arrow up
Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис

Карловац је увек важио за економски, политички и културни центар Кордуна. Становништво овог града се у значајнијој мери увећало тек после Другог светског рата, када је и значајније промењена етничка слика становништва, па су Срби са 24,22 процента учествовали у укупном броју становника. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, професор Светозар Ливада наводи да је до 1991. године у граду било 64,22 одсто Хрвата и 11,56 посто „осталих“, махом оних који су се у СФРЈ изјашњавали као Југословени. Отимање станова – Становништво града Карловца се у периоду од 1948. до 1991. више него удвостручило. То је директно повезано са економским, посебно индустријским напретком града, који

Миливоје Иванишевић

ИВАНИШЕВИЋ: У амбасадама БиХ скупљају се и деле „докази“, књиге и штампа о српском „геноциду“

Неочекивана, али оправдана, иницијатива предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика о преиспитивању понашања дипломатских представника и институција БиХ у иностранству, завређује безрезервну подршку српских националних и државних организација, сматра директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. „На прсте једне руке би се могле набројати амбасаде /БиХ/ у чијим библиотекама се налазе докази, документи и књиге о злочинима над нашим народом и о нашим страдањима. У тим истима амбасадама скупљају се и деле `докази`, књиге и штампа о српском `геноциду`“, истиче Иванишевић у изјави за Срну. Он додаје да такво понашање подстиче и храни медијску хајку против свега што је српско – од литературе, манастира на Косову

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Вуковар је од вајкада словио као мултиетнички град са становништвом прошараним различитим етничким групама где су Хрвати и Срби углавном чинили већину. Према резултатима пописа из 1880. у Вуковару је живело 8.741 становник, од којих 6.422 Хрвата и 1.634 Срба. Сто година касније, овај град је бројао 33.649 људи, међу којима 12.760 Хрвата и 8.177 Срба. Тај попис из 1981, последњи је „регуларан“, јер онај одржан 1991. многи доводе у питање због нараслог национализма. Према резултатима пописа из те године од укупно 44.639 становника, у Вуковару је живело 21.065 Хрвата и 14.425 Срба. Нарушени добри односи У истраживању Светозара Ливаде у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској –

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста

Историјски и туристички драгуљ Јадрана, Дубровник је један од најлепших приморских градова Европе који је уврштен у Попис светске баштине УНЕСКО. У својој новијој историји, тачније у периоду од последњих 130 година, овај град је са убедљиво већинским хрватским живљем, мада је било периода, када су остале етничке заједнице учествовале у далеко већем проценту него данас. Према анализи професора Светозара Ливаде који се бавио истраживањем пописа становништва, од првог, одржаног 1880. до последњег из 2011. године, становништво Дубровника се развијало веома успорено, са просечним годишњим прираштајем од свега 2,5 процената. До већег повећања броја становника дошло је за време аустроугарске владавине, а затим и успостављања Краљевине Југославије. Ливада наглашава да

Српске жртве Јошанице понижене лажима у тексту «Ал џазире»

Срби преживели стравичан злочин муслиманских снага 19. децембра 1992. године у Горњој Јошаници код Фоче и њихови потомци згрожени су лажима објављеним у тексту «Пеку ли нас ране Светог Николе?» на порталу «Ал Џазире» те поручују да је аутор Драган Бурсаћ гнусним неистинама још једном понизио српске жртве. Из фочанске Организације породица погинулих бораца и несталих цивила саопштили су да их посебно вређа део у овом тексту од 22. децембра са поднасловом «Чедоморство», у којем је изнесена лаж да је покојни Драгољуб Вишњић убио своје двоје деце — десетогодишњу Драгану и седмогодишњег Дражена. Аутор је, поигравајући се нашом несрећом, написао да их је убио у сопственој кући. Истина је да

Svetozar_Livada_01.jpg

Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

Осијек, један од кључних славонских градова, увек је био пример традиционалног мултиетничког града у чијем је саставу увек у значајном обиму било заступљено становништво различитих ентитета, чији је удео у укупном броју, у неким периодима био чак и изнад 60 процената. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880 – 2011“, професор Светозар Ливада анализирајући статистичке податке добијене на пописима становништва у последњих 130 година, наводи да су се највеће промене у етничкој структури становништва Осијека догодиле од 1890. до 1910. када су се масовно досељавале нехрватске етничке групе: Аустријанци, Немци и Мађари. – Разне етничке групе су постале већинско становништво града 1990. године са 64,94 процента, да

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

Баш као и у Сплиту, и у Ријеци је број Срба до 1900. године био мањи од једног процента. Као град и лука, Ријека је свој процват доживела тек после Другог светског рата, са настанком СФРЈ, када је дошло до убрзане индустријализације. То је био и основни разлог да се број становника увећа за чак шест пута у односу на попис 1880. године. Када је реч о етничкој структури становништва, и у овом приморском граду Хрвати су у великој већини и посматрајући пописе до 1991. бројали 72 процента од укупне популације. Међутим, професор Светозар Ливада запажа да то није увек било тако, и да су Хрвати све до после Другог

Скандал у Суботици: На радију пустили Томпсонову песму, са звучника грмеле усташке поруке, грађани згрожени (ФОТО)

Ревносни Суботичани не планирају да пусте да ово тек тако прође „Вратит ће се Иван с тисућу момака, пјеват ће се пјесме наших купрешака“. Ови стихови део су проусташке песме Марка Перковића Томпсона која се, веровали или не, јуче заорила са Радија Суботица, оставивши слушаоце у неверици. Чак и да не знамо о чему говори песма, сама чињеница да је изводи један од највећих мрзитеља српског народа, хрватски певач Томпсон, била би довољна за осуду Радија Суботица, радио станице која би требало да служи као градски сервис овог града. Ствар је још црња уколико знамо о чему ова песма пева. У питању је песма „Мој Иване“ која, као и већина

ДОКУМЕНТИ ОТКРИЛИ НЕСЛАГАЊА ОКО РЕАКЦИЈЕ У БиХ 1993. ГОДИНЕ

Национални архив Велике Британије објавио је документ који открива разлику у ставовима САД и Велике Британије о сукобима у БиХ, те да су британски званичници 1993. године упозоравали да ће тензије између Велике Британије и САД због БиХ нарушити односе тадашњег британског премијера Џона Мејџора и америчког предсједника Била Клинтона. Документи, који су објављени у складу са правилом о објављивања након 25 година, показују неслагање САД и Велике Британије у вези са одговором на сукобе у БиХ у периоду од 1992. до 1995. године. „Фајнаншел тајмс“ пише да се у документу наводи да је Лондон, као и већина европских земаља, подржавао одржавање ембарга на оружје за све учеснике рата, укључујући

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Лучки градић из староримског периода, познат по Диоклецијановој палати и цркви Светог Дује, Сплит је доживео експанзију тек после Другог светског рата, у време постојања СФРЈ. Само у периоду од 1948. до 1991. овај град је учетворостручио своје становништво од 48.248 до 189.388 становника те 1991, и са природним прираштајем од 30.000 становника по једном десетогодишњем пописном раздобљу, што је 12 пута већи прираштај него у периоду док је Сплит био део Аустроугарске монархије. Када је реч о етничком саставу, хрватско становништво је увек било заступљено са више од 90 процената и то у готово свим пописаним раздобљима. По овој чињеници, професор Светозар Ливада наводи да се одатле Сплит може

Мржњом до последњег Србина у Хрватској

Порука Србину комшији у селу Чиста Мала СЕРИЈА: СРБИ У ХРВАТСКОЈ, ПОЛОЖАЈ, ПРАВА, ЖИВОТ (4)  Пише: Здравко Елез „Уби Србина“, „Уби и закољи да Србин не постоји“, „Србе на врбе“, „Четници селите се“!  Ово су само неке од порука упућених српском народу у Хрватској на крају друге деценије 21. века. Поруке мржње не јењавају иако је од рата прошло скоро две и по деценије. Срби су сведени на, како је то Фрањо Туђман, желео и говорио, на „статистичку грешку“ и од готово 600 000, колико их је живело пре рата, бројка је пала на око 186 000 Срба (4,36 одсто). Прогнани се не враћају, нити за то постоје услови, а велико

Епископ Сергије: Крајина је наше Косово

У времену када заборављамо себе, своје коријене и свој идентитет, поразно је да чувамо само оно што нам се отворено напада. Оно што нам се отворено не напада, ми као да заборављамо, као да потискујемо из сјећања, иако добро знамо да „тиха вода бријег рони“. Тако је са Крајином, која је одувијек чувала друге, а данас је на маргини нашег постојања. Крајина је као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила. Кости наших предака разасуте су широм Крајине. Нема ниједне стопе ове мученичке земље на којој није проливена крв у борби за постојање, а то је и данас наша једина мисао – да опстанемо, да

„Олуја“ злочин коме се не види крај

СЕРИЈА – СРБИ У ХРВАТСКОЈ, ПОЛОЖАЈ, ПРАВА, ЖИВОТ (3) Пише: Здравко Елез Почетком деведесетих година прошлог века Југославија је пуцала по свим шавовима баш онако како су замислили ЦИА планери, још 15-так година пре тога. Америка је намирисала крв и покренула своју пропаганду и ратну машинерију како би што пре остварила зацртани план уз обилато менторсто Ватикана и Немачке и других западних сила, а то је да се Балкан распарча и створе банана државице. ПОЧЕЛО ОД СЛОВЕНИЈЕ: Напад на тенкове ЈНА у Рожној Долини Словенија је прва повукла ногу и прогласила независност, а потом су истим путем кренуле Хрватска и Босна и Херцеговина и Македонија. Србија је покушала да спасе

СРПСTВО У КОСОВУ ПОЉУ НА ИЗДИСАЈУ

У Косову Пољу више нема српске породице која „једном ногом није у централној Србији“, а ништа мање има оних који су послије продаје имовине, углавном због стрепње за животе дјеце, уточиште пронашли у некој од западних земаља. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК У општини Косово Поље, по систему територијалне организације Србије, од 15.000 Срба и Црногораца из 1999. године опстало је око 2.000, од којих у урбаном дијелу живе свега 22. Уз непрестане притиске и уцјене, преостали Косовопољци додатно су „притјерани уз зид“ одлуком косовских власти да се Угљаре, до прије три године чисто српско село и најбројније у општини, припоји општини Грачаница. Тиме је, упозоравају мјештани, „подвучена црта“ у плану Албанаца

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

У до сада најсвеобухватнијој анализи података из свих досадашњих пописа становништва у Хрватској, професор Светозар Ливада је у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, ту тезу оправдава аргументима – чињеницама добијеним из тих статистичких података. Ливада посебно упозорава на опасан тренд да су Срби, само у последњем грађанском рату, од 1991. до 1995, буквално истребљени из већих градова. То се, сматра он, најбоље може видети на примеру Загреба. Набујали национализам Главни град Хрватске увек је имао доминантно хрватско становништво које је 1880. године чинило чак 94 одсто. – Заступљеност српског етникума у укупном становништву континуирано се благо повећавао од 2,09 одсто (1880) до 9,00 посто (1921),

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.