Kojekude braćo Srb(lj)i…

Piše: Milovan Bajagić

Novi Sad 18.09.2025. Tržni centar ,,Promenada“. Premijera filma o dr Miodragu Laziću. Čuvenom dr Laziću.

Heroju srpskog naroda koji je žrtvovao vlastiti privatni život i komfor da bi spasavao živote, ne samo pripadnika svog naroda, već i živote vojnika neprijateljskih vojski, ne gledajući na veru i naciju. Čovek koji je spasao stotine i hiljade života, pomerio granice ljudske izdržljivosti i lekarske posvećenosti, operišući desetinama sati uzastopce sa nogom u gipsu. Čovek o kome bi druge, bogatije i jedinstvenije nacije podigle zlatni spomenik i uvrstile njegovo ime u svakodnevni govor. Ali na tužnom kraju, maska pada, čovek ostaje, heroj se zaboravlja…

Heroji se ne stvaraju postupno, oni se pojavljuju iz mraka kao gotove i definisane ličnosti sa okamenjenim osobinama. To većinom važi za ratnike frontovce a dr Laza se stvarao postupno i uz svetlo. Ono strašno svetlo operacione sale, po kojoj su padale bombe i pod kojim su oči iskidanih ratnika branilaca, žena, dece i staraca prvo po otvaranju videle lik anđela-ratnika u krvavoj lekarskoj odeždi. A šta je heroj bez ljubavi prema čoveku. A taj div heroj dr Laza je imao ogromnu ljubav prema čoveku i svom srpskom rodu. Zato ga je i spasavao.

Tvrdim: NE MOGU, a ne NEĆU stvara junake,  jer kad su dr Lazića pitali zašto se ne vrati u Niš svojoj porodici rekao je ,,NE MOGU da ostavim svoj narod kad mu je najteže“. Ostavština ovog savremenog diva čovečnosti su spaseni životi, sećanje na veliko ime i nasleđe velikog primera…

Moj dobar prijatelj i učesnik u filmu Šale (komandant Srpske Garde Ilidža) obavestio me je o premijeri. Šale je tek neobičan čovek – ne voli kad pišem o njemu, ali ako budem ikada pisao pripovetku, knjigu ili scenario o nekom -pisaću o njemu. Tom ludo hrabrom  jurišniku, koga je rat iznedrio u komandanta, iskasapljenog tela mnogobrojnim ranjavanjima u jurišima, ali plemenitog i velikog srca, uvek spremnog za šalu (otud mu i nadimak) i neobično skromnog. Dr Laza mu je spasao život, krpio ga mnogo puta, a Šale mu je poklonio svoj krvavo zarađeni orden, sa kojim je doktor i sahranjen. U našim mnogobrojnim razgovorima moj prijatelj mi je mnogo pričao o dr Lazi i uvek ga je apostrofirao kao najboljeg od najboljih…

Red ispred bioskopa u ,,Promenadi“ je bio ogroman. Došli su ljudi iz vlasti, opozicije, tzv. lojalisti i blokaderi, lekari, vojna lica, mnogobrojne sarajlije i ljudi iz junačke Republike Srpske…Sve podele su tu nestale među Srbima koje je makar na par sati ujedinio film i dokumentarna saga o dr Laziću. Tako sam bar očekivao… Novi Sad, drugi grad u Srbiji, Srpska Atina koja je postala poprište političkih nemira i srpske nesloge uzrokovane tragedijom, grad koji broji preko 300 000 stanovnika velikodušno se odazvao promociji filma o heroju. Došlo nas je 7 (slovima: SEDAM) posetilaca. Šale sa porodicom, jedan Sarajlija, jedan mlad i lep par (momak i devojka – tradicionalan ne EU par) i moja malenkost. Film je bio potresan, ograničenog budžeta, sastavljen od priča o Lazi i svedočenja njegovih prijatelja i pacijenata. Reklama za film je bila loša, ali opet… Gde su Srbi koji su rođeni u BiH a izbegli u Novi Sad, gde su zdravstveni radnici da vide film o svom kolegi – titanu Hipokratove zakletve, gde su bivši vojnici i ratnici koji sad političare na obe strane, gde su ljudi iz gradskih uprava, tzv. blokaderi i ćaciji, studenti i lojalisti, itd. Muk…

S vremena na vreme tokom trajanja filma pogledao sam par puta u Šaleta. Plakali smo svi, trudeći se da niko od ostalih to ne primeti. Šaletu su oči bile pune suza gledajući svog spasitelja i prijatelja Lazu. A meni su suze tekle što zbog besa zbog prazne sale, što od tuge za dr Lazom i muke njegovih pacijenata, ali, opet, najviše zbog Šaletovih suza. Jer suza ratnika je najteža. Vratilo se posleratno vreme Budimira Davidovića…

Laza i mnogi borci branioci su heroji, i to je njihova mana i prokletstvo u današnjem sistemu vrednosti ovog duboko amerikanizovanog društva. Po Srđanu Aleksiću su  nazvali prolaz u NS, napravili visokobudžetni film, nazivaju ga herojem iako to nije, a za premijeru o dr Laziću, istinskom heroju, ni malo jaču reklamu za film nisu mogli da osmisle i objave. SRAMOTA JE BLAGA REČ ZA OVO! No, „Dum spiro spero“ – dok dišem nadam se. A iskreno se nadam da će ovaj tekst makar kod nekog probuditi želju da ode i vidi film o dr Lazi dok se prikazuje (još nekoliko dana).

Oproštaj – to je onaj odgovor na dečije snove i čudu po kome je ono što je polomljeno ponovo postaje celo, a ono što je ukaljano čisto. Doktore Laziću oprosti stanovnicima Novog Sada što su te zaboravili. Današnja putanja od dupeta do glave je dosta zamršena i puna krivina i barikada. Srpski narod je proklet i blagosloven. Blagosloven da iznedri ljude kao tebe (mog gorepomenutog prijatelja ratnika i slične) i proklet, jer to što je iznedrio brzo uništi i zaboravi. Velika je čast i prokletstvo biti Srbin: čast zbog te blagoslovenosti, a prokletstvo zbog sklonosti zaboravu i podeljenosti i neslozi. A šta dokazuje da je junak stvarno velik?! Nikad ne očajavati već se boriti, kao što je to dr  Laza radio!

Kojekude braćo Srb(lj)i!

Izvor: BUNARBLOG