Ima jedan kućerak u Sremu i u njemu – Stjepan Mesić. U vikendici Aleksandra Popova na Fruškoj gori, čuveni mrtvozornik SFRJ učestvovao je na konferenciji o antifašizmu navodeći da se „Jasenovac i Blajburg ne smeju izjednačavati“.
Sasvim prirodan stav, reklo bi se, ali je neprirodno to što ga izriče baš Stipe. Evo jednog podsećanja kako je tokom govora u Australiji, početkom devedesetih, baštinio tekovine borbe protiv Trećeg rajha:
– Nemamo mi Hrvati kome da se izvinjavamo. Za razliku od drugih mi smo dva puta pobedili. Prvi put 10. travnja 1941, kada su nam sile Osovine priznale državu (NDH), a drugi put posle rata kada smo se sa pobednicima našli za istim stolom.
I ovo što nam traže, klekni u Jasenovcu, klekni ovdje, klekni tamo; nemamo mi zašta da klečimo…
Nije tu kraj. Čuveni antifašista je 1992. u Novskoj govorio da su ljudi poslati u Jasenovac „praktično spaseni“ i da je to bio „radni logor“. Time je ustoličio monstruoznu tezu o mučilištu kao letnjikovcu, maltene mestu dobre zabave, koju zastupaju Igor Vukić i ostali besprizornici.
Ponosni rasturač Jugoslavije u živopisnom krajoliku izrekao je još jednu podjednako opasnu ocenu. Kazao je i da je „bauk fašizma zahvatio Hrvatsku i Srbiju“. Kakve li ogavne simetrije za čije razbijanje zaista ne treba trošiti slova.
No, Stjepan sigurno zna da je ovde plodno tlo za njegovu brigu, pošto imamo bataljone NVO karikatura i ucveljenih žderača bureka koje nas junački brane od fašizma kojeg nema.
Najbolji primer su nesrećnice u crnom koje su na Dan pobede u centru Beograda otpevale Internacionalu na albanskom „u znak solidarnosti sa Albancima koji trpe pogrom u Srbiji“?! Eto toliko…
Autor: MILAN BABOVIĆ
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI