Lutke u koloni

Tog 4. avgusta, Siniša, s kojim sam bila u braku, u telefonskom javljanju mi bukvalno naređuje da spakujem najnužnije stvari i dragocenosti, ono što bi, veli, svaka normalna žena trebalo da ponese kad se sprema da ostavi dom i krene u nepoznato.

Bože, kao da je to svakodnevna situacija; kao da redovno putuješ na takve neizvesne destinacije, al računam opet – ma, zna on zašto mi to govori.
On će, kaže, iz Golubića sa roditeljima doći do Knina, samo da još u traktorskoj prikolici povezu i nekoliko starica iz komšiluka…
Čekamo ga u skloništu zgrade u kojoj živimo, naša ćerkica i ja, a tu se tog dana našla i moja sestra i njeno dvoje dece.
U retkim pauzama, kada ne padaju granate, pada mi na um da sam možda još nešto važno zaboravila, pa odlazim do stana, panično prekopavam po ladicama, tražim, a ne znam, u stvari, šta tražim… Hodam besciljno po stanu, ne uzimam ništa, opet se vraćam do njih, gledam čas u sestru, čas u naše mališane, one zavežljaje, sedam, plačem i čekam… I tako desetine puta…

– A da stavim fotelju na glavu? – pitam… danas zvuči nadrealno, smejemo se u suzama…

Onda ponovo krećem ka stanu, još jednom hitro otključavam bravu na vratima, ulećem u kuhinju ni sama ne znajući zašto – ili možda znam, ali toga nisam svesna – pogled mi leti na policu na kojoj je uz knjige, servise, televizor i kasetofon, poređano bezbroj lutaka; sve koje sam dobijala od dragih ljudi još iz doba najranijeg detinjstva…

Svi su znali za moju opsednutost i posvećenost tim igračkama. Sate i sate sam provodila s njima zaključana u sobi, zaboravljajući stvarnost, odlazila u neke svoje svetove beskrajne mašte… Sve dok mater u neko doba ne bi podviknula: „Pa, dokle više, dijete?“ i tako prekidala moja sanjarenja…

Gledam ih nekoliko sekundi netremice na polici – male, slatke, oble, sa kovrdžavom kosicom, krupnim okicama… Ni sama ne znam šta bih sad s njima, okrenem se, ali se i vratim, pa mi se pričinja kao da i one mole da krenu sa mnom na to neizvesno putovanje… Haotično uzimam crnu kesu za smeće, brzo ih, jednu po jednu, ubacujem u nju, još brže vežem čvor na vrhu i trčeći iznosim pred zgradu i smeštam među one druge zavežljaje; zadihana sedam ko da se ništa nije dogodilo…

Uto stiže Siniša na traktoru, nervozan je, galami:
– Đe je to što ste spakovale? Daj brzo, požuri… Samo to?!
Nabacivamo u prikolicu one upakovane stvari i u trenu shvatimo da, zapravo, pored onih baka i drugih nabacanih potrepština tu i nema više mesta za još nas petoro!
Bože dragi, ali ko bi te bespomoćne bake mogao ostaviti?
– Idi ti, vozi njih, idi čovječe, idi – vičem – mi ćemo već s nekim komšijama…
I tako, oni odoše, sa sve onom crnom kesom…
…….
Mi smo se u međuvremenu našle u dugoj, nepreglednoj, koloni, u karoseriji nekakvog dugačkog kamiona… Vozimo se neprestano satima i satima i za sve to vreme ne znamo šta je sa našim najbližima, dokle je stigao Siniša sa roditeljima i onim staricama iz Golubića…
Negde na pola puta, više ni sama ne znam gde, zastoj.
I mi silazimo da protegnemo noge i – gle čuda Božijeg! – gledamo i ne možemo da verujemo: nedaleko od nas, oslonjen na traktorsku prikolicu sa onim bakama, stoji Siniša sa cigaretom u ustima…
Dozivamo ga, trčimo u susret jedni drugima, grlimo se i ljubimo, srećni…
Odjednom, kad se malo pribrasmo, on se uozbilji i poče da viče:

– Pa ženo božja, da li si ti normalna? Znao sam da si blesava, al ovog puta si prevazišla sebe… Lutke da nosiš u ovoj ludnici?

Stigle su do Srbije, do Novog Kneževca! Od tada smo se još tačno deset puta zajedno selile u različite stanove.
Svaki put sam ih pažljivo pakovala.
Baš kao i onda u Kninu, u takvim prilikama, pa i ne samo u takvim,
čujem ih tek ja, jer mi šapuću i pletu čudesne priče o srećnom detinjstvu…

Izvor: Fejzbuk profil Manda Vuković

Vezane vijesti:

Čestitam vam „Oluju“!

Obeležen dan sećanja na žrtve akcije Oluja (VIDEO)

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva Zagreb da se …

Dvadeset dvije godine od zločina u „Oluji“ – pravda još uvijek nedostižna

Operacija Oluja | Hronologija: 138 500 protiv 31 000 | Jadovno …

Mikelić: Bljesak i Oluja počeli su smjenom Aleksandra …

„Oluja“ kao sredstvo kojim je rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj …

Srpska i Srbija zajednički obilježavaju 22 godine od egzodusa Srba iz RSK (VIDEO)

ZAŠTO SU STRADALI Srbi Krajišnici?!

Novi Sad domaćin Dana sjećanja na žrtve Oluje