МАНАСТИР УБОЖАЦ КАО УЗОР ЗА ОПСТАНАК

За нас знаjу само попови коjи о слави дођу да освештаjу славски колач и трпезу. За оне коjи се декларишу као држава – ми постоjимо само на бирачким списковима, наводе Драгана и Драган Тасић из села Мочаре

Урушени манастир Убожац из 14. виjека у косовском селу Мочваре

Пише: Неђељко ЗЕЈАК

Урушени манастир Убожац из 14. виjека у косовском селу Мочаре jедно jе од окупљалишта преосталих Срба и оних коjи су jедном већ избjегли пред терором ОВК послиjе уласка НАТО трупа 1999. године.

Манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице градио jе Исаиjе Стариjи, савjетник Душана Силног, а касниjе и кнеза Лазара.

О томе свjедоче два рукописа сачињена у првоj половини 15. виjека, коjи се чуваjу у библиотеци Пећке патриjаршиjе.

Записано jе да jе манастир био напуштен током Велике сеобе Срба под патриjархом Арсениjем Чарноjевићем 1690. године, али jе убрзо оживио, jер jе поново дошло до насељавања раjом – чуварима српско-турске границе.

Остаци манастира Убожац

Једном годишње, на Марковдан 8. маjа, Убожац оживи. Окупи се и старо и младо.
Пристигну тада из свих краjева Космета, како каже мjештанин Богосав Николић, они коjи су трбухом за крухом раниjе одлазили пут западне Европе, али и они коjи су послиjе 1999. године у потрази за слободним небом напустили Мочваре и источну Каменицу.

Темељи манастира и цркве имаjу основу уписаног крста са куполом изнад централног диjела наоса, коjи данас не постоjи. Апсиде су троугласте, направљене од клесаног камена, мада диjелови камених украса нису сачувани.

Записано jе да jе Црква манастира Убожац веома слична храмовима на Светоj Гори.

Манастир се састоjао од цркве, трпезариjа, подрума, пекаре, кухиње, штале. Био jе окружен зидовима са двиjе угаоне куле.

У организациjи Завода за заштиту споменика културе у периоду 1963-1966. вршена су обимна археолошка ископавања ширег поjаса манастирског имања. Откривено jе jединство стила манастира и помоћних обjеката, што указуjе да су све грађевине истовремено конструисане.

Стил градње видљив jе на сваком кораку – ту су старе стогодишње куће са подрумима и приземним просториjама зиданим од камена.

Из тих кућа у засеоцима са источне стране села Стрелице, Гризиме и новокомпоноване косовске општине Ранилуг све рjеђе избиjа дим и тако упозорава да jе у источном диjелу Косовске Каменице све мање Срба.

Наде и вjере у могући опоравак и повећање броjа Срба, ипак, има. Мjештани кажу за Срну да су хиљаде хектара обрадивих површина са кладанцима (природна изворишта воде) протеклих виjекова храниле Србе.

Стопама предака иду и Драгана и Драган Тасић, упркос, како истичу, потпуноj скраjнутости села. Они истраjаваjу у намjери да направе дом и опстану у селу Мочаре.

Дjевоjчице Анђела (5), Боjана (4) и Тамара (2),кћерке Драгане и Драгана Тасића из села Мочваре.

Њихове дjевоjчице Анђела (5), Боjана (4) и Тамара (2) „бео дан нису гледале“, изузев у родном селу, у коjе одавно осим шумокрадица и накупаца други нико не свраћа.

Тасићи кажу да им не пада тешко свакодневно стражарење и скривање дjевоjчица иза прозора прекривених тамним завjесама и дворишне жичане ограде, коjу чува десетак вучjака и шарпланинаца.

„За нас знаjу само попови коjи о слави дођу да освештаjу славски колач и трпезу. За оне коjи се декларишу као држава – ми постоjимо само на бирачким списковима“, наводе Тасићи.

У селу, у двадесет домаћинстава, живи педесетак Срба, од коjих jе већина млађа од 30 година.

Они покушаваjу да опстану као и манастир Убожац, на коjи свакодневно гледаjу.

Извор: 

Везане виjести:

БОЉЕВЧАНИ САМИ ПОД НЕБОМ

МИЛЕТИЋ: УНИШТИО САМ ДЈЕТИЊСТВО СВОЈОЈ ДЈЕЦИ

СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ

КОСОВО – ЈАДОВНО 1941.