Мафијашка шутња о смакнућу Милана Левара

Пише: Јадовно 1941.

Четранаест година након убиства Милана Левара, свjедока смакнућа стотине српских цивила у Госпићу, и даље влада “омерта” /мафиjашка шутња/ о убицама.

Левар био jе jедан од оних коjи су “изнутра”, као непосредни свjедоци, давали информациjе о злочинима над Србима – наводе хрватски портали.

Риjеч jе о присилном одвођење више од стотину цивила Срба у Госпићу средином октобра 1991. и њиховоj масовноj ликвидациjи и акциjи “спаљена земља” у Медачком џепу двиjе године касниjе.

Левар jе своjевремено проговорио о многоброjним неистраженим злочинима над обичним људима те политичким злочинима у коjима су жртве биране на основу етничке припадности.

Убиство Милана Левара ниjе jедино политичко убиство коjе ни након много година ниjе добило судски епилог.

Како наводе портали, Левар jе био усамљен пред добро организованим криминалним заштитницима злочинаца.

Он ниjе хтио да учествуjе у злочинима, као што ниjе пристао да шути о томе или да оде у неку другу земљу под режимом заштите свjедока.

Левар jе подстицао и охрабривао друге да свjедоче о ономе што знаjу, ниjе за себе хтио повлаштени статус, а убиjен jе на кућном прагу.

Стручњаци напомињу да jе Левар од полициjског и безбjедносног апарата, прожетог кадровима и мрежама коjе jе десет година градила тадашња ХДЗ-ова власт, тешко могао очекивати заштиту.

За неуспjешност истраге има jош jедан узрок – чињеница да хрватска jавност у цjелини, као ни водећи политички ауторитети или Католичка црква, нису од првих сазнања, jасно и без задршке, осудили те злочине, наводе портали.

Тек сада, хрватски МУП понудио jе новчану награду било коме ко да корисне информациjе о убицама.

МУП Хрватске нуди 100.000 куна /више од 13.000 евра/ за информациjу коjа ће помоћи у разрjешењу тешког убиства Милана Левара, коjи jе био свjедок Хашког трибунала о злочинима над српским цивилима у Госпићу и околини 1991. године.

Левар jе ликвидиран 2000. године, након што jе као свjедок Хашког трибунала затражио заштиту државе. Убиjен у дворишту породичне куће када jе непознати починилац активирао експлозивну направу.

И даље у хрватскоj jавности лебди идеолошка мантра по коjоj jе сам рат био “светиња” и “домовинска борба”, па jе зато “недодирљив”.

Заговорници те идеологиjе уопште не негираjу злочине, него их сматраjу – нужном и оправданом борбом.

Извор: