arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Мештани Преоца: У страху смо, нашу децу нико не штити

Нема сврхе пријављивати напад полицији јер никад до сада нису нашли починиоце. Данијела Јовановић: Моје ћерке још не могу да се опораве

УПЛАШЕНЕ Анђелија и Александра Јовановић због мрака нису могле да виде ко их је напао
УПЛАШЕНЕ Анђелија и Александра Јовановић
због мрака нису могле да виде
ко их је напао

ПРОВОКАЦИЈЕ Албанаца који путем пролазе кроз наше село постали су део свакодневице. Али после најновијег напада на сестре Александру (12) и Анђелију (14) Јовановић, додатно страхујемо за сву своју децу.

Овако мештани Преоца, српског села надомак Грачанице, описују шта им се тренутно догађа. Узнемирени због инцидента од пре неколико дана, када су Албанци аутомобилом пресрели две малолетне девојчице, при чему су једну од њих и ударили, мештани Преоца наводе да нису безбедни и да нема ко да их заштити.

– Иако моје ћерке још не могу да се опораве од тог инцидента, нисмо случај пријавили полицији јер напросто нема сврхе. Они само саслушају и по правилу никада ништа не учине да пронађу починиоце – прича револтирано Данијела Јовановић (34), мајка девојчица које су на улици у селу пре неколико ноћи напали Албанци.

Иако још не зна које су биле њихове крајње намере, да ли само да их заплаше, повреде, или пак киднапују, Данијела каже да иако није било већих последица овај инцидент је постигао вероватно крајњи циљ Албанаца – да их заплаше и узнемире.

И док нам појашњава да се инцидент догодио у недељу увече око 20.15, забринута мајка каже да је са Александром и Анђелијом била код рођака, од којих је она кренула кући пре девојчица.

ИСТРАГА

ИАКО напад на српске девојчице није пријављен косовској полицији, у станици у Грачаници наводе да су после писања медија отворили овај случај и да је истрага у току.

– Пошто сам ја журила, оне су ишле мало спорије за мном, а млађа Александра је у међувремену отрчала до продавнице тако да је Анђелија остала сама на улици. Како ми је испричала, наишао је ауто металиксиве боје, који је нагло закочио и човек из возила ју је ударио руком у леђа. Она је почела да вришти, али срећом, у том је наишао још један аутомобил, због чега је онај претходни продужио даље – прича Данијела и наглашава да њена ћерка због мрака није видела колико је особа било у возилу, али да је чула да разговарају на албанском језику.

Девојчица, којој се придружила и млађа сестра, вратиле су се код рођака који их је потом одвезао колима до њихове куће, удаљене неколико стотина метара.

– Ништа није теже него када родитељи стрепе због деце. Али, нажалост то је наша свакодневица и, што је најгоре, питање је хоће ли се нешто у догледно време променити јер немамо на кога да се ослонимо када је реч о безбедности – причају мештани овог српског села са око 150 кућа.

Кажу да у косовску полицију не могу да се поуздају, јер као по правилу, никада до сада није решила ниједан инцидент. Зато предлажу макар повремене патроле Кфора кроз село, као што је то био случај првих година по доласку међународне заједнице на КиМ.

ДОДАТНА УЗНЕМИРЕНОСТ

– ИАКО смо и раније стрепели, овај инцидент изазвао је додатну узенимиреност и страх за безбедност наше деце. Ја сам отац троје малишана и не знам шта бих радио да се неком од њих нешто догоди – прича Дејан Илић (38) из Преоца.

И док објашњава да у селу са основном и средњом школом има стотинак деце до 18 година, овај забринути родитељ објашњава да Албанци пролазе путем кроз Преоце од када је пре неколико година између овог места и суседне Лепине „никло“ велелепно насеље „Маригона“ са више од стотину вила. Величина кућа и луксуз насеља, како каже, сведочи о томе да ту станују Албанци бољег материјалног стања.

Аутор: Драгана ЗЕЧЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Бомба испред куће српске породице у Липљану

Пећ, град закатанчен за једанаест Срба

Албанци дивљају на Косову и Метохији: Претукли српски брачни пар па им каменовали кућу

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​