Лакша обнова кућа изван ППДС-а

Од почетка ове године на снази jе низ нових или измиjењених закона и прописа, од коjих се више њих односи и на српску заjедницу. Поткраj децембра на снагу jе ступио правилник коjи детаљниjе регулира изнимку стамбеног збрињавања везану уз обнову кућа и станова изван подручjа посебне државне скрби (ППДС), односно ратних и повратничких краjева.

– У складу с измjенама Закона о подручjима посебне државне скрби из маjа прошле године, министар регионалног развоjа у децембру jе донио правилник коjи регулира увjете за остваривање права на стамбено збрињавање додjелом грађевног материjала за поправак, обнову или изградњу обитељске куће у власништву корисника изван ППДС-а, као и начин остваривања тог права. Законом и новим правилником прописана jе изнимка од остваривања jедног од облика права на стамбено збрињавање, коjа се у правилу остваруjе на ППДС-у – истиче правник у Српском народном виjећу Борис Милошевић.

Грађевни материjал

Према том правилнику, право на додjелу грађевног материjала изван ратних и повратничких подручjа, уз градњу коjу финанцира и организира држава, може остварити сватко тко jе 8. октобра 1991. био власник оштећене или разорене обитељске куће изван ППДС-а. Увjет jе да jе оштећење настало за вриjеме рата, закључно до завршетка мирне реинтеграциjе хрватског Подунавља у jануару 1998, те да кућа ниjе обновљена према Закону о обнови.

– Право на додjелу грађевног материjала изван ратних подручjа могу остварити повратници коjи су бивши носитељи станарског права изван тих подручjа и имаjу у власништву оштећену или разорену обитељску кућу или грађевинско земљиште, тешки социjални случаjеви и други корисници социjалне скрби, чиjе jе имовинско стање такво да не могу осигурати основне животне потребе и стануjу у незадовољаваjућем стамбеном простору, а имаjу у власништву оштећену или разорену обитељску кућу или грађевинско земљиште изван ратних подручjа – каже Милошевић.

Он упозорава на рестриктивну одредбу коjа вриjеди и за друге случаjеве обнове, а то jе да су подносиоци захтjева хрватски држављани коjи немаjу у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан на подручjу Хрватске, у државама насталима распадом СФРЈ-а или другим државама у коjима бораве; односно, ако ту кућу или стан нису продали, даровали или на било коjи други начин отуђили након 8. октобра 1991, ако нису стекли правни положаj заштићеног наjмопримца и под увjетом да се у обновљену кућу или стан врате и ондjе живе.

Иако нема точне евиденциjе колико jе људи укупно погођено тим проблемом, минирањем куће, и коjи би могли искористити ову опциjу, Милошевић сматра да jе риjеч о приближно хиљаду особа.

– Сумњам да ће их много искористити ову могућност, с обзиром на њезину рестриктивност, односно увjет да се нема други стан или кућа, jер већина коjима су куће миниране у сувласништву има неки други обjект. Ипак, имали смо више од двадесет упита о могућностима таквог начина стамбеног збрињавања – каже.

Потврду о обитељскоj кући коjа jе у рату оштећена или разорена и коjа ниjе обновљена према Закону о обнови издаjе Уред државне управе надлежан за послове обнове за обитељске куће коjе су биле предметом процjене Комисиjе за попис и процjену ратне штете.

Ако обитељска кућа ниjе била предметом процjене Комисиjе, статус оштећења или разарања за њу утврђуjе Повjеренство за процjену стања стамбеног обjекта, коjе може од подносиоца захтjева затражити и друге одговараjуће доказе о статусу оштећене или разорене куће. Право на додjелу грађевног материjала може се остварити за обнову или изградњу куће на земљишноj честици на коjоj jе оштећена кућа, а рjешења о праву на стамбено збрињавање додjелом грађевног материjала изван ППДС-а за сваки предмет поjединачно доноси министар регионалног развоjа.

Поспjешен повратак

Друга значаjна промjена везана jе уз измиjењене одредбе Закона о хрватском држављанству, по коjима ће га странци моћи стећи ако у Хрватскоj непрекидно бораве осам, а не досадашњих пет година. Особама коjе су рођене на териториjу Хрватске, а раниjе су затражиле отпуст из хрватског држављанства и узеле друго, поновно добивање хрватског држављанства везуjе се уз престанак странога.

У Закон jе унесена одредба по коjоj особе коjе су 8. октобра 1991. имале пребивалиште у Хрватскоj и коjима jе одобрен стални боравак, а до данас нису стекле држављанство, испуњаваjу претпоставке за стjецање држављанства с обзиром на дуљину приjављеног боравка.

– Ако се нетко данас врати, а 1991. jе имао пребивалиште било гдjе у Хрватскоj, моћи ће подниjети захтjев за добивање сталног боравка, а поступак би траjао од три до десет мjесеци.

Након стjецања сталног боравка, могао би покренути поступак за добивање држављанства, но он би ипак био дуготраjниjи – обjашњава Милошевић.

Подсjетивши да jе та измjена донесена на инсистирање СНВ-а и српских заступника у Сабору, Милошевић jе нагласио да се и тиме поспjешуjе повратак, jер су многи повратници годинама чекали дозволу привременог боравка.

– Што се тиче Закона о странцима и Закона о држављанству, мислим да ће погодност да добиjу држављанство имати око хиљаду људи. Та могућност неће бити битна стариjим особама у мировини, с обзиром на то да им статус странца са сталним боравком даjе све потребно, осим бирачког права. С друге стране, та jе могућност jако битна за млађе коjи траже посао, jер то држављанство ипак олакшава – истиче правник СНВ-а.

Подсjетио jе и да тече рок за предаjу захтjева за стамбено збрињавање за повратнике коjи су бивши носиоци станарског права изван ППДС-а, чиме стjечу могућност да од државе у наjам добиjу стан, коjи би послиjе могли откупити.

– Влада jе 1. децембра рок за подношење захтjева, коjи jе истицао 9. децембра, продуљила до 30. априла ове године. Сви бивши носитељи станарског права требали би то искористити, jер вjеруjем да jе ово продуљење и посљедње – наглашава Борис Милошевић.

Извор: novossti