Ватикан крсти крштене!

Квиринал расправља шта да се уради да би се Срби привели Римскоj цркви. Народ преклиње владику Краљевића да се нипошто не прода Аустриjи

Униjатска црква у Кричкама

Православни свештеници били су прогањани и злостављани, те су их по налогу бискупа, коjи нису прихватили униjу, оковали у гвожђе и бацили у тамнице, где jе наjвећи броj њих изгубио живот од глади и туге.

То jе реченица из књиге Јохана Хаjнриха Швикера „Историjа униjаћења Срба у Хрватскоj“, за коjу Василиjе Ђ. Крестић, каже да би се морала наћи у кући сваког српског интелектуалца. У њоj се открива права истина о униjаћењу и католичењу Срба у Хрватскоj.

На другом месту Швикер jе о дивизиjском генералу грофу Петациjу, коjи jе командовао облашћу Жумберка и околине забележио: „Оне православне свештенике коjи би кренули у Жумберак да тамо крсте децу и врше службу Божjу међу православнима, дао jе бацити у тамнице и наредио да се с њима окрутно поступа. Немилосрдно су те несрећнике батинали, оптерећивали тешким ланцима и затворили у ужасне казамате. Као покриће за ту нехришћанску работу служила им jе изрека – земља jе уjедињена и, према томе, овуда не би смео ступити ни jедан униjат. Оваj грофов пример следили су и други. Тако jе неки поуниjаћени свештеник, дао привезати православног свештеника због тога што jе дао причест своjоj маjци на умору, попут коња у стаjи за преграду и присилио га да у њоj jеде и пиjе“.

Због оваквих и сличних чињеница, коjе се научно не могу оспорити, Швикер и његово дело су прећуткивани, а историjа насилно поуниjаћених Срба jе фалсификована у духу агресивних идеjа Хрватске католичке цркве и великохрватских шовиниста, коjи су у припадницима православне вере од наjраниjих до наших дана видели само шизматике коjе jе, не бираjући средстава требало привести „правоj и jедино спасаваjућоj Кристовоj вери“.

У нашем значењу реч „униjа“ значи сjедињење, спаjање, споjеност цркава. Отуда речи „униjат“, „униjаћење“. Униjати су „припадници гркокатоличке цркве, тj. некадашњи православци коjи су се под политичким притиском ‘сjединили’ са римокатоличком црквом, признавши неке њене догме, задржаваjући своjе обреде и организациjе“.

Јован Цвиjић каже да су Срби у Далматинскоj Загори били под влашћу филаделфиjског митрополита у Млецима, па немаjући своjих православних цркава они посећуjу католичке цркве и сахрањуjу их католички свештеници, да има краjева у коjима су Срби прешли на католичку или униjатску веру. Дешавало се то нарочито у Дубровачкоj области (Пељешац, Конавле), у Далмациjи (Дицмо изнад Сплита, околина Макарске), у Хрватскоj (Жумберак), на доста места у Босни и Славониjи.

По Цвиjићу, коjи се често позива на дело фрањевца Стипана Златовића („Франковци државе пресвете Одкупитега и хрватски пук у Далмациjи“), преобраћање православних Срба у католике дешавало се у Далмациjи, нарочито у 17. веку. Фрањевци наводе многоброjне примере, према коjима су на хиљаде православних Срба превели на католичанство. Њиховом акциjом 1931. године чак су на „католичко сjедињење“ прешли попови села Кричка и Баљка у Петровом Пољу у Далмациjи заjедно са сељацима, а у исто време и обитељи у варошицама Дрнишу и Врлики. Фрањевци помињу „само оне у већем броjу, а предуго би било када бисмо и поjедине биљежили“. Цвиjић закључуjе: „И збиља, много више православних покатоличено jе него што се може потврдити записима и историjским изворима“.

У Каштелама, где су сви католици, већина породица су Срби пореклом из Поповог Поља, Дувна у Босни и из Црне Горе.

У праву jе Јован Радоњић кад, цитираjући Милаша, закључуjе: „Стање православних Срба било jе особито тешко пред краj 17. века у средњоj и северноj Далмациjи. Босански фрањевци развили беху врло живу акциjу у пределу око Цетине. Њихов рад помогао jе сплитски надбискуп Стефан Косми, тако да су католици почели да осваjаjу у чисто српском краjу око Врлике, Сиња и Дицма“.

Шеснаестог септембра 1742. године одржана jе у Квириналу специjална седница Конгрегациjе у присуству папе Бенедикта ХIV и седам кардинала. Расправљано jе о томе шта треба да се предузме да се православни Срби приведу Римскоj цркви.

Кад jе 1760. године генерални провидур Далмациjе Диедо по наредби Млетачке владе подвргао поновно православно свештенство у Далмациjи римокатоличким прелатима, далматински Срби су се за помоћ обратили Русиjи.

У почетку аустриjске владавине у Далмациjи цар Франц jе посетио Трст. Тада jе позван и православни владика Краљевић да му учини подворење.

ЗАГОРЈЕ ЦЕЛА ХРВАТСКА – У ЈЕСЕН 1955. године у jедном говору према писању „Хрватског гласа“ наjвећи живући Хрват др Јураj Крњевић jе рекао: „Пред jедно 120 година Хрватска jе била врло малена: Загорjе и околица, то jе била Хрватска… Онаj краj гдjе се говори „каj“, то jе Хрватска…“

Владика се срео и са свемоћним грофом Метернихом. И пред Метернихом jе бранио Србе и православну веру Срба, али jе касниjе издао Србе и православље. Био jе позван у Беч. Слутећи да га позиваjу по питању униjе, Срби су говорили: „Ако се боjите да вам неће хтети плаћу давати, сви ми коjи смо овдjе, учинићемо Вам писмено… да ћемо толико плате давати колико сад од цара примате, тj. 6.000 форинти сребра…“. То ниjе помогло. Оваj наметнути епископ Грк фанариот, пребегли епископ босански, издао jе православне Србе и постао униjат.

Одмах после тога дошла су четири украjинска униjата да предаjу богословиjу. Срби су се побунили и пружили жесток отпор униjаћењу. У Шибенику између католика и православних избила jе туча, а проти шибенском послата jе jедна дугачка песма, у коjоj се изjављуjе негодовање народа и мрзост на униjатство, напослетку неустрашивост с коjим ће сви устати и до последње капи крви своj закон бранити и то старци са штаповима, младићи с оружjем, жене с вратилима, девоjке с преслицама, а дjеда с камењем“. Свештенство jе упутило цару, коjи jе био у посети Љубљани, таjну молбу, у коjоj jе стаjало да „оваj народ више мрзи на униjатство него и на сами закон турски“.

После безуспешног атентата на владику Краљевића, настао jе велики прогон Срба, хапшења и осуђивања на дугогодишњу робиjу. Епископ Краљевић jе, ипак морао да напусти епархиjу; у Млецима, где jе живео, опет се изjаснио за православље.

Остоjа Милисављевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)

Под туђим крстом : Пушком чистити веру! (5)

Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)