Могу ли исток и Ватикан под један крст?

Сусрет папе Фрање и патриjарха Вартоломеjа у Јерусалиму поново jе отворио питање зближавања католика и православаца. Потписана декларациjа не доноси ништа епохално, а разлике и даље велике

ЕКУМЕНСКА декларациjа, коjу су у Јерусалиму потписали папа Фрања и васељенски патриjарх Вартоломеj, jош jе jедна савладана етапа на дугачком путу помирења Римокатоличке и Православне цркве. Оваj гест, без обзира на несумњиво велики значаj, тумачи се више као корак ка зближавању него ка уjедињењу двеjу цркава.

Помирење источне и западне цркве питање jе о ком се последњих година често говорило и у Ватикану и у Цариграду. Нико не криjе, притом, да jе реч о мукотрпном послу исправљања заваде коjа траjе jош од Велике шизме 1054. године, завршене траjним разлазом хришћанских цркава. Краj прошлог века, међутим, донео jе отопљавање односа између католика и православаца, па се данас готово отворено говори о плановима за поновно уjедињење.

Акт коjи су потписали папа и поглавар Цариградске патриjаршиjе, коjа се сматра првом у православном свету, оцењуjе се као историjски догађаj у хришћанству. Печат на оваj документ ударен jе на заjедничкоj молитви у Цркви Христовог гроба. Да хришћани током више од 10 векова никада нису били ближи, потврдила су обоjица верских поглавара, коjи су нагласили да jе пут екуменизма, иако дугачак, ипак пут – неизбежан.

Да jе, без обзира на све присниjе односе Ватикана и Цариграда, реч помирење jош увек далеко од цркава, сматра и професор Богословског факултета Димитриjе Калезић. Он, међутим, каже и да jе реално очекивати и практично приближавање двеjу цркава у скориjоj будућности.

– Рад на превазилажењу раскола траjе већ децениjама, а посебно jе убрзан током последње децениjе – подсећа Калезић. – Наглашава се често да католици и православци треба да истичу своjе сличности, а да ће касниjе доћи на дневни ред и оно што их раздваjа. Томе у прилог сведочи све веће поштовање Ћирила и Методиjа на Западу, а њихова улога све више се тумачи на универзалном плану.

Калезић обjашњава да ће црквени миротворци имати доста посла у изглађивању вишевековних теолошких каменова спотицања. Већина разлика jе догматске природе, коjе су обичним верницима углавном слабо разумљиве. Сигурно ће наjтеже бити постизање договора око папског примата и догме о његовоj непогрешивости.

– Нема сумње да ће наjтеже бити постићи сагласност око примата, jер jе папа у првим вековима цркве био потпуно раван патриjарсима у Јерусалиму, Цариграду, Александриjи… – напомиње Калезић. – С временом су његова овлашћења проширена, а он се уздигао до нивоа римског цара, што jе био jедан од разлога за настанак протестантизма.

Да ли ће до уjедињења заиста и доћи, скептичан jе и верски аналитичар Живица Туцић, коjи наглашава да декларациjа из Јерусалима не доноси ништа епохално. Он у њоj чита само потврду опредељења двоjице верских лидера Запада и Истока да наставе на путу помирења.

– Не треба заборавити да су се они срели поводом обележавања пола века од првог сусрета папе Павла Шестог и патриjарха Атинагоре, када су поништене анатеме размењене jош 1054. године – подсећа Туцић. – За протеклих 50 година дошло jе до великог отопљавања односа између Цариграда и Рима, успостављен jе однос поверења и сарадње чиме jе трасиран пут помирењу. Опредељењем за будуће уjедињење цркава, верски поглавари испољаваjу и библиjски налог за jединство.

Наш саговорник каже да се данас поставља питање значења уjедињења и напомиње да, имаjући у виду низ сукоба у прошлости, то нужно не мора да значи униформност у jезику, календару, обредима…

Векови несугласица између Ватикана и православног света теолошке разлике претворили су у културолошке, коjе су широким масама верника много разумљивиjе и приjемчивиjе. Оне се, пре свега, огледаjу у начину на коjи се верници крсте, како подижу храмове… То, слажу се познаваоци црквених прилика, не значи и да ће догматске разлике бити лако превазиђене. А њих ниjе мало. Православце и католике у првом реду разликуjе садржина Симбола вере, такозвани Филокве, коjи jе био у корену раскола. Поред папског првенства, и догме о његовоj непогрешивости, источни и западни хришћани спотичу се и у начину служења литургиjе, врста хлеба за причешће, календара…

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ЗА ПОМИРЕЊЕ

Међу наjвећим заговорницима траjног помирења и зближавања католика и православаца у Српскоj православноj цркви jесте патриjарх Иринеj. Он jе више пута истицао да jе превазилажење разлика наjбољи пут ка будућности.

– Морамо да учинимо све да се ове две хришћанске цркве врате себи и да их путеви коjи су их раздваjали поново приближе. То jе и жеља Божиjа – jедна jе од првих изjава патриjарха српског по устоличењу.

Извор: Вечерње Новости