Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић
Конкурс за споменик „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду.
Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме.
„Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо прву, него другу и трећу награду“, рекао jе Весић на отварању изложбе пристиглих радова.
На конкурс могу да се приjаве и они коjи су већ учествовали са дорађеним приjедлозима, коjи ће, између осталог, морати да предвиђаjу простор за имена свих жртава и да, осим мемориjалне, имаjу и едукативну функциjу због будућих генерациjа.
Весић jе истакао да ће на споменику бити исписана имена жртава „да се именом и презименом зна ко jе изгубио живот зато што jе припадао српском народу и зато што jе постао жртва сукоба деведесетих година прошлог виjека“.
Према његовим риjечима, план jе да се до краjа године дође до рjешења за споменик коjи би наредне године био постављен на београдском Ушћу, преко пута Палате „Србиjа“.
Миодраг Линта, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица коjа jе иницирала подизање споменика, рекао jе да Србиjа 20 година од завршетка оружаних сукоба на простору Хрватске и БиХ и 16 година од завршетка НАТО агресиjе на Србиjу jош нема споменик коjим би се одала почаст десетинама хиљада српских жртава.
„Дошло jе вриjеме да се монументалним спомеником ода почаст српским жртвама и пошаље порука да никада нећемо пристати на диференцирање жртава – да обиљежавање страдања jедних жртава може да се слави, а да друге не смиjу“, рекао jе Линта.
Он jе истакао да jе таква ситуациjа сада у Хрватскоj, Федерациjи БиХ и на Косову и Метохиjи, гдjе се жртве Срба не признаjу, а бошњачке, хрватске и албанске глорификуjу.
Предсjедник комисиjе Никола Вукосављевић навео jе да су аутори рjешења коjе jе добило другу награду академски ваjари Славе Аjтовски и Драган Николић, са коаутором архитектом ентериjера Зораном Аjтовским.
Конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика траjао jе од 5. маjа до 5. jула, а пристигло jе 19 радова истакнутих ликовних умjетника.
Наjбоља рjешења коjа jе изабрала Конкурсна комисиjа на челу са академским ваjаром Николом Вукосављевићем, изложена су на изложби у Музеjу историjе на Дедињу, коjа jе данас отворена.
Идеjна рjешења споменика на Ушћу
Везане виjести:
Споменик свим српским жртвама на Ушћу – Jadovno 1941.