Латино и Методије (4) – Црна Гора – Косово и Метохија

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику.

Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СЦГ РС

Може се рећи да jе ситуациjа Србиjи и Црноj Гори, ако не иста, a онда гора од оне у СФРЈ и СРЈ. Државне институциjе уопште не обраћаjу пажњу на азбучно питање, уз наслиjеђену инерциjу латиничног шовинизма и примитивизма.

Телекомуникационом револуциjом у времену приватизациjе, процес националног и цивилизациjског онеписмењавања Срба се jош убрзаниjе наставио. Институт за српски jезик, САНУ, Матица српска, и друге културне институциjе, за превенциjу овог проблема ниjесу учиниле ништа. У њима сjеде или незаинтересовани кариjеристи, или оматувjели мастодонти социjализма. Заjеднички безидеjни и неспособни.

Вишедецениjским искорjењивањем српске културне мисли у Србиjи, преостали су само кржљави, изломљени и камелеонизирани изданци. На коjе репресивни апарат ниjе ни обраћао пажњу. Ти исти су, у сумрак социjализма, поискакали из своjих земуница. Носећи глогове коце, и витлаjући таjним масонским документима. То jе, уз садеjство васкрсне jугословенске идеологиjе Мирjане Марковић, ако не огадило, а оно потпуно примитизовало напоре ка иоле успjешном повратку традиционалном писму.

Зато наjвећи грешници стануjу на ушћу Саве у Дунав. Политичари релативно слободне, и међународно признате државе. Од научног и образовног кадра коjи jе одрастао и школовао се у социjализму, трпећи или бранећи лаж о тобожњем српскохрватском jезику, не може се очекивати никакав нововjекован потез.

Административно наслиjеђе и дневнополитичка неписменост, кроз протекло полустољеће су формално-правно раздробили српску териториjу, те jе разнородна и по питању примjене писма. Наредна два одjељка, баве се описом затеченог стања.
Црна Гора

Прво лабаво, а сада jасно одиjељен државни апарат Црне Горе, односом према ћирилици jе jасно наjављивао независност. На првим изборима послиjе подjеле ДПС по Ђукановићевим и Булатовићевим шавовима, политичке партиjе су се одмах супротставиле и по писму.

Иако jе логотип ДПС био ћирилични (доцниjе промиjењен), плакати предизборне коалициjе са СДП-ом су тад, изнимно, начињени латиницом. Новоосновани СНП jе, симптоматично, остао виjеран ћирилици. Уз чињеницу да jе Либерални савез потпуно латинизован, то писмо jе постало писмо за отцjепљење, па jе унионистички блок користио претежно ћирилицу.

Одустаjањем од програма коjи jе Мила Ђукановића довео на власт (Југославиjа без Милошевића), непримjетно се почела провлачити латиница.

Табле на улазу у државне институциjе постаjу двописмене (у Улцињу на албанском, без ћирилице), а полициjа има латиничне натписе на возилима. На државноj телевизиjи од ћирилице jе остао само логотип, да би био замиjењен латиничним словима РТЦГ. Средином децембра 2005. године, тим путем jе пошла и српска тробоjка у горњем десном углу екрана. Што jе очит примjер везе, коjу писмо остваруjе са националном свиjешћу.

Ни комунисти ниjесу могли смислити другу заставу за СР Црну Гору, него српску тробоjку. Зато су инстант-идеолози, по црногорску аутохтоност морали поћи наjмање 1.000 година у рикверц. Расправљаjући о мjесту рођења, националном осjећаjу, или агресорским намjерама Стефана Немање (!?).

У шизофреноj атмосфери гдjе црногорска тробоjка има плаветну, а српска плаву боjу, ћирилично писмо jе било исувише неугодан подсjетник, на српско традициjско опредjељење владарске лозе Петровића. Након резултата референдума, jасно jе како завршава посао, коjи почиње прогоном ћирилице.
Косово и Метохиjа

Териториjа коjа jе такође измакла државноj контроли, захваљуjући наjвише jезичкоj и азбучноj политици. Ситуациjа jе била истовjетна оноj у Воjводини, уз то што се шиптарска национална мањина изборила за потпуно аутомоман школски систем на свим нивоима.

Огромна права (примjерице као када би Србин отишао из Зрењанина у Сент Андреjу, и завршио електротехнику на матерњем jезику), била су премалена. Тежило се политичкоj (државноj) самосталности, скриваjући jе иза мањинских права.

О услузи коjу jе Србиjа учинила за Шиптаре у цjелини, говори наjбоље податак да jе Катедра за албански jезик и књижевност, основана много приjе у Београду, него у Тирани.

За разлику од Срба из Воjводине, Косовски Шиптари ниjесу прописали ћирилицом. Зато су се након доласка НАТО-а, своjски потрудили да затру сваки српски културноисториjски споменик.

Одсjаj демократског пламена, са колективних ломача на коjима су у љето 1999. пред школама спаљиване књиге на српском jезику, своjу искру jе имао далеко раниjе. Још на личним картама САП Косова, гдjе jе Метохиjа избачена као топонимско подсjећање на манастирске посjеде српске цркве (нпр. Херцеговина, у случаjу БиХ, ниjе избачена „као продукт феудално-клерикалне прошлости“).

У документима САП Косово jе на првом мjесту писано албанским, а тек онда српским jезиком. Зато ову лекциjу о званичном jезику и писму, треба добро да упамте све српске административне цjелине.

(наставља се)

Дани(j)ел Симић

Извор: frontal

Везане виjести:

Латино и Методиjе (1)- Како су Срби прописали латиницом

Латино и Методиjе (2) – Методи елиминациjе ћирилице у СФРЈ

Латино и Методиjе (3) – Образовнополитичка незаинтересованост