Митровић: Навођење воде на млин бошњачке политике

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да је свако поклањање жртвама знак поштовања, али да Казани не могу бити симбол страдања Срба, јер има велики број српских жртава које су настрадале у Сарајеву прије злочина почињених на падинама Требевића.

„Шта је са дешавањима у Добровољачкој улици 1992. године, као и многим другим злочинима у Сарајеву. Ми годинама тражимо да у Добровољачкој поставимо спомен-плочу и обиљежимо страдање војника, а то је парадигма страдања у Сарајеву. То је почетак протјеривања Срба, њиховог егзодуса, а Казани би само требало да буду финале онога што се дешавало у самом урбаном дијелу града“, изјавио је Митровић Срни.

Он је нагласио да сарајевске институције нису доставиле Републици Српској ниједну информацију о масовним гробницама у Сарајеву у којима су српске жртве, подсјетивши да су у скривеним гробницама на гробљу „Лав“ пронађени посмртни остаци неколико десетина настрадалих Срба.

„У Сарајеву и околини још није пронађено више од 200 несталих Срба. Срби, који су преживјели цијели рат у Сарајеву, требало би да дају конструктиван допринос откривању мјеста злочина у том граду. Они се нису јавили када смо покренули Комисију за утврђивање страдања Срба, која је доживјела фијаско. Нико од њих није реаговао“, рекао је Митровић.

Коментаришући најаву федералне власти да сутра „пошаљу два Србина, потпредсједника ФБиХ Милана Дуновића и предсједника Управног одбора СПКД „Просвјета“ Сарајево Дејана Гарића, да одају почаст страдалим Србима и Хрватима на локалитету Казани на Требевићу, Митровић је рекао да су емоције подијељене.

„У случају Казана емоције су подијељене између самог покушаја исказивања поштовања према таквом мјесту и неке врста амортизације свих дешавања и навођење воде на млин бошњачке политике. Ако посјета Казанима буде отварање једног процеса, онда то поздрављам“, истакао је Митровић.

На локацији Казана на Tребевићу убијени су бројни српски цивили, већином грађани Сарајева. Из јаме на Казанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених званично никада није утврђен.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Tребевић, гдје су убијани и бацани у јаму Казани.

За злочине на Казанима од 1994. године осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година, а многи сматрају да су неке убице још на слободи.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата страдало око 10.000 Срба.

Бошњачки политички врх је 26. октобра 1993. године наредио хапшење команданта 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ Мушана Топаловића Цаце, чији војници су убијали сарајевске Србе у јами Казани на Требевићу.

Приликом покушаја хапшења Топаловића погинуло је девет војника и полицајаца такзоване Армије БиХ. Топаловић је ухапшен и убијен дан касније, када је покушао да побјегне.

Пред Кантоналним судом у Сарајеву у току је четврти пут обновљено суђење Самиру Бејтићу, оптуженом за злочин против цивилног становништва и убиства на локалитету Казани 1992. и 1993. године.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву терети Бејтића, некадашњег припадника Десете брдске бригаде такозване Армије БиХ да је 25. децембра 1992. године незаконито мобилисаног цивила Зорана Вучуревића одвео испред линије раздвајања коју су држале снаге Армије БиХ и убио га испаливши у њега два хица из пиштоља, а након тога тијело полио разређивачем ради уклањања трагова злочина.

Ова тачка Бејтића терети за ратни злочин, а оптужница га по још три тачке терети за кривична дјела убиства.

Врховни суд Федерације БиХ је 2015. године укинуо посљедњу пресуду Кантоналног суда у Сарајеву којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за злочине почињене на Казанима код Сарајева, а предмет је поново враћен на суђење Кантоналном суду.

Кантонални суд у Сарајеву ослободио је и у децембру 2011. Бејтића оптужби, док је 2006. био осуђен на 14 и по година затвора.

Бејтић је прије 14 година ухапшен у Њемачкој, одакле је изручен БиХ.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Представљена књига „Ратни злочин на Казанима – Пресуде“

Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини …

САРАЈЕВО ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНОМ НА KАЗАНИМА …