Дама у црним чизмама и заслужена казна за „негирање геноцида“

Када читам Поговор у књизи „Сребреница: фалсификовање историjе“^[1]он звучи пророчански:
„Они се зато неће упуштати у расправу поводом ове књиге коjу би, да могу, наjрадиjе забранили а ауторе послали у концентрациони логор за ‘негирање’ њихових пропагандних фабула. По опробаном рецепту, уместо да изађу на интелектуални двобоj покушаће да ћутњом прекриjу чињенице и аргументе коjи су убитачни по њихове тврдње.“

Испоставило се да „могу“ да jе забране, и у БиХ то су већ учинили. Први део нашег пророчанства jе испуњен. Други део остварио се (потенциjално) 10. jула када jе Хелсиншки одбор за људска права у Србиjи, орвеловска организациjа за репресиjу људских права на челу са Соњом Бисерко, упутио захтев да „новоизабрани сазив Скупштине Србиjе донесе закон коjи би .. санкционисао … свако порицање геноцида“. У поjашњењу, обjављеном на интернет страници Хелсиншког одбора^[2], нема места за сумњу ко jе мета тог захтева. Са подтекстом прекора, тамо се наводи да се „уредник књиге Стефан Каргановић обратио Хелсиншком одбору за људска права у Србиjи тврдећи да му jе прекршено ‘право на слободу изражавања’.”

Тачно jе да сам се jавно обратио госпођи Бисерко за интервенциjу поводом забране наше књиге^[3] У наступу сарказма одлучио сам одглумим утисак да jе заштита људских права материjа коjом се организациjа госпође Бисерко заиста бави.
На моjе отворено писмо поводом забране у БиХ наше књиге „Сребреница: фалсификовање историjе“, госпођа Бисерко ниjе одговорила. Претпостављам да се забране књига уклапаjу у њену концепциjу људских права па зато ниjе видела разлог да одреагуjе („ваше право да вам књига буде забрањена“, да парафразирам РТС). Када се наjзад огласила, то ниjе било у корист оштећених него у знак солидарности са носиоцима репресиjе.

Подржавам захтев госпође Бисерко да се криминализуjе „порицање геноцида“. На таj начин, jа ћу постати први амерички грађанин у концентрационом логору Хелсиншког одбора за људска права у Србиjи. Имам осећаj да ће књига коjу ћу написати о боравку у том логору и о његовоj управници, Fräulein Соњи Бисерко, у Америци постати бестселер коjи ће ми донети позамашан хонорар. Таj хонорар ћу инвестирати у даљи рад наше невладине организациjе, Историjски проjекат Сребреница.

Желим да у концентрационом логору госпође Бисерко заслужим посебну тортуру зато што ће то моjу књигу (ако преживим) учинити jош драматичниjом. Зато ћу навести неколико очигледних глупости Хелсиншког одбора за људска права у Србиjи из њиховог образложења зашто би „порицање геноцида“ требало криминализовати.

(1) „Сваке године се кумулираjу нови докази о том страшном злочину.“ Напротив, сваке године прича о Сребреници коjу пропагира госпођа Бисерко све више се круни и откриваjу се нове рупе и фалсификати на коjима почива. Множе се докази да jе та прича неистинита. Управо то и jесте разлог зашто госпођа Бисерко захтева да се онима коjи мисле различито од ње ускрати право на jавну реч.

(2) „У Хашком трибуналу донете су броjне пресуде коjе се односе на геноцид у Сребреници… Овакве и сличне инициjативе су све броjниjе у Србиjи, што значи да се не узимаjу у обзир броjне пресуде коjе су донете у Хашком трибуналу.“ Па шта ако су Хашком трибуналу донете пресуде? Те пресуде у професионалном смислу вреде само онолико колико вреди сам Трибунал коjи их jе донео. Оне обавезуjу jедино особе коjе због њих мораjу да робиjаjу, и никога више. Супротно од тврдње Хелсиншког одбора, ми те пресуде и те како узимамо у обзир тиме што аргументовано побиjамо њихову чињеничну и правну утемељеност. За двеста година у Сjедињеним Државама никада се ниjе догодило да jе неко кривично одговарао зато што jе оспоравао неку судску одлуку, на пример, решење Врховног суда САД. Зашто би Народна скупштина Србиjе доносила закон коjим би се забранило оспоравање теза коjе госпођа Бисерко у jавноj дебати ниjе способна да аргументовано поткрепи?

(3) „И Међународни суд правде jе на основу тих пресуда утврдио да се у Сребреници десио геноцид.“ Међународни суд правде нема сопствене механизме за истраживање чињеница. Он jе само преузео закључак Хашког трибунала и пресудио jе да Србиjа ниjе одговорна за геноцид чак и да се догодио. Наша критика неутемељеног закључка Хашког трибунала да се у Сребреници jесте догодио геноцид аутоматски се преноси и на пресуду Међународног суда у оном делу где се таj закључак преузима.

4) „Међупресуда у процесу против Слободана Милошевића такође говори о његовоj одговорности, односно одговорности Србиjе, за таj злочин.“ Зна ли госпођа Бисерко о чему говори? Претпостављам да jе реч о рочишту по правилу 98 бис. То ниjе „међу“, нити jе пресуда било какве врсте. У питању jе одлука коjу, на краjу извођења доказа Тужилаштва и ради економичности суђења, Веће доноси поводом предлога оптуженог да се jедна или више тачака из оптужнице избаце уколико Веће сматра да ниjе било доказа коjи би по тим тачкама могли подржати осуђуjућу пресуду. Став Већа у овоj фази уопште не преjудицира коначну процену доказне грађе, у смислу кривице или невиности оптуженог. У предмету Јелишић, у жалбеном поступку, Веће jе то изразило овако: „На краjу извођења доказа Тужилаштва, Веће може да заузме становиште да су докази Тужилаштва довољни да подрже осуђуjућу пресуду ван сваке разборите сумње, па ипак – чак и када би се одбрана уздржала од накнадног предочавања било каквих доказа – Веће на краjу суђења може да донесе ослобађаjућу пресуду уколико процени да Тужилаштво ниjе успело да кривицу фактички докаже ван сваке разборите сумње.“ (Параграф 37)

То што, да би изазвала збрку код неупућених, госпођа Бисерко назива „међупресудом“ нема никаквог упоришта у изворноj терминологиjи или пракси Хашког трибунала. То само значи да по одређеноj тачки оптужнице суђење може да се настави, и ништа више.

Поздрављам инициjативу госпође Бисерко да се на мене и на рад наше невладине организациjе сручи организована сила државе, у неограниченоj jезивости. За нас то jе win-winситуациjа. Ја нисам држављанин Србиjе нити у Србиjи живим, тако да ме се евентуално доношење репресивних закона коjе би она инспирисала уопште неће дотаћи. Уjедно, то ће помоћи свима у Србиjи коjи се тренутно двоуме да ли се у Сребреници догодио геноцид да дефинишу своj став.
Ако се Соња Бисерко плаши да изађе на мегдан са Стефаном Каргановићем, онда сигурно ниjе.

Стефан Каргановић

^[2]http://www.helsinki.org.rs/serbian/tpsrebrenica_t10.html

Извор: НСПМ

Везане виjести:

Сребреница фалсификовање историjе

Каргановић: Неприхватљиво повећавање броjа жртава у Сребреници

СРЕБРЕНИЦА: ЗВАНИЧНА ПРИЧА НА „АПАРАТИМА ЗА ВЈЕШТАЧКО ДИСАЊЕ“