Латино и Методије (3) – Образовнополитичка незаинтересованост

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику

Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СЦГ РС

У периоду социjализма су родитељима, нагло забринутим што им дjеца уче руски, сервиране приче о тежем усваjању енглеског jезика, уколико се дjеца служе матерњим писмом.

Стога су у Србиjи и данас присутне глупости, коjе пласираjу више него нестручни људи, обjашњаваjући како jе ћирилица ружна, развучена, неприлагодљива, рогобатна, непримjерена…

Таj став jе широко укориjењен, и поред тога што научна заjедница такве термине апсолутно не познаjе. И не признаjе! Оне спадаjу више у домен психологиjе. Још приближниjе, њеног диjела коjи расвjетљава феномен трача. Има и таквих коjи су таламбасали да се, тобоже, латиница брже учи, а ћирилица спориjе чита. Или, чак, да изглед слова анатемисаног писма – умара очи.

Ма колико то сваком здраворазумском поjединцу изгледало смиjешно и провидно, оставило jе дубоку рану у српском традициjском току. (Детаљан деманти, и поjашњење особина српске ћирилице, биће обрађен у посебном одjељку).

Образовни систем jе наjбољи показатељ развоjа догађаjа у будућности. Наставни кадар образован у периоду социjализма, овакву ситуациjу и не доживљава као проблем. Њихово присуство у високошколским установама ствара нове, jеднако друштвено незаинтересоване и неинформисане предаваче. Риjешење проблема се гура дубоко, у центар зачараног васпитног круга.

Наjбитниjа међу установама jе Филолошки факултет у Београду. Намjесто да буде расадник, постао jе живо блато српских лингвиста. У њему се мигоље студенти, слушаjући како велики броj професора и данас користи термин српскохрватски.

Поред тога што jе термин политички, а не научни, он се не користи ни у jедноj новонасталоj држави на српском говорном подручjу (нпр. Хрватска га jе избацила из свог Устава jош у августу 1989.).
На адресу власти ниjе упућена ни jедна званична акциjа или полемика, у коjоj би академска jавност наступала jединствено. Зато се поставља питање чему таj факултет уопште, када не служи на добробит своjоj нациjи?

Непрестано кукање због ужасаваjућег материjалног положаjа запослених, деведесетих jе звучао готово трагикомично, будући да су добрим диjелом били сами за то криви. Наjквалитетниjи стручњаци су, без икакве борбе, допустили да о питањима jезика и писма одлучуjу полуписмени хохштаплери. Трсећи се за дневнополитичке поене, и правећи jош већу пометњу у нестручноj jавности.

Обзиром да jе jезик специфична категориjа, резултат jе да се наука о њему не узима као озбиљна дисциплина. Њом има право да се бави свако, узимаjући за вриjедносни систем своj лични став (?!?).

Лични став студената Филолошког факултета у Београду, тада смо провjерили узевши jедан петициjски лист, на коjем се захтиjевао већи броj исптитних рокова. Од 207 потписника, године уписа у распону од 1993.- 2000, само се њих 93 опредjелило за ћирилицу као писмо свог потписа. При том се ћирилицом готово никада не служе студенти страних jезика, коjи исту не користи. То jе био jасан знак, да jе и будућа образовна елита начета латиницом.

Власт коалициjе ДОС, изабрана захваљуjући гаранциjама о легалитету и легитимитету будућег управљања државом, прва ниjе поштовала Устав сопствене земље. Он jе тада прописивао ћирилицу као званично писмо, а да се латиница користи на начин прописан законом.

Не консултуjући ни jедну надлежну установу (коjе усљед своjе неспособности, ваљда то и не требаjу бити), након 5. октобра са двоазбучним натписима су се поjавиле све новчанице, а не као до тада само оне девалвациjске од 50 и 100 динара. Уз отварање Универзитета у Новом Пазару, наjвећи град Рашке области jе промиjенио табле са именима улица у латиничне. Што jе прошло без космополитско-националистичке критике институциjа као Телевизиjа Б92, коjе панично дижу прашину при сваком обратном потезу.

Министарства просвjете и културе Србиjе, ниjесу се сjетила да уложе неку биjедну суму новца, у развоj софтвера коjи подржава ћирилични прсторед. У међувремену jе то учинила корпорациjа Маjкрософт. Уз тешку муку и велику полемику у медиjима, произведена jе (уз обавезну латиничну) и ћирилична верзиjа њиховог оперативног система.

Поводом тог раскола, и скупштина тадашње СРЈ jе 14. новембра 2002, дониjела Декларациjу о заштити ћирилице. У одмjерено сроченом тексту, идентификовани су сви кривци коjе смо до сада поброjали. На њих jе апеловано да врше своjу дужност, уз упозорење да латиничење указуjе на одсуство националне свиjести, те комплекс ниже вредности и погрешно схватање да ће нас удаљавање од себе самих приближити другима.

Осим овог значаjног, али мртвог слова на папиру, Србиjа ниjе учинила ништа да стандардизуjе и омасови електронску примjену националног писма.

(наставиће се)

Дани(j)ел Симић

Извор: frontal

Везане виjести:

Латино и Методиjе (1)- Како су Срби прописали латиницом

Латино и Методиjе (2) – Методи елиминациjе ћирилице у СФРЈ