Кика дели „партизане“ и „четнике“

Због споменика жени Драже Марковића у Младеновцу поново оживеле страсти из грађанског рата. Бивши председник општине Чокић: Божидарка Дамјановић је затирала целе породице

Рат између младеновачких „партизана“ и „четника“ распламсао се после претпразничне одлуке локалних одборника да подигну споменик народном хероју Божидарки Кики Дамјановић, супрузи Драже Марковића. Биста је већ готова, а очекује се да буде постављена 9. маја, за Дан победе.

Огорчени, представници СПЦ најавили су за тај дан служење опела за све жртве за чију је смрт одговорна Кика, док је Равногорски покрет предложио постављање бисте Драгутина Млађе Бојовића, унука војводе Бојовића и команданта Космајског корпуса Горске краљевске гарде, који је изнад Београда, 6. априла 1941, возећи „месершмит“, оборио више немачких авиона.

Предлог да се Кики подигне споменик није нов. Ову одлуку одобрила је још 2010. Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда, али је њену реализацију младеновачка скупштина упорно спречавала. Главни противник био је бивши председник општине Дејан Чокић. И сада је он, уз ДС и одборничку групу „Бели – само јако“, гласао против.

– Имао сам прилике у општини да видим многе налоге за стрељање које је потписала лично Кика Дамјановић – каже Дејан Чокић за „Новости“. – Она нема никакве везе са антифашизмом. Многе породице су из страха од ње бежале. Одговорна је за смрт браће Баџак, који су изградили пола Младеновца. У селу Ковачевцу је затрла целе породице. Велико је зло починила и Младеновчани су огорчени.

СУБНОР: НИЈЕ КРВНИК, НЕГО АНТИФАШИСТА

Божидарка Дамјановић је заслужила бисту јер је једини народни херој из Младеновца, каже Никола Костадиновић, председник локалног СУБНОР-а: – Још пре деценију смо поднели предлог, чак смо од својих пара и бисту излили. Надамо се да ће постамент бити готов до 9. маја. Она није ни крвник, ни убица, већ антифашиста.

Субнор Младеновца и левичари тврде да је име Кике Дамјановић синоним за антифашистичку борбу током Другог светског рата, док равногорци кажу да је остала чувена искључиво по егзекуцијама „непријатеља народа“.

Била је припадница Космајског одреда и често су јој приписиване и акције у којима није могла да учествује јер је у то време била на другом месту.

Равногорци, пак, тврде да је била само један од чланова „партизанских црних тројки“, које су мучки ликвидирале противнике комуниста. Кажу, антифашистичке борбе у младеновачком крају није ни било, а током окупације убијена су само два, а рањена три Немца, због којих је стрељано 175 талаца са Бањице.

О акцији извлачења из једне школе, у селу Границе, 1942. године, сведочио је и високи функционер Дража Марковић. Кика је, по њему, бацила две бомбе, после којих су опкољени партизани излетели. У школи је остао само један борац који се сакрио у сандук с брашном, који је пронађен и стрељан.

Међутим, према сведочењу фамилије тог борца, Мије Обрадовића, договор је био да троје партизана истрчи после бомби, док их Мија покрива, и припуца на нападаче с леђа. Кика и Дража су, наводно, побегли главом без обзира и оставили Мију самог, па су га жандари заробили.

Кика је после Другог светског рата учествовала и у раду Суда за суђење злочина и преступа против српске националне части, формираног 12. новембра 1944. Имала је улогу и у суђењима глумици Жанки Стокић и песнику Сими Пандуровићу.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ