МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало.

Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић.

-Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети у свом времену, читати знакове времена – каже Ковић.

Ковић у интервјуу говори о највећим српским изазовима, где су Срби данас на путу кроз историју, новој епохи која је почела падом Берлинског зида, онима који живе у времену Тита, Југославије, одбијајући да же у садашњости, новим генерацијама спремним да живе у времену које долази.

-Овде је сада реч да ли ћемо бити уништени као заједница, као народ, или ћемо живети. Да ли ћемо дозволити да нам отму Косово и да нас претворе у генерацију издајника који су сами потписали издају. Да ли ћемо дозволити асимилацију српског народа у Црној Гори, да их протерају, чули смо да тамо неки помињу тракторе, са Србима у Македонији, Хрватској, Српској и Федерацији БиХ…

Српском народу у суседним земљама, тзв. српском свету, прети конректна опасност од уништења. Пред нама је одговор на питање хоћемо ли живети или мрети. То је питање са којим су се суочили Јермени од 1894. до 1915, или Јевреји 1939, то питање ми решавамо. Кад то схватимо онда нема више партизани, четници, љотићевци, недићевци, нема русофили, западњаци…

То је питање са којим су се суочили стороседеоци америчког континента. Јесте ли видели какав је прстен носио генерал Младић у хашкој судници? О томе се овде ради, они хоће да нас униште, побију, да нас иселе, асимилују. Када схватимо да на то питање данас одговарамо, онда ће нам пући пред очима и бићемо кадри да дамо праве одговоре. Циљ је да спречимо душмане да икада више спусте руке на нашу децу – каже Ковић.

-Зашто геноцид у Сребеници? Да би се сакрио Јасеновац, да би се сакрила Олуја. Ми можемо да бежимо од приче о геноциду, она ће доћи по нас.

Они се не смирују, потомци убица нас ће оптужити за геноцид. Они имају проблем са тим што је учињено – речи су Ковића.

Извор: Искра