Mi

Ništa više sami ne možemo i ne umemo, već tražimo pomoć od onih koji su nam oduvek odmagali, zatirali nas i opijali se našim jadom.

Kada želimo da dišemo, čekamo dozvolu sveta. Ako hoćemo da radimo, čekamo da neki stranac dođe i kupi sve, pa nas plaća onako kako nas i vidi – kao bednike! Ukoliko neko zamisli nešto isplativo po našu zemlju, moramo pitati tuđe ambasadore. Za praznike nam dođe da se radujemo, ali nikako da stigne pismeno odobrenje od onih koji nam moraju dati dozvolu, jer ne rade tih dana zauzeti svojim veseljem. Kad nam se plače, moramo plakati u sebi za svojima, a naglas za drugima. Ako se sudi, sudi se nama i nikako drugačije. Kad verujemo, ne smemo u Boga, već u one koji žele da Ga smene. Kada pričamo, ne smemo na svom jeziku, jer ga osporavaju oni koji su svoj jezik smislili ili ukrali prekjuče. Ako ne zaradimo pare drugima trošeći sebe, onda nas kupuju za manje nego što vredi njihova duša koja i ne postoji!

Svaka nam je odluka iznuđena, svako mišljenje nametnuto, svaki dah oporezovan, svaki pokret snimljen, svaki život jeftin, svako pravo uskraćeno, svako ognjište ugašeno, a svaka kuća zapaljena, sve žrtve poništene, svaka zasluga poreknuta, sve pobede preimenovane u poraze, svaki svetac kompromitovan, svako dobro pološeno, svaka potvrda poreknuta, sve pritužbe odbijene, svi ljudi onečovečeni, sve zarađeno pokradeno i sve su nam pretvorili u ništa!

Kad god su nas proterali, govorili su da smo sami otišli! Ako li nas ko ubija, tvrde da smo mi njih ili smo sami sebe tamanili! Nađe li se kakva jama, kažu da smo je mi punili! Ispali li se metak, a ne nađe srpsko čelo, onda su mišljenja da je uludo utrošen. Zaostanu li neke bombe, moraju se na nas izručiti da slučajno šta ne ostane neumrljano srpskom krvlju!

Ko nam ne preti, rizikuje da mu bude prećeno! Ko nas ne ubija, rizikuje da bude ubijen! Ko sa nama priča, biće ućutkan! Ako li nam ko dođe, neće imati gde da se vrati!  Ko nas voli, morao bi da nas zamrzi ako želi da bude neko u svetu! Ko nam je prijatelj, lako će ga učiniti pokojnikom! Ko nam pomaže, Bog neka mu je u pomoć!

U svemu ovome može se videti kakvu su nam sudbinu namenili oni koji vladaju svetom, ali ne vladaju sobom!

A koji god narod u ove dane stoji uz nas Srbe, taj nikada veću žrtvu podneti neće, niti će nam ikada veću ljubav iskazati!

Ne cenimo li tu ljubav, možemo slobodno početi da mrzimo sami sebe, pa ćemo se tom mržnjom i mi uklopiti u svetski trend rasrbivši se, raskrstivši se i priključivši se ovom krstokršiteljskom pohodu na Srbe!

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Ko će te ljude pamtiti ako mi nećemo? | Jadovno 1941.

U plamenu svoje gluposti i zaborava | Jadovno 1941.

Genocid – najjeftinija antisrpska reč | Jadovno 1941.

Ima ko grešnima suditi, ne morate uvek vi, Amerikanci …