„Let u zločin“ – put do istine

U osmom filmu iz serijala “Svedočenja”, Milana Kneževića i Dalibora Josipovića, NATO bombardovanje Srpske. Uz podršku Saveza logoraša RS, dvojac” na filmskoj traci predstavio NATO napade na RS

Od 30. avgusta do 20. septembra 1995. godine, NATO avioni su tokom svog “vatrenog krštenja”, prve veće vojne akcije od svog osnivanja, na položaje Vojske Republike Srpske bacili tačno 1.026 bombi, a težina bačenog eksploziva iznosila je oko 10.000 tona! U toku bombardovanja ubijena su 152 srpska civila.

Ovo je srž najnovijeg, osmog po redu, dokumentarnog filma pod nazivom “Let u zločin”, autorskog “dvojca” iz Banjaluke Milana Kneževića i Dalibora Josipovića, koji već deceniju rade na snimanju dokumentaraca o stradanju srpskog naroda u prošlom veku.

Nakon uspešnih ostvarenja i dokumentovanja vrednih svedočanstava (“Ljubi brata”, “Crna knjiga”, “Dosije Srebrenica”, “Sarajevo logor za Srbe”, “Srednja Bosna proterivanje Srba”, “Srednja Bosna druga strana rata”, “Rašćani selo kojeg nema”) ovih dana je na Jutjubu predstavljen “Let u zločin” iz serijala “Svedočenja”, a uz podršku Saveza logoraša Republike Srpske.

NATO avijacija je bombardovala položaje Vojske Republike Srpske u tzv. zonama bezbednosti UN (Sarajevo i Goražde).

– Teme za snimanje uglavnom kandiduje Savez logoraša Republike Srpske unutar svojih organizacionih tela. Pošto sam i sam bivši logoraš i član Saveza logoraša RS, a jedini sam profesionalni filmski i televizijski radnik sa višedecenijskim iskustvom, ponekad imam privilegiju da sugerišem na izbor teme. Ipak, poštuje se odluka organa Saveza, kao i u slučaju izbora teme za naš najnoviji film – kaže za “Novosti“ Milan Knežević.

On dodaje da za konstrukciju filma nastoje svaki put da sakupe što više autentičnih snimaka i dokumenata.

– Pokušavamo da sačuvamo vizuelnu autentičnost nekog događaja. Mislimo da je bolje koristiti i loše vhs snimke, ali autentične, nego raditi rekonstrukcije koje često nisu vizuelno prihvatljive uz neku priču, jer deluju izveštačeno. Smatramo ih vizuelnim ortopedskim pomagalom i iz tog razloga nastojimo da to izbegavamo. Naravno, postoje situacije kad je to jedino rešenje i onda je to “nužno zlo” – objašnjava Knežević.

I svedoci u filmu su takođe autentični i najčešće i sami žrtve pominjanih nemilih događaja.

– Posebnu zahvalnost dugujemo pokojnom Želimiru Petričeviću koji nam je ustupio foto i video dokumentaciju iz svoje privatne arhive. Izuzetan doprinos pružio je i novinar Ozren Jorganović, verni hroničar Ozrena, kao i drugi pojedinci. Deo materijala našli smo i na internetu. Većinu video i foto materijala za film nabavili smo iz arhive Saveza logoraša Republike Srpske, Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina i sličnih institucija koje se bave ratnom tematikom. Međutim, interesantno je koliko ljudi ima privatne arhive iz tog perioda. Veći deo fotografija srušenih releja, recimo, dobili smo od radnika koji su u tom periodu bili na službi i održavanju relejnih stanica – kaže Dalibor Josipović.

DRUGA „STRANA MEDALjE“

– Od 2002. godine trudili smo se da sakupimo dokumentaciju o stradanju Srba na ovim

prostorima, ne samo u proteklom ratu, nego i u prethodnim. Do sada smo evidentirali 536 logora za Srbe u BiH, 222 u Hrvatskoj i 21 u Sloveniji. Međunarodni komitet Crvenog krsta i zvanično je, samo u Sarajevu, pobrojao i registrovao 126 logora. Dakle, to su činjenice, a ne neka naša vizija, nažalost. Među najozloglašenije spadao je “Viktor Bubanj” u kojem je bilo zarobljeno 5.000 Srba. Od njih su mnogi odvođeni na Kazane i tamo pogubljeni – kaže predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić.

Autor: N. ŠTRKIĆ RADIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Film: Let u zločin