arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Тузланска капија (Фото: Архив/ВН)

У Београду премијера документараца и догађају на Тузланској капији

21. мај 2019.

У Дому војске Србије у Београду у петак, 24. маја, биће приказан документарни филм “Сведочење” о догађајима на Тузланској капији 25. маја 1995. године, према сценарију генерала Илије Бранковића и у режији пуковника Бранислава Глушице. Тим за одбрану генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића позвао је све заинтересоване на премијеру овог филма у Дому војске Србије у 14.00 часова. Генерал Новак Ђукић је пред Судом БиХ правоснажно осуђен на 20 година затвора због догађаја од 25. маја 1995. године када је на тргу у Тузли од посљедица експлозије страдало 71, а неколико стотина људи рањено. Суд БиХ је прихватио доказе тужилаштва да је ријеч о гранати која је испаљена са

Коме смета истина о страдању српског народа у Тузли?

21. мај 2019.

Увијек када се помену српска страдања, српске жртве и злочини над српским народом у БиХ, одмах креће оркестрирана “ватра” неутемељених и давно отрцаних фраза о “злочинцима” и “жртвама”, “националистима” и “нормалнима”, “агресорима” и “бранитељима”, а све те празне приче имају циљ да одбране давно осмишљену и наметнуту “црно-бијелу” слику о рату у БиХ, саопштено је из Завичајног удружења Тузлака у Бијељини. У саопштењу прослијеђеном Срни истиче се да је на тој слици само једна “жртва”, а са друге стране један народ као колективитет представљен је као “злочинац”, “националиста” и “агресор”. – Дежурни чувари лика и дјела аутора ове слике, вјероватно богато плаћени за свој рад, увијек су спремни да испале

У Београду регионална конференција о процесуирању ратних злочина

20. мај 2019.

У Београду је данас почела регионална конференција тужилаца Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске о процесуирању ратних злочина којој присуствује и главни тужилац Механизма за кривичне судове у Хагу Серж Брамерц. На отварању скупа, тужилац Србије за ратне злочине Снежана Станојковић изразила је наду да ће ова конференција представљати још један корак напријед ка бољој сарадњи тужилаца у региону. “Морамо заједно привести правди све починиоце”, нагласила је Станојковићева. Она је посебно похвалила сарадњу са Унско-санким кантоном, од којег је Србија, како је рекла, преузела на десетине предмета који су окончани осуђујућим пресудама, пренио је Танјуг. Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф нагласио је да сарадња међу тужиоцима треба да

Којић: Писање Јусуфа Трбића дио класичне бошњачке пропаганде

17. мај 2019.

Писање одборника СДА у бијељинској Скупштини града Јусуфа Трбића о оспоравању злочина почињеног у Тузланској колони 1992. године, представља класичну и устаљену пропаганду коју Бошњаци пласирају, како у домаћој, тако и у страној јавности, оцијенио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић. “Таквој пропаганди допринијело је и правосуђе на нивоу БиХ које непроцесуира злочин који се десио у Тузли 15. маја 1992. године када је извршен напада на колону војника бивше ЈНА. Бошњаци покушавају да оправдају и потврђују неке своје тезе, као што то чини Јусуф Трбић”, рекао је Којић на питање Срне да прокоментарише Трбићево оспоравање овог злочина на бијељинском порталу

За „Тузланску колону” још нема правде

16. мај 2019.

Обележена је годишњица напада у којем је убијено 59 војника ЈНА у Тузли током њиховог мирног повлачења, а да за тај злочин до данас нико није одговарао У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли. У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у

Вејзовићу шест година затвора због злочина над српским цивилима

16. мај 2019.

Апелационо одјељење Суда БиХ осудило је некашањег полицајца Кахру Вејзовића на шест година затвора због злочина над цивилима српске националности почињеним у Ступарима код Кладња 1992. године. Вејзовић је осуђен на шест година након што је проглашен кривим да је у периоду од јуна до септембра 1992. године мучио заробљене српске цивиле у Ступарима, ударајући их по свим дијеловима тијела. Приликом образложења другостепене пресуде, предсједавајући Апелационог вијећа Милош Бабић рекао је да су отклоњени недостаци првостепене пресуде те је на несумњив начин утврђено да постоје сви елементи кривичног дјела злочин против човјечности. Бабић је навео да су свједоци коректно исказивали оно што им се дешавало, шта су доживјели, чули или

Тузланска колона Фото: РТРС

Милуновић: Тражићемо истину и правду за све српске жртве

15. мај 2019.

Тражићемо истину и правду док не буду процесуирани сви који су починили злочине над српским војницима и над српским народом, поручио је данас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић на обиљежавању 27 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони. У обраћању породицама убијених припадника ЈНА, ратним војним инвалидима, саборцима и бројним окупљеним испред Спомен-костурнице жртвама злочина над Тузласком колоном, Милуновић је истакао да без истине и правде нема заједничког живота у БиХ. “Муслиманске власти нису поштовале ништа, они су побили људе који нису могли да се бране, који су се мирно извлачили из касарне Хусинска буна према Бијељини и даље ка Србији”, рекао је министар. Он

Тузланска колона (фото: Принтскрин Јутјуб/ТВ ФС-3)

Обиљежавање 27 година од злочина над припадницима ЈНА у Тузли

15. мај 2019.

У Бијељини ће данас, поводом 27 година од масакра које су муслиманске снаге извршиле над 59 војника ЈНА у Тузланској колони, бити служен парастос жртвама и положено цвијеће испред Спомен-костурнице на Градском гробљу на Пучилама. У 11.00 часова биће служен парастос на градском гробљу Пучиле, за 11.30 часова планирано је полагање вијенаца на Спомен-костурници. У 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствоваће посланик у Народној скупштини Републике Српске Недељко Ћорић. Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Tузли која је, на основу претходно постигнутог

Помен за прву жртву у Приједору у протеклом рату

30. април 2019.

У Козарској улици у Приједору, гдје је прије 25 година убијен двадесетогодињши полицајац Раденко Ђапа, данас је служен помен и положени су вијенци код спомен-плоче првој жртви у Приједору у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Прије 27 година пала је прва жртва протеклог одбрамбено-отаџбинског рата у Приједору. Двадесетогодишњи полицајац Раденко Ђапа, на путу ка радном мјесту, мучки је убијен са четири метка у леђа. На мјесту његовог страдања нашли су се родбина, пријатељи, али и представници организација проистеклих из протеклог рата. Сви су сагласни – успомена на Раденка не блиједи ни након готово три деценије од његове смрти. Ђапине убице до данас нису пронађене, ни процесуиране, а како је истакнуто,

Мостар: Потпуна изолација српске популације?

30. април 2019.

Више од три године, српски повратници и дио домиционог становништва Мостара из јужних дијелова Мостара воде узалудну борбу са федералним институцијама, против трасе ауто-пута на коридору 5Ц, кроз то подручје. Усвајањем рјешења за ту дионицу у децембру 2016-те године и проглашавањем јавног интереса, Влада Федерације извела је завршни ударац и својеврсну перфидну изолацију ионако малобројне српске полулације. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Српски повратници кажу да им је, од национализације имовине, половином прошлог вијека, до ратних страдања, цијепањем имања трасом аутопута, послата отворена порука. Власнике, који тврде да су жртве политике, тајкуна и моћних појединаца, нико ништа није питао. – Није, нажалост, јер ово сматрам као политичко питање, а у препуцавању ми као

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Упутити протест Холандији због изручења Бараћа Хрватској

26. април 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији, која је одлучила да свог држављанина Милорада Бараћа /53/ изручи Хрватској због наводног ратног злочина у Госпићу 1991. године. Линта је предложио да се од Хрватске затражи да омогући обнову овог судског поступка у Србији. Указавши да је Жупанијски суд у Госпићу у монтираном судском процесу осудио Бараћа на 15 година затвора у одсуству, Линта је истакао да тај човјек и његова породица пролазе кроз праву голготу, саопштено је из Савеза Срба из региона. “Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживио мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и

Линта: Изетбеговић натавља да негира територијални интегритет Србије

25. април 2019.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта изјавио је данас да лидер СДА Бакир Изтебеговић изјавама наставља да негира територијални интегритет Србије говорећи да су Срби изгубили битку за Косово и Метохију, те да оптужује Србију за агресију. “Изетбеговић износи низ неистина да се према БиХ тобоже спроводи медијска и друга агресија, награђују ратни злочинци, негира територијални интегритет БиХ и полиција Републике Српске претвара у неку мини војску”, навео је Линта у писаној изјави. Он каже да Изетбеговић упорно понавља лажну и опасну тезу да су Бошњаци жртве, а Србија и Срби тобоже агресори који су починили масовне злочине и геноцид над Бошњацима. Линта сматра

Обиљежено 26 година од страдања 11 српских бораца у Кратинама

23. април 2019.

У Кратинама код Миљевине данас су прислужене свијеће, положено цвијеће и служен парастос за 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су на том мјесту погинули прије 26 година. Дeвет српских војника из Кута и двa из Миљевине погинули су 23. априла 1993. године у дубини српске територије, на путу према првој линији фронта. Возили су се на трактору, када су упали у засједу муслиманске војске, која их је са обје стране пута засула митраљеском паљбом. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су српски борци погинули у класичној засједи, када су пошли на смјену на прву линију фронта, те да за овај случај нико није одговарао.

Рaјилић: Аличковић призива рат

23. април 2019.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да лидер сарајевског Антидејтонског покрета Нихад Аличковић, који је позвао Бошњаке да се наоружавају, призива рат на овим просторима. “Све његове приче су позив на рат, позив Бошњацима на мобилизацију. Мислим да је рата било преко мјере свим народима у БиХ и на Балкану”, рекла је Рајилићева Срни. Према њеним ријечима, Аличковић оваквим изјавама наноси штету не само Србима и Хрватима, већ и Бошњацима у БиХ. “У рату гину сви народи, а не само један којег би Аличковић обиљежио, због чега сматрам да оваквим изјавама у јавности не би требало давати никакав значај”, рекла је Рајилићева. Лидер Антидејтонског покрета

БАЛКАНСКА МЕЂА – БАЛКАНСКИЙ РУБЕЖ

15. април 2019.

Видите ли ову ријеку испод нас, ту зелену, силовиту воду!? Баш на њој, на Дрини, међа је васцијеле православне цивилизације! Овдје се ехо руских звона са Валаама и Оптине чује као грмљавина гњева, а ријечи Словенства као варварство Истока. Ово је наша капија, а на дверима страже руски и српски гробови. Тако говорим Анастасији, Роману и Андреју док стојимо међу српско-руским гробовима, бијелим мермерним крстовима на Војничком гробљу у Вишеграду. Први пут су у Републици Српској и Србији. Анастасија и Роман су рођени Московљани, а Андреј је из Донбаса. Циљно су допутовали да би присуствовали парастосу у част руских војника који погинуше 12. априла 1993. године. Али и свих других

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА