МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Србија ћути на све, јер више неће никоме да се замера

Изгледа да су Срби испунили онаj давнашњи позив пророчице Клеопатре и „срели се са своjом судбином“. Занимљиво jе како та судбина изгледа, у неколико речи, само у последњих десетак дана. Шта рећи него – Србиjа jе велика таjна?

Због тога што jе Буњевцима поклонио букваре на ћирилици, из Хрватске су стигле отровне опаске председнику Србиjе Томиславу Николићу од стране хрватског премиjера и председника, а посланица радикално десничарске националистичке странке искористила jе поменути „скандал“ да оптужи Србиjу и српског председника за „настављање иживљавања политичког врха Републике Србиjе над Хрватима Воjводине“. Жестина реакциjе Хрватске, у коjоj jе ломљење табли са ћириличним натписима и даље jедан од стубова домољубља, просто jе невероватна, поготово када се узме у обзир потпуни недостатак реакциjе Србиjе – нити се Србиjа претерано узбуђивала због ломљења ћириличних табли, нити jе ова наjновиjа хрватска реакциjа и било кога овде узбудила. Јер, Србиjа сада жели само добросуседске односе са свим земљама на свету.

Па, тако, изостаjе и реакциjа на, сада већ фамозну, и по друштвеним мрежама више пута обjављену мапу Европског центра за савете потрошачима из Европске униjе, коjи имаjу било каква питања везана за куповину и превоз робе из jедне земље ЕУ у другу, на коjоj jе Воjводина припоjена великоj Хрватскоj. Неколико дана касниjе, пошто су се у ЕУ запитали ко jе могао да направи такву грешку, мапа jе исправљена, и добра вест jе да jе Воjводина поново део Србиjе. Изгледа да jе неко одлучио да то треба схватити опуштено као „Играле се делиjе на сред земље Србиjе“. Добро, jасно jе да присуствуjемо распаду свега што смо знали, а ново премеравање света одвиjа се пред нашим очима. Порнографиjа географиjе, пред коjом остаjемо без речи.

Србиjа се ових дана бавила углавном референдумом у Шкотскоj. И да ли се краљица британске империjе око тога потресла, и шта jе рекао Деjвид Камерон, и како ће таj проjекат, попут вируса, захватити Европу. Да се спреми Барселона, а референдум о одваjању Каталониjе од Шпаниjе наjављуjе се за 9. новембар. Председник Републике Српске Милорад Додик каже „нек се спреми и Република Српска“, а Србиjа ћути, чак и кад jедан званичник Федерациjе изjави да га то подсећа на „спремите се, спремите четници“!

У Приштини би се радо побратимили са Глазговом, а у Македониjи проглашена jе самостална албанска република Илирида. У међувремену, Косово jе увело санкциjе Русиjи, а амерички амбасадор у Србиjи одређуjе нам терапиjску дозу односа са Русиjом, док ЕУ и САД свим силама убеђуjу Србиjу да се подржи Украjина. Као што jе лепо написао Емил Влаjки, потпредседник РС, у часопису НСПМ: „Када се радило о нама, албанска мањина jе, по Америма, имала право да се одвоjи и оснуjе своjу државу, а када се ради о Украjини, руска мањина, опет по Америма, нема право да се одвоjи у виду нове државе?“, али на ту логику на парче, овде више нико не реагуjе. Јер, Србиjа више неће никоме да се замера.

„Можете имати добре односе и са Русиjом и Кином, и са САД. Али наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликуjе. Кинези готово никога нису напали, а Руси jесу. То треба имати на уму. Још ниjе сигурно да ли ће Путин доћи, али ако се то деси – зашто долази? Због прославе ослобађања Београда? А Београд jе ослободила и Трећа украjинска армиjа, као део Црвене армиjе“, рекао jе ових дана његова екселенциjа господин Кирби, и његовоj одлучности нико нема шта да приговори.

Наш сусрет са нашом судбином, дакле, одвиjа се у достоjанственом ћутању. Јер, сертификати о истини, правди и допуштеном понашању на међународноj сцени стижу из Вашингтона. Балкан, са свим тим случаjно погрешно нацртаним мапама, са проглашењем Илириде у центру Скопља, са притисцима на Србиjу да се добровољно стави на страну коjа jе цепа и покорава, постаjе метафора „увођења демократиjе“. Европска униjа сада дели да би множила. Референдуми и сепаратистички покрети за нову велику државу без граница. Србиjа мирно и достоjанствено. Чека пред вратима. Сусрет са нашом судбином одвиjа се у тишини, и иако jош увек све карте нису отворене, ових неколико карата у савременоj стратегиjи пасиjанса, коjе видимо, не обећаваjу срећан краj.

Пише: Мирjана Бобић – Моjсиловић

Извор: intermagazin.rs