Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

“Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”

Датум објаве: четвртак, 12 априла, 2018
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

Своjевремено jе Божидар Виолић, наjцењениjи хрватски позоришни редитељ, у интервjуу загребачком “Глобусу”, обjашњаваjући проблеме са коjима се сусреће због свог “национално некоректног” jезика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Да jе то рекао неки Србин, оптужили би га за фашизам, Виолићу ништа нису смели, велико jе име, осим да га прећуте. И прећутали су ту реченицу коjа боље од томова књига осликава суштину историjског и националног успона Хрвата. Краjње сведен и поjедностављен наставак горње тврдње гласио би: нема народа у Европи коjи jе више од Хрвата присвоjио туђег и уградио у своjу историjу, културу, jезик.

У изношењу доказа – овде их сводим само на “претапање” Срба у Хрвате jер ми простор не дозвољава да наведем случаjеве бар двадесетак познатих и цењених Хрвата коjи ни пореклом ни рођењем нису Хрвати – почећу од случаjа регистрованог ових дана.

Хрватски медиjи jавили су да jе у Америци преминуо Маjк Вуцелиц, “Хрват коjи jе послао Аполо на мjесец”. Па зар Вуцелиц ниjе Хрват? Ниjе? Чак ниjе ни рођен у Хрватскоj, већ у Краљевини Југославиjи (1930.) кад Хрватска као држава ниjе постоjала, али jе хрватском националном инжењерингу довољно што jе Вуцелиц (изворно се презивао Вучелић) рођен у месту Гарешница, коjе jе у саставу данашње Хрватске.

Хрватски медиjи не спомињу Вучелићево право име, Милоjко, из разлога што би тако обесмислили тезу да се ради о Хрвату. Милоjко jе име коjе своjоj деци даjу само Срби. Нема на свету ниjедног Хрвата по имену Милоjко. Вучелићеви преци, изворно Срби, пореклом су из Колашина, а на просторе аустриjског царства дошли су почетком 18. века, у село Дубраве, код Огулина.

Наjпознатиjи “хрватски знанственик” и jедан од “наjзначаjниjих Хрвата у повиjести” зове се Руђер Бошковић. Тако кажу у Хрватскоj. Бошковић jе светски познато име, вишеструки научник, jедан од наjвећих умова човечанства, али Руђер Бошковић никакве везе ниjе имао са Хрватима.

Рођен jе у браку Србина, Николе Бошковића, родом из Ораховог Дола, код Требиња и дубровачке Италиjанке, Павле Бетере. Тешко да jе Бошковић уопште знао да Хрватска, мала, сиромашна региjа, негде постоjи jер у то време, прва половина 18. века, хрватство у Дубровнику готово да ниjе било познато. Али, хрватском националном инжењерингу довољно jе да jе Дубровник, место рођења Руђера Бошковића, у саставу данашње Хрватске, па да га сврстаjу међу Хрвате.

Исти jе случаj са песником и генералом Аустро-Угарске Петром Прерадовићем. И он jе у Загребу одавно Хрват, иако потиче из српске свештеничке породице, из Бjеловара, пола сата вожње од Вучелићеве Гарешнице.

Почетком деведесетих Никола Тесла jе у Хрватскоj представљан искључиво као Хрват. Постоjао jе државни проjекат да се Тесла и свету представи као “хрватски знанственик”, али jе та будалаштина временом спласнула, свела се на Теслину реченицу: “Једнако се поносим своjим српским родом и хрватском домовином.” У међувремену смо сазнали да jе и то измишљено, класичан фалсификат.

Велики броj књижевника, научника, културних радника, несумњиво српског порекла (Григор Витез, Владан Десница, Валтазар Богишић, Перо Будмани, Марко Мурат, Иво Воjновић…) хрватска историографиjа представља као Хрвате. Службени jезик у данашњоj Хрватскоj, стандардизована штокавица, ниjе хрватски већ српски jезик. Њега су Хрвати, Бечким књижевним договором из 1850, узели уместо своjе чакавштине и каjкавштине.

До коjе мере код Хрвата иде то склепавања народа, како рече Божидар Виолић, наjбоље илуструjе случаj Марка Пола, светски чувеног путника и истраживача. Почетком деведесетих у Загребу су и њега уписали у Хрвате, зато што jе рођен у Корчули, коjа jе данас у Хрватскоj. Таj циркус пресекао jе италиjански амбасадор у Загребу, назвао jе Туђманов кабинет и поручио да Хрватска те националне трансфере можда може да ради са Србима, али да Италиjане заборави. Марка Пола, као Хрвата, никада више нису споменули.

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести: Ратко Дмитровић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. септембра 2012. године.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top