Maргелов институт Загреб: Да ли је Хрватска антифашистичка?

Директор Маргеловог института Ален Будаj сматра да у Хрватскоj нико озбиљно не схвата саборску Декларациjу о антифашизму с обзиром да jе Музеj у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мjеста логора и на стотине споменика коjи свjедоче о страдању у борби против фашизма.

Будаj jе позвао предсjедника Владе Хрватске Јадранку Косор да jасно артикулише своj антифашистички став какав изражава на jасеновачким комеморациjама и да почне вредновање удружења коjа његуjу антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансираjу из државног буџета.

Подсjетивши хрватску премиjерку на њену изjаву на комеморациjи у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби против ревизионизма, Будаj изражава жељу да се те риjечи остваре и да Маргелов институт добиjе финансиjску подршку за редован рад у овоj години, с обзиром да jе риjеч о jединоj невладиноj организациjи коjа се у Хрватскоj бори против историjског ревизионизма.

Он у писму Косоровоj оцjењуjе да политичари у Јасеновацу годинама говоре „лиjепе пригодне риjечи“, али да се мало тога чини по питању чувања мемориjе Холокауста и подсjећа да jе ратни злочинац Миливоjе Ашнер, одговоран за убиства Срба и Јевреjа у Пожешкоj котлини 1941. и 1942. године jош на слободи захваљуjући научинковитоj хрватскоj полициjи, правосуђи и дипломатиjи.

Осврнувши се на говор Косорове 17. априла у Јасеновцу, Будаj поручуjе хрватскоj премиjерки да jе могла поменути да jе пожешки краj подпапучких села с већинским српским становништвом jош од времена Мариjе Терезиjе проживио исту судбину 1941. и 1991. године.

„Некада богата српска села остала су празна или готово полупразна с већинским старачким становништвом коjе живи изузетно сиромашно, jер су 1991. опљачкани и над њима jе извршен терор невиђених размjера, иако се радило о цивилном становништву. У неким од тих села, коjа су напуштена, више нећете срести ни врапца, jер нема шума ни шљивика гдjе би се гниjездио, пошто су посjечени ради пљачке“, истакао jе Будаj у писми Косоровоj.

Он jе навео да jе као четрнаестогодишњи дjечак видио густе стубове дима коjи су се дизали над попаљеним српским селима на Папуку 1991. године. „О томе се данас више не говори, али се свакодневно говори о босанскоj Сребреници само да би се окривило Србе преко границе у другоj држави, док се злочини над Србима у Хрватскоj прикриваjу. Али, они су се догодили, а доказ томе су и пресуде Хашког суда“, истиче Будаj.

Према његовим наводима, тим злочинима претходио jе страшни монструозни злочин приjе 70 година у Независноj Држави Хрватскоj коjа jе била премрежена концентрационим логорима смрти, о чему се не радо и веома мало говори.

Извор: