Кецмановић: 1. март 1992. – Политичко насиље над Србима

Референдум о сецесији БиХ, одржан 1. марта 1992. године, био је својеврстан муслиманско-хрватски пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, као и политичко насиље над српским народом, изјавио је данас у Београду професор политичких наука Ненад Кецмановић.

Кецмановић је на трибини „Референдум о сецесији БиХ 1992. и стварање Републике Српске – 27 година касније“ рекао да су и једно и друго, односно и пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, на неки начин успјели.

Он је указао да је то довело до неке врсте суицида, јер послије тог референдума који је био политичко насиље над српским народом, БиХ није постала оно што је била некада.

„БиХ није постала ни оно што су жељели и хтјели они који су референдум прогурали уз међународну помоћ“, рекао је Кецмановић, наводећи да о томе говори и чињеница да постоји Република Српска.

Он је оцијенио да је све што се дешавало послије тога, како се испоставило, било нека врста баланса између снага унитаризације БиХ и отпора у име Дејтонског споразума.

„Парадоксално је да се та борба још води, али чини се на неки начин да дух покојног америчког амбасадора Ворена Цимермана и данас лебди над Босном“, рекао је Кецмановић.

Према његовим ријечима, гледајући појединачно, Цимерман је најодговорнији за све што се касније збивало и он би, пошто се у Хагу не суди народу него појединцима, требало да буде првооптужени.

Професор Филозофског факултета у Београду Слободан Антонић сматра да је за Србе неприхватљиво обиљежавање 1. марта као Дана независности, што се ради у дијелу Федерације БиХ.

Он је рекао да се и самим обиљежавањем 1. марта шаље симболична порука Србима да су грађани другог реда. „Док се то не промени, не могу да видим БиХ као мултиетничку и демократску државу“, каже Антонић.

Душан Пророковић са београдског Института за међународну политику и привреду сматра да је за Србе овакав приступ проблематичан зато што инсистирње на 1. марту као Дану независности носи и политичку поруку о тежњи ка успостављању унитарне БиХ.

Академик Дарко Танасковић подсјетио је да тај референдум уставно и законски није био легалан јер није гласало двије трећине уписаних у бирачке спискове.

Он сматра да је референдум био припрема која је увела БиХ у рат иако је до тада постојала могућност да се пронађе макар привремено рјешење и спријечи рат.

Говорећи о референдуму са аспекта геополитике, Миломир Степић са београдског Института за политичке студије указао је на намјеру да се и њиме српски простор редукује.

„Споља и изнутра артикулисани геополитички циљ био је да се у новој балканизацији српски простор редукује и фрагментира како би се свео на такозвану ужу Србију и учинио што небитнијим“, рекао је Степић.

Организатори трибине, одржане у Медија центру, су Представништво Републике Српске у Србији и портал „Све о Српској“.

Извор: СРНА