Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама

Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару

Миливоjе Иванишевић

АКТУЕЛНА инициjатива за подизање мемориjалног споменика – мада у овом случаjу само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значаjна jе за Београд, Србиjу, а пре свега за српску нациjу. Уз раниjе наjављену реконструкциjу Старог саjмишта – обjекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужуjе историjски дуг према генерациjама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални мемориjал, то што jе насушна потреба српског народа, jош увек се само разматра и одлаже за боља времена.

За то време Друштво за подизање мемориjалног споменика српским жртвама геноцида у 20. веку (председник УО академик Василиjе Крестић), формирано захваљуjући ангажовању „Вечерњих новости“, посвећено jе пословима за коjе нису потребна велика средства. То jе библиографиjа научних и стручних радова обjављених током 20. века. У току jе истраживање о заступљености литературе о српским страдањима у књижним фондовима народних библиотека. Трећи, такође пионирски, подухват jе идентификациjа необjављених старих рукописа и сведочења о локалним догађаjима и страдањима коjи се налазе на чувању при библиотекама, архивима, неретко и код свештеника или у приватном власништву.

Наjмањи проблем су имена српских жртава последњег оружаног сукоба 1991-1995. Таj посао су одавно привеле краjу две српске невладине организациjе и Музеj геноцида у Београду. За БиХ то jе Центар за истраживања злочина над српским народом у БиХ, при Удружењу Срба из БиХ у Србиjи, од 2009. Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, а за Хрватску познати „Веритас“ и Саво Штрбац.

Пошто се имена српских жртава Хрватске налазе на саjту „Веритаса“ и jавности су доступна, ми ћемо скренути пажњу на неке публикациjе у коjима су обjављена имена већег броjа од укупно око 31.000 српских жртава у БиХ. Људски губици српског народа у БиХ чине око две трећине укупних губитака коjе jе имао српски народ у назначеном раздобљу на просторима некадашње Југославиjе.

Прво jе 2. jуна 1993. године СБ ОУН уручен „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источноj Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993“. Ту су наведена имена до тада страдалих 980 мештана са тог подручjа, а потписао jе председник Југославиjе, покоjни Добрица Ћосић.

Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару.

Поводом десет година случаjа Сребреница, „Вечерње новости“ су 2005. у посебном прилогу обjавиле имена 3.287 страдалих Срба тог краjа, а 2007. обjављена jе „Књига мртвих Срба: Горажде, Вишеград, Фоча, Чаjниче, Рудо“, потом „Књига мртвих Срба – пострадали 1992-1995. Сребреница, Братунац, Олово, Кладањ, Шековићи, Власеница, Хаџићи, Зворник“ (на српском и енглеском). Књигу мртвих Срба Сараjева – пострадали 1992-1995. обjавио jе „Српски борац“, Бањалука 2008. „Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995. општине: Билећа, Гацко, Груде, Јабланица, Лиштица, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Мостар, Невесиње, Неум, Посушjе, Столац, Требиње, Чапљина, Читлук“, издата jе 2008. Да даље не набраjамо.

У току су припреме за публиковање монографиjе са подацима о укупним људским губицима и именима српских покоjника у Босни и Херцеговини 1992-1995. (Уређивачки одбор jе 2005. године именовала Академиjа наука и уметности Републике Српске.)

Имаjући све изнето у виду, jедини актуелни проблем jе естетско и функционално решење споменика коjи по обjављеним условима треба да садржи имена свих коjи су у раздобљу 1991-1995. године страдали у Словениjи, Косову и Метохиjи, Србиjи, Хрватскоj и БиХ. То, нажалост, ниjе у медиjима помињаних 26.000, већ 45.000 наших сународника коjи су страдали у наведеном раздобљу.