarao sa Lojzom kod njihovog plota, dođe jedan

Krenem ja napajati krave, kad u varošu poče pucnjava – rafali, puške, ali

Marijana nema. Vjerojatno je ostao kod šefa jer i oni se u ovoj

U dvorištu kuće niže Vecka stoji stražar, neki Жivkov rođak, pa smo mu

Čujem komentar: „Ima dosta plijena“. Bunkeri pred našom crkvom presijecaju cestu, svaki polovicu

Izađem ja van i vidim da je plot između đedove bašče i našeg

Neugodno i iznenada, grubim drmusanjem za rame, probudi me mama: „Diži se! Joj,

Nešto prije ručka, navrati k nama Kata Gašparevića, bila je u varošu. Ostala

Prođe tako još nekoliko uobičajenih dana. Možda baš i ne uobičajenih, ali ipak

Jednog dana oko podne odjednom je počela strašna pucnjava negdje u pravcu Dioša

Kroz Stalovicu smo prošli uglavnom šuteći. Na prozorima i plotovima nema nikoga. Valjda