Меморандум, коначно

Након три деценије неразумног, понижавајућег ћутања, САНУ је коначно са себе почела да скида једну велику подлу лаж

Описао сам овај случај неколико пута, али неће сметати ни на овом месту. Дакле, негде у касну зиму 1990. године, седим у ресторану „Корнати“, централни део Загреба, и са још тројицом сабеседника бистримо политику. Време је то кад Хрватска чека изборе, основане су већ ХСЛС и Хрватска демократска заједница, сви познати хрватски националисти сели су у прве редове, дефилују екранима и листовима дневне и периодичне штампе, Католичка црква отворила врата мрачних одаја и отуда пустила на светло дана авети које је увек знала, и данас зна, да користи у работама натопљеним крвљу, окађеним димом спаљених кућа.

Један од саговорника био је професор Загребачког свеучилиштва. Уз све друго, расправљамо и о Меморандуму САНУ. Онда, као и данас, тај документ се у Хрватској узимао као крунски доказ о постојању плана стварања велике Србије. Меморандум је доспео у образложења готово свих пресуда Србима у Хагу, он отвара и затвара сваку причу о српској кривици за распад Југославије.

У једном тренутку окренем се једном од саговорника и упитам: Да ли сте прочитали Меморандум. Па, то је познато, преносе новине, то сви знају – замуцкује он. Ја сам га прочитао, целог и врло пажљиво – јавио се онај професор. Добро, ако је тако, кажем му, онда вас молим да будете искрени и наведете шта тамо није тачно, шта не одговара истини? Мање-више, све је тачно, вели он, али ви Срби, млади господине, не схватате да ми Хрвати нећемо да живимо у Југославији која би била другачија од оне направљене након рата и потврђене уставом из 1974. године. Другим речима, Србија стално мора да буде у мат позицији, са две аутономне покрајине, питам га. Па…, отприлике тако, одговара професор.

До првих парламентарних избора није нас делило више од два месеца и сви смо знали да ХДЗ убедљиво побеђује. Један од точкова кампање ХДЗ-а, и њему припадајућих снага, био је Меморандум. Не може да се докаже, али не верујем да је Меморандум у Хрватској до данашњих дана прочитало више од педесетак људи.

Меморандум САНУ, савршена дијагноза неодрживог дубоко антисрпског уставног, друштвеног и политичког стања у Титовој Југославији, пуне три деценије држи у месту Српску академију наука и уметности, сабија је, ништи и црним печатом проказује као лабораторију зла. У великој мери захваљујући необјашњивом, густом и упорном ћутању саме Академије. Ових дана нови председник САНУ, Владимир Костић, кренуо је са радовима на демонтажи те одвратне конструкције изнад сводова најзначајније српске институције науке и уметности. Успе ли у овоме што је започео, ништа друго не мора да уради, колико год да остане на челу САНУ.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић