Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Крвави мајски бљесак

Датум објаве: субота, 2 маја, 2015
Објављено у Бљесак
Величина слова: A- A+

За већину коjа се сваког маjа окупља у Окучанима ‘Бљесак’ jе био и остао величанствено обављена акциjа, унаточ томе што су досад из западнославонских гробница ексхумирани посмртни остаци 145 особа српске националности. Идентифицирано jе свега 85 тиjела

Колона избjеглица бjежи из Западне Славониjе маjа 1995.

Колона избjеглица бjежи из Западне Славониjе маjа 1995.

Било jе рано jутро 1. маjа 1995: дjеца су jош спавала када су у село Медаре, у заштићеноj зони УНПРОФОР-а, упали хрватски воjници и започели дводневну воjно-редарствену акциjу ‘Бљесак’. Без икакве воjске и наоружања, мjештани су слиjепо вjеровали да ће, у случаjу напада, непалски батаљун УНПРОФОР-а заштитити барем наjмлађе. Но та се jединица повукла уочи напада ХВ-а, коjем jе предала своjу базу. Тога кобног jутра први jе убиjен Жељко Дићко, чиjа jе кућа била само 20 метара удаљена од УНПРОФОР-ове базе. Како jе чиjа кућа долазила на ред, тако су њезини укућани страдавали, углавном од ножа или метка у потиљак. Убиjено jе 22 мjештана Медара: преживjеле су само двиjе дjевоjке и то зато што их jе препознао и заштитио jедан од воjника ХВ-а. Угашено jе тада седам живота српске породице Вуковић, међу коjима и три дjечjа – jеданаестогодишњег Горана, осмогодишње Гордане и тек годину млађе Драгане. Побиjени су и немоћни старци: Стева Чанак (84) и сестра му Драга (87), 60-годишњи инвалид Милан Буроjевић и његова маjка Љепосава (80), 70-годишње Ката Влаисављевић и Драга Ђумић, пет година стариjе Анка Голуб и Зора Томић, потом Ружа Дићко (55), Јоца Грмуша (68), Јела Мркоњић (60)…
Прича о страдању у Медарима само jе jедна од низа оних коjе су се догодиле у свибњу 1995. Више од стотину цивила коjи су се мостом преко Саве покушавали домоћи сусjедне Босанске Градишке убиjено jе у избjегличкоj колони, на пакленоj цести кроз Нову Варош…
Крвава прича о страдању у Медарима само jе jедна од низа оних коjе су се догодиле за траjања те воjне акциjе у свибњу 1995. године. Више од стотину цивила коjи су се мостом преко Саве покушавали домоћи сусjедне Босанске Градишке побиjено jе у избjегличкоj колони, на пакленоj цести кроз Нову Варош; на неизвjесном путу спашавања живота сустизале су их авионске бомбе, маљутке, топовске гранате и снаjперски меци из оближњих шума Прашник и Љесковача. Они коjи су успjели преживjети таj крвави каос говорили су истражним органима у Глини, Градишци и Бањалуци о ужасним сценама, о експлозиjама граната на цести пуноj испретураних возила, о убиjенима и онима коjи су избезумљено тумарали… Хрватске снаге отвориле су жестоку паљбу и на санитетско возило, видљиво обиљежено знаком Црвеног крижа, коjим jе управљао Гоjко Малешевић.
– Нисам смио заустављати, па сам кренуо даље, обилазећи броjна тиjела и преврнута возила, док су куршуми ударали по колима. У jедном сам тренутку постао свjестан да jе моj сувозач Душан Љиљак смртно погођен. И jа сам погођен у леђа, крв ми jе већ почела липтати из уста, погођен jе и Брацо Радмировић коjи jе био с нама у возилу, чиjи jе мотор убрзо престао радити. Зауставили смо се на излазу из Нове Вароши према Градишци: падале су броjне гранате, нисмо могли изаћи, па смо Радмировић и jа полегли на под кола, уз сjедала. Тако смо остали око сат и пол, све док возило, испод коjег су заклон потражила и два рањена мушкарца, ниjе погођено гранатом, након чега jе плануло. Нас двоjица смо изjурили пред ватром, но разбуктали пламен већ jе захватио Душаново тиjело и рањенике – сjећа се Малешевић.
Недjељко Марjановић свjедочио jе о томе како jе из хеликоптера митраљезима пуцано на избjегличку колону, а испаљене су и двиjе ракете.
– Чуо сам шиштање, а потом и детонациjу. Видио сам jедан трактор и више оштећених путничких возила, из коjих су провиривали диjелови људског тиjела, али се jауци нису чули, па сам закључио да су сви страдали. И поред трактора jе био пар мртваца, а на њему возач, исто мртав… Одjедном, из кућа с обиjу страна пута кроз Нову Варош почеше по нама тући, па смо Илиjа Шућур и jа искочили из аута, а он jе одмах посрнуо и, наjвjероjатниjе рањен, пао. Био jе цивил и на себи jе имао кожну jакну. Лежао сам на асфалту, па га више нисам имао пред очима, но чуо сам како jе неком воjнику казао: ‘Немоj ме убити.’ Тада jе одjекнуо пуцањ, а с њим jе замукнуо и Илиjин глас. По цести jе било разбацано наjмање 15 до 20 тиjела – посвjедочио jе Марjановић.

Они коjи су након тог покоља jош данима пристизали на десну обалу Саве говорили су о томе како хрватски воjници ноћу багерима сакупљаjу тиjела, пале их и закопаваjу ровокопачима, након чега би испирали цесту. У Хрватскоj се мало тко данас осврће на стравични масакр што се збио на нововарошкоj цести: само jе на jедноj од обљетница акциjе њезин заповjедник, генерал Мариjан Марековић, изjавио да су ‘они тако бjежали да су властите људе, избjеглице, дословце газили’.
Страдање тиjеком акциjе ‘Бљесак’ нису успjели избjећи ни многи цивили коjи су одлучили остати код своjих кућа. Недjељко Стоjнић из Бодеграjа рекао jе да су 2. свибња воjници ХВ-а свима коjи су остали у том селу наредили да у колони крену цестом према Новскоj.
– Док смо се тако кретали, видио сам како пред своjом кућом лежи Љубан Остоjић, стар 65 година. Лежао jе леђима на асфалту, а испод њега jе извирала крв: показивао jе знакове живота, трзао се и нешто неразговjетно мрмљао. Поред њега jе стаjао воjник у зеленоj маскирноj униформи, коjи jе пуцао у њега. Након приближно пола километра хода у колони, успио сам се неопажено извући и сакрити. Скривао сам се око оближњих кућа четири дана, а четвртог сам се упутио према кући Николе Попића. Када сам дошао у његов шљивик, нашао сам га мртвог. Убиjен jе метком у потиљак – исприповиjедао jе Стоjнић.
Неки од цивила коjи нису могли или жељели напустити своjе домове смjештени су у логоре. Велик броj православних цркви и имања jе опустошен и уништен, но уз помоћ снага УН-а и хуманитарних организациjа многи су цивили превезени у Републику Српску и Србиjу. Било jе заробљено око 1450 припадника воjске тзв. Српске Краjине, међу коjима су многи касниjе осуђени на дугогодишње затворске казне ради ратних злочина; неколико десетина заробљеника прошло jе и специjалну тортуру у злогласноj сплитскоj Лори…
Првих дана маjа 1995. мира ниjе било ни на десноj савскоj обали, у данашњоj Републици Српскоj, ентитету у склопу сусjедне БиХ. Ненад Гламочанин испричао jе како jе 2. свибња, око 5.30 уjутро, започело гранатирање, након коjег су Градишку бомбама почела засипати и два авиона ХВ-а. Из свога jе склоништа изишао око 15 сати, када jе гранатирање престало.
– На стотињак метара од своjе куће видио сам како се уз рушевне окупила група људи. Из цигала и прашине провиривала jе дjечjа нога: разгрнули смо цигле и угледали тиjело дjевоjчице старе око пет година, коjе jе било без главе. Пронашли смо и мушки леш, по прилици 12-годишњака – описао jе jе Гламочанин страшни призор. Касниjе jе утврђено да су смртно страдали Даjана и Немања Гоjић, чиjи су родитељи том приликом тешко рањени.
Страдању своjе унуке, трогодишње Уне, свjедочио jе Петар Тадић из села Баира у новскоj опћини.
Тужитељство за ратне злочине Србиjе отворило jе у ожуjку 2011. предкривични поступак за кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва почињеног у Медарима. Предмет jе у jуну 2012. прослиjеђен ДОРХ-у, но поступка jош нема
– Због цjелодневног гранатирања Градишке одлучили смо отићи у подрум сусjедне куће. Покупили смо основне ствари, узео сам унуку у наручjе и изишао на улицу. Моjа супруга и снаха ишле су иза мене, носећи торбе са стварима. Зачуо сам звук гранате, коjа jе погодила киоск и експлодирала. Од силине удара пао сам на плочник, штитећи унуку своjим тиjелом. Видио сам да жмирка очима, погледао иза себе и видио супругу коjа jе лежала непомично, не даjући никакве знакове живота. У болници jе констатирано да су и супруга и унука задобиле смртоносне повреде – испричао jе Тадић.
У Боку Јанковцу, селу краj Градишке, у кући удаљеноj 800 метара од Саве и директно погођеноj гранатом, страдала jе Николина Рачић, коjу jе смрт затекла у фотељи усред дневног боравка гдjе се, уз књигу, одмарала након ручка. У Староj Градишци 1. маjа граната jе разниjела десни кук 14-годишњег Боjана Иличића и то пред очима његова оца: Боjан jе од озљеда преминуо исти дан, на путу до бањалучке болнице…
За већину коjа се сваке године окупи у Окучанима ‘Бљесак’ jе био и остао величанствено обављена акциjа, унаточ томе што jе досад из западнославонских гробница ексхумирано 145 особа српске националности. Идентифицирано jе свега 85 тиjела. По евиденциjи Веритаса, наводно су тиjеком акциjе погинуле и нестале укупно 283 особе, међу коjима 57 жена, деветеро дjеце до 14 година и 73 особе стариjе од 60 година старости. Приликом обљетница ‘Бљеска’, уз броj ослобођених четворних километара спомиње се и броj жртава на хрватскоj страни, но досад jош нитко ниjе споменуо оне на српскоj страни. Не говори се ни о томе колико jе цивила у та два маjска дана напустило своjу домовину и jе ли се у њу икада вратило.
Лани, на 19. годишњицу ‘Бљеска’, предсjедник Сабора Јосип Леко истакнуо jе да та акциjа ‘и даље свиjетли истим сjаjем, гдjе jе на наjбољи начин показано да се хрватска воjска и хрватска држава не боре из разлога мржње, него из разлога да успоставе слободу и самосталност своjе државе и слободу свим грађанима Хрватске’. Премиjер Зоран Милановић нагласио jе како jе воjно-редарствена акциjа ‘Бљесак’ била велики дан за Хрватску, чиме се она поноси. Ни риjечи о пакленом путу кроз Нову Варош, о прекинутим дjечjим животима или трагедиjама родитеља коjима су малишани, jош топли од ноћног починка, страдавали пред очима, а они им нису могли помоћи. Чини се да jе неосjетљивост дужносника на патње западнославонских Срба прешла и на правосуђе (како хрватско тако и оно у Хагу), па никада ниjе покренута ниjедна интензивниjа истрага о злочинима и страдањима цивилног становништва српске националности у ‘Бљеску’. Тек jе ХХО, давне 2003., ЖДО-у у Славонском Броду доставио извjештаj о страдањима, након чега jе од полициjе затражено да проведе криминалистичку обраду, али досад ниjе поднесена ниjедна казнена приjава. Штовише, у jуну 2006. одбачена jе jедина поднесена казнена приjава за ратне злочине почињене тиjеком те воjно-редарствене акциjе – она против генерала ХВ-а Младена Круљца, своjедобно команданта Треће гардиjске бригаде и Копнене воjске, те воjника Томислава Абрамовића, коjи jе по Круљчеву наређењу снаjпером усмртио цивила Мирослава Вучковића. МУП Републике Српске поднио jе 2008. ради злочина почињених тиjеком ‘Бљеска’ казнену приjаву Тужилаштву БиХ, односно његову Одjељењу за ратне злочине, и то против наjвиших представника ХВ-а и хрватске полициjе, но поступак jе jош увиjек у истражноj фази. Казнену приjаву за ратни злочин почињен над заробљеним припадницима краjинске воjске подниjела jе 2012. Инициjатива младих за људска права из Загреба, али надлежно одвjетништво jош прикупља информациjе о жртвама и починитељима. Тужитељство за ратне злочине Србиjе отворило jе у ожуjку 2011. предкривични поступак за кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва почињеног у Медарима. Предмет jе у jуну 2012. прослиjеђен ДОРХ-у, но поступка jош нема. Исто тиjело jе лани отворило предкривични поступак за истоврсно кривично дjело почињено у селу Воћарици, када jе у истом дану убиjено петеро српских цивила, а поступак jе jош у фази прикупљања информациjа и доказа.
Било jе логично очекивати да ће се ствари покренути након ексхумациjа гробница у Медарима, Окучанима и Врбовљанима 2010., коjима су присуствовали и представници Државног одвjетништва и полициjе, но ништа се ниjе догодило – ниjе било ни истрага ни подигнутих оптужница. Једино jе правосуђе одговорило на тужбу коjу су против државе покренуле сестре Вуковић, коjима jе у Медарима убиjена замало циjела породица: свирепи чин проглашен jе ‘колатералном штетом’ у рату. Штовише, како преживjеле сестре нису имале новца за судске трошкове, наложено jе да се они намире од продаjе куће у коjоj су им страдали наjмилиjи. Истина, ради такве jе одлуке Жупаниjском суду у Славонском Броду уложена и жалба, па сестрама Вуковић некадашњи дом ниjе одузет, но циjели случаj jош ниjе добио своj краjњи, праведни епилог.

Прича о страдању у Медарима само jе jедна од низа оних коjе су се догодиле у свибњу 1995. Више од стотину цивила коjи су се мостом преко Саве покушавали домоћи сусjедне Босанске Градишке убиjено jе у избjегличкоj колони, на пакленоj цести кроз Нову Варош…

Тужитељство за ратне злочине Србиjе отворило jе у ожуjку 2011. предкривични поступак за кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва почињеног у Медарима. Предмет jе у jуну 2012. прослиjеђен ДОРХ-у, но поступка jош нема

 

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

 

Везане виjести:

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

Хрватска слави акциjу Бљесак – страдање и прогон Срба

” СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ У АКЦИЈАМА “БЉЕСАК И ОЛУЈА”

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ

Бљесак – Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top