arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Марија Тошовић из Мердара у бомбардовању изгубила ћерку и мужа : Рођење Анђелке као утеха за болне ране

Сећање жена које су 1999. године биле трудне на стрепњу где ће се и како породити: Била сам у седмом месецу трудноће када су ми убили најмилије

Анђелка и Марија (доле), покојни Бојана и супруг Божина (горе) / Фото Д. З.
Анђелка и Марија (доле), покојни Бојана и супруг Божина (горе) / Фото Д. З.

Ником није било лако те 1999. године, када су готово три месеца нашу земљу засипале НАТО бомбе, али је женама које су у том моменту биле трудне било још теже: бригу и страх за животе нерођене деце никада неће заборавити. Уместо уз смех и звуке музике, најлепши период у животу проводиле су уз звуке сирена, у подрумима, а не у парковима и шетњама. Уз стравичне вести о смрти најближих, пријатеља и комшија, док су стрепеле како ће се и где породити, хоће ли пројектили падати и на породилишта.

Њихова „ратна деца“, двадесет година касније, сада су бруцоши на универзитетима, а страхота бомбардовања нерадо се сећају уз поруку: „Не поновило се никад више“. Ово су њихове приче.

РОЂЕЊЕ АНЂЕЛКЕ КАО УТЕХА ЗА БОЛНЕ РАНЕ

На Васкрс 1999. године, између 10. и 11. априла, бомбе су убиле једанаестомесечну ћеркицу и супруга Марије Тошовић (40) из Мердара, која је у том моменту била у седмом месецу трудноће. Марија је тог дана изгубила све, а два месеца касније добила ћерку Анђелку, иако је и она сама током напада касетним бомбама, била повређена.

Непреболна Маријина рана најјаче боли у данима када се обележавају годишњице злочиначког НАТО бомбардовања, тада су јача и болнија сећања Од Анђелке, сада двадесетогодишњакиње, крије сузе колико може, да је не повреди, али болу, каже, лека нема и не може бити.

– Те ноћи, уочи Ускрса, легли смо нешто раније, око десет. Били смо у кревету када су се зачуле прве бомбе, у пределу Подујева. Уплашени, кренули смо ка подруму. Божина је носио Бојану у наручју. Увили смо је у ћебе, спремни да тако дочекамо јутро, али је одмах у темељ куће ударила прва бомба, која нас је готово затрпала – тихо прича Марија. – Мени су били слободни глава и лева рука, а Божина је готово цео био под рушевинама. Ипак, чула сам као кроз сан да ме дозива и говори ми да се не плашим.

Освестила се неколико сати касније, када су их испод рушевина извукли њен отац Саво, брат Мирко и мајка Загорка.

– Отац је прво подигао Бојану, али ју је одмах додао мами. Нису ми рекли да је већ била мртва. Потом су успели да извуку мужа, био је још жив, а онда и мене. Бомбе су и даље падале на све стране – описује данас, две деценије касније, те стравичне сцене. – Тек пред зору, када су бомбе престале да падају, по мајчиним сузама била сам сигурна да су ми супруг и ћеркица мртви.

Породилиште у КБЦ "Драгиша Мишовић", 20. маја 1999. / Фото М. Коковић
Породилиште у КБЦ „Драгиша Мишовић“, 20. маја 1999. / Фото М. Коковић

– Када сам видела нашу кћеркицу згрчену у Божинином наручју, све се у мени ускомешало. Тада нисам ни схватала да сам и сама тешко повређена. Од бола за њима, сопствени нисам ни осетила, а нисам могла ни да заплачем – прича Марија.

Иако је током обнове земље, Марији и њеној кћерки саграђена кућа, каже да би све дала само да су њени живи и да се та кобна ноћ уочи Ускрса никада није десила.

ЗЛОУПОТРЕБЕ МЕДИЈА

Причу о Марији, пре неколико година, снимила је екипа руске телевизије и емитовала у ударном термину. Међутим, она истиче да је било и злоупотребе неких медија, па су је тако поједини новинари у својим прилозима представили као Албанку! За ову злоупотребу сазнала је од рођаке која живи у Немачкој, а која је тај прилог лично видела.

Аутор: ДРАГАНА ЗЕЧЕВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ 25 марта, 2019.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​