МАСАКРИ КАО УВОД ЗА НАПАД НА КОЗАРУ

Усташки покољи у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић, те руднику Раковац били су припрема за напад на Козару у љето 1942. године, али и увод у покушаj ликвидациjе Срба у тадашњоj НДХ.

„Побрините се одмах за таjни покоп поубиjаних Срба. Одстраните по могућности одмах све трагове“, гласио jе телеграм команде „Усташке надзорне службе“ са ознаком „таjно“.

Телеграм jе из Загреба упућен подређенима у Бањалуци шест дана након покоља, на данашњи дан, приjе 73 године.

Таj усташки злочин претходио jе почетку великих припрема за напад на Козару, али и рjешавању „српског питања“.

„У раду Изудина Чаушевића `Усташка власт и терор на Козари 1941-1942` виде се паралелна дешавања – Павелић сазива Сабор са задатком стварања `хрватске православне цркве` и правног регулисања положаjа Срба“ – наводи виши кустос Музеjа Козаре Приjедор Ведрана Адамовић.

Усташки поглавник то чини да би ублажио одговорност за злочине и терор над народом, jер jе постало очигледно да се посљедице тих злочина враћаjу као бумеранг извршиоцима.

Према Павелићевоj идеjи, „хрватска православна црква“ требало jе да одражава везе између државе и цркве и државе и православног становништва, а нацрт закона о правном положаjу припадника источне цркве у НДХ Србе види као „привремене државне припаднике“.

„У том нацрту, о онима коjи се не би одрекли своjе националности каже се сљедеће: …

То би била jедна од наjлошиjих категориjа државних припадника са ограничењима у правима и имовини. О своjим вjерским стварима овакви ће се имати сами бринути док не изумру“, пише у књизи Изудин Чаушевић, позиваjући се на документе из Архива Социjалистичке Републике Хрватске.

Тако се у вриjеме док су саборски одбори припремали материjале за рjешавање „српског питања“ на засjедању заказаном за 23. фебруар 1942. године десио 7. фебруар и масакр у бањалучким селима, о чему три дана касниjе велики жупан пуковник Алеман пише усташком „равнатељству за jавни ред и сигурност“.

„Једна сатниjа усташке боjне под заповjедништвом натпоручника Мишлова у пратњи жупника фра Вjекослава Филиповића дана 7. вељаче 1942. у 4 сата уjутро запосjела jе руднук Раковац у поубиjала крампом 37 радника грко-источњака.

Наставила jе са убиjањем сjекиром и грко-источних мушкараца жена и дjеце у селима Мотике гдjе jе убиjено 715, Дракулић и Шарговац гдjе jе убиjено 1.500 особа.

Убиjање jе завршено око 14.00 сати. Од тада, па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство из кућа поубиjаних у своjа складишта. Опширно извиjешће слиjеди“, пише пуковник Алеман.

Мање jе познато да jе приjе бањалучког покоља више од 2.300 Срба, међу коjима jе било 551 диjете, у ноћи између 13. и 14. jануара 1942. године око 800 усташа из Јасеновца, предвођених командантом логора Лубурићем, прешло преко Саве у Градину.

„Тада су усташе у цркви у Драксенићу извршиле масакр над 160 особа, међу коjима осморо деце. Сем овог, у кући Раде Грбавца усташе су заклале 21 особу, у кући Николе Грбавца 18, а у трговини Марjана Торомана осам лица.

Силована jе 15-годишња дjевоjчица из Градине, затим заклана и кућа запаљена… Читаво село jе спаљено“, пише Чаушевић, позиваjући се на књигу „Битка на Козари“ у издању Националног парка „Козара“.

Непосредно након ових покоља, почеле су припреме за офанзиву на Козари.

Извор: 

Везане виjести:

Дракулић, Шарговац и Мотике