Место за српско сећање

Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Александар Матановић: Угледаjмо се на Јевреjе коjи са посвећеношћу чуваjу од заборава своjе жртве

ИДЕЈА да се изгради споменик жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе”, коjу
су покренуле “Вечерње новости” и коjа jе стекла велику подршку jавности, отворила
jе питање будућег изгледа спомен-обележjа, спомен-музеjа или мемориjалног центра.
Оваj симбол страдалништва своjом снагом и поруком требало би да зрачи на читаву
околину и буде своjеврсни сабирни центар са обимном библиотеком, архивом и албумима
са илустративним материjалима, где би посетиоци и визуелно могли да се увере у злочин
и прате његову хронологиjу.

– Српски Јад Вашем био би место окупљања историчара, домаћих и страних стручњака наjразличитиjих области коjи изучаваjу геноцид – каже академик Василиjе Крестић. – У центру би уз сталну поставку требало организовати и повремене, тематске расправе. Много jе разне
грађе коjа jе у приватним збиркама, далеко од очиjу jавности и коjу би требало документовати
на jедном месту.

И други наши саговорници коjи су из дана у дан подржавали нашу акциjу, слажу се да се треба
угледати на Јевреjе коjи са пуном посвећеношћу чуваjу своjе жртве од заборава и
да jе Јад Вашем аутентична историjска белешка о догађаjима у jедном времену.

СПОМЕНИК ДЕЧЈИМ ЖРТВАМА- Наjстрашниjи jе споменик
дечjим жртвама коjи као jединствени мемориjал израња из пећине и одаjе пошту за
1,5 милиона убиjене jевреjске деце – каже Матановић. – Осам свећа се у специjално
постављеним огледалима прелама у безброj пламенова, а преко звучника допиру имена
убиjене деце, године у тренутку страдања и име земље из коjих су одведена на погубљење.

Сусрет са Јад Вашемом, местом опомене и незаборава, оставио jе неизбрисив траг у сећању инициjатора ове величанствене идеjе, прослављеног шаховског велемаjстора Александра Матановића:

– На зидовима су исписани подаци, броjке, имена логора Треблинка, Дахау, Аушвиц… С
jедне стране тече вода као поток, чиjе корито jе посуто камењем. То камење представља
беспомоћне судбине људи коjе буjица ваља. Иако jе то било време када jе небо било
чисто, без облака, без и наjмањих наговештаjа да jе могућа олуjа, разумео сам тада,
под утиском оног што сам видео, да jе камени цвет архитекте Богдановића, скривен
од очиjу света, и да неће бити у стању да пробуди савести ако то икад буде потребно.

Оваj комплекс на jерусалимском Брду сећања (Хар Хазикарон) – подсетник jе, опомена и
завет. Основан jе 1953. одлуком израелске скупштине – Кнесете, а чине га музеj,
изложбени простори, архиве, споменици и спомен-обележjа, образовни центри. До њих
воде стазе оивичене дрворедима.

Поверено му jе документовање историjе jевреjског народа за време Холокауста. Наjсавремениjа
архива има око 140 милиона страница документациjе – фотографиjе, амбиjентални снимци
логора Аушвиц, Треблинка, Вилна, Дахау, Јасеновац, писана сведочења, а ту jе и централна
база података са именима више од четири милиона жртава, као и признања “Праведник
међу народима” коjи од заборава чуваjу сећања и сведочанстава сваке од шест милиона
жртава. Годишње га посети око милион људи.

Јасеновац

Обилазак овог стратишта jе, каже Матановић, као ход по зашиљеним чворовима бодљикаве жице
коjа jе опасивала нацистичке логоре смрти. Стравично одjекуjу имена уморене деце…
Смрт се осећа на сваком кораку. На то опомињу броjеви, безличне цифре коjима су
у смрт терани људи.

– Зато су имена и свих наших жртава важна – каже Матановић. – Да се сакупе и попишу. Као
и имена логора, тих страшних места неповрата: Јасеновац, Саjмиште, Стара Градишка,
Доња Градина, Јадовно, Јастребарско, Госпић, Ђаково, Сисак, Лепопглава, Паг, Керестинец,
Ливно… Наjзначаjниjа од свих улога центра коjи држава мора да помогне jесте у
неговању успомене на жртве о чему посебно треба подсећати младе генерациjе. Реч
сећања са тог места требало би да одjекне.

Старо Саjмиште

ТЕШКА РЕЧ

ТЕРМИН холокауст, хебреjска реч с грчким кореном, користи се за опис геноцида и других
злочина против човечности и међународног права. После Другог светског рата употребљава
се, пре свега, за злочине почињене против европских Јевреjа за време владавина нациста,
од 1933. до 1945. године.

Јад Вашем

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Акциjа: Држава да гради споменик, народ да помогне

Срамна лицитирања српским жртвама

Акциjа: И жртве нас окупљаjу

Акциjа: Погром Срба jош траjе

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Споменик усташким жртвама 

Акциjа: Жртве усташа имаjу право на име

Акциjа: Заборав jе друго убиство невиних