Министар одбране Хрватске Анте Котромановић хоће Србима да забрани чак и да пате, да ожале своjе мртве и протjеране, изjавио jе вечерас министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александар Вулин. Александар Вулин   Вулин jе у изjави медиjима подсjетио да jе премиjер Вучић рекао да jе годишњица „Олуjе“ за нас дан туге, а да хрватски министар одбране у томе види приjетњу. „Срби изгледа не смиjу ни да пате“, навео jе Вулин. Како jе рекао, не постоjи Србин коjи не мисли да jе дан када jе из Хрватске протjерано 250.000 Срба jедан од наjтежих дана у нашоj историjи. „Никада тако велики броj људи ниjе протjеран у тако кратком времену

Мост на Рачи Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да ће Дан сjећања на српске жртве, 5. август, Србиjа и Република Српска обиљежити заjедно, симболично, на граничном прелазу Рача, и да никада неће дозволити да се заборави „Олуjа“, злочин наjвећег етничког чишћења на тлу Европе од Другог свjетског рата. „Оваj дан ћемо заjеднички обележити у тузи и болу, симболично на прелазу Рача, баш на месту куда jе наjвећи броj камиона, трактора са избеглицама – њих више од 250.000 долазио из Републике Српске Краjине и Републике Српске“, рекао jе Вучић и додао да ће обиљежавању присуствовати комплетно руководство. Вучић jе рекао да ће Република Српска и Србиjа обиљежити и страдање

Колинда Грабар Китаровић наjавила долазак српског представника на обележавање „Олуjе“ 5. августа. У припремама прославе учествуjе и Жељко Џепина, функционер СДСС Колинда Грабар Китаровић наjавила долазак српског представника на обележавање „Олуjе“ 5. августа. У припремама прославе учествуjе и Жељко Џепина, функционер СДСС ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ У КНИНУ се на обележавању двадесете годишњице „Олуjе“ очекуjе долазак 150.000 људи, а организатори наjављуjу да ће међу њима бити и Срби из Хрватске. Иако своj долазак ниjе наjавио др Милорад Пуповац, лидер хрватских Срба и председник Српског народног већа, у припремама за обележавање активно учествуjе Жељко Џепина, заменик книнске градоначелнице из редова српске националне мањине. Џепина jе учествовао и на састанку

Како ће Загреб да обележи две децениjе од погрома и прогона Срба из Хрватске: На параду 4. августа долазе воjне снаге Немачке и Британиjе. Могућ прелет авиона Ф16 и хеликоптера „црни соко“ У Хрватскоj славе масовно убиjање и егзодус цивила ОДНОСИ Србиjе не само са суседима, већ и са великим западним силама, озбиљно су уздрмани последњим дешавањима око сребреничког jубилеjа, могли би додатно да се закомпликуjу већ за неколико дана – због плана Хрватске да годишњицу „Олуjе“ – „прослави“ воjном парадом. Према нашим сазнањима, Загреб jе свим чланицама НАТО упутио позив да учествуjу у маршу 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка погрома, а позив су већ прихватиле воjне снаге Немачке и

Парада у Книну Хрватска jе упутила позив свим чланицама НАТО-а да 4. августа у Загребу учествуjу на паради поводом 20 година од акциjе „Олуjа“, а позив су прихватиле воjске Њемачке и Велике Британиjе, пишу београдске „Вечерње новости“. Лист наводи да се очекуjе долазак америчких борбених авиона „Ф-16“ и хеликоптера „црни соко“, авиона из састава енглеског ваздухопловства, као и борбених авиона из Чешке и Мађарске коjи би требало да прелете преко Загреба. У Главном штабу Оружаних снага Хрватске листу jе речено да свакодневно стижу приjаве страних земаља за учешће на паради, али организатори, за сада, не желе да откриjу ко ће све доћи у Загреб. На питање да ли су позиви

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изjавила jе данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града Колинда Грабар Китаровић КНИН – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изjавила jе данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града. Она jе током посете Книну, где се упознала са припремама за прославу годишњице те акциjе коjом jе из Хрватске протерано неколико стотина хиљада Срба, изjавила да jе данашњем састанку организационог одбора присуствовао и заменик градоначелника из реда српског народа Жељко Џепина. „Дакле, и Срби овде у Книну ће учествовати у тоj

Мариjа и Вељко Еић Мариjа и Вељко Еић из баниjских Млинога плаћаjу РТВ претплату због поквареног транзистора, као и одвоз смећа, иако никад нису видjели камион петрињског Комуналца самом срцу Баниjе, негдjе на средини трокута коjи чине Глина, Петриња и Костаjница, jедва ћете пронаћи село Млиноге. Још теже бит ће, прашњавим путем доћи у Горње Млиноге, а за проналазак jедног од његових забачених заселака, Еића, бит ће потребна прилична вjештина и ориjентациjи и подоста упорности. У Еићима живи свега неколико времешних становника, од некадашњих педесетак, а у првоj кући, до коjе вас доведе стрми шумски пут, живе Мариjа и Вељко Еић, брачни пар на чиjа се плећа читав живот товаре

Три пута сам jутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да веруjем своjим очима! На воjноj паради у Загребу, коjа ће бити организована поводом 20 година „Олуjе“ учествоваће воjници страних земаља! Не пише коjих, али, сходно логици, вероватно оних коjе су одбиле да учествуjу на паради у Москви поводом 70 година победе над фашизмом. Не пише у вести ни да ли ће на параду бити позвана Србиjа. Не би ме то зачудило. Прво позив, а онда притисци, условљавање отварања поглавља учешћем на паради, рецимо. Затим и jасна порука са запада – парада у Загребу нема алтернативу! Зашто да не, ниjе да нисмо навикли на сличне догађаjе… Шалу на

Книн Историчар Гоjко Маловић рекао jе вечерас у Бањалуци да Срби из Хрватске никада не смиjу изгубити наду у повратак и не смиjу се одрећи Републике Српске Краjине. Маловић jе на промоциjи зборника радова „Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине“, рекао „да се геноцид над Јерменима може упоредити са геноцидом коjи jе почињен над Србима у Хрватскоj и Републици Српскоj Краjини“. Предсjедник Удружења Срба из Хрватске у Београду Милоjко Будимир рекао jе да jе несхватљиво да међународна заjедница годинама говори о „геноциду“ у Сребреници, као да у хрватскоj операциjи „Олуjа“ у Краjини 1995. године ниjе било геноцида над Србима коjи су протjерани са своjих вjековних огњишта. „Никада

Колона српских избjеглица Предсjедник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да потпредсjедник хрватске Владе Весна Пусић превиђа риjечи првог предсjедника самосталне Хрватске Фрање Туђмана о том ко jе желио рат. Штрбац jе поводом изjаве Пусићеве да Хрвати прославом 5. августа неће славити страдање људи већ дан када jе „злочиначка Милошевићева политика коjа jе започела рат дефинитивно поражена и окончана“ подсjетио на Туђманову изjаву од 24. маjа 1992. године да рата у Хрватскоj не би било да га сама Хрватска ниjе жељела. На оцjену Пусићеве да би сви требало да поштуjу 5. август када jе, како jе навела, Хрватска уjединила териториjу, Штрбац jе за београдску „Политику“ рекао да све

Колона избjеглих Срба из Хрватске   Краjишки културни центар “Свети Сава“, Бања Лука Удружење Срба из Хрватске, Београд Српско културно друштво Зора, Книн – Београд Позиваjу Вас да поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, 25. годишњице од оснивања Удружења Срба из Хрватске и двиjе године од оснивања Краjишког културног сентра “Свети Сава“, Бања Лука Присуствуjете ПРОМОЦИЈИ ЗБОРНИКА РАДОВА СРБИ У ХРВАТСКОЈ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ   На промоциjи ће говорити: Милоjко Будимир др Момчило Диклић Саво Штрбац др Никола Жутић Четвртак 03. jул 2015. године у 18 часова на Факултету политичких наука Бања Лука (Кампус Универзитета Бања Лука).   Плакат Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 19 Срба убиjених током оружаних сукоба у Хрватскоj од 1991-1995. године. Посмртни остаци убиjених Срба ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Двору, Грачацу, Житнику, Медарима, Вуковару и на другим локациjама, а идентификовани су методом анализе ДНК, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе. Данас су идентификовани посмртни остаци Саве Владетића, рођеног 1938. године из Трнова, општина Нова Градишка, Бошка Сибинчића, рођеног 1930. године из Боровца код Окучана, Милоша Томића, рођеног 1957. године из Понорца, код Слуња, Данице Михаjловић, рођене 1909. године из Крњачког Грабовца, код Карловца, саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.