Олуја Архиве - Страница 3 од 39 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Олуја » Страна 3

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

7. фебруар 2023.

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

30. јануар 2023.

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Линта: Срамно присуство амбасадорке Јелене Милић на промоцији књиге Мате Гранића

27. јануар 2023.

Мате Гранић је био један од најближиx сарадника ратног злочинца Фрање Туђмана. За вријеме злочиначке ације „Олуја“ био је министар спољних послова. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да срамно присуство амбасадорке Србије у Загребу Јелене Милић на промоцији књиге „Дипломатска олуја“ Мате Гранића представља понижавање српских жртава и дубоку увреду за преживјеле у злочиначкој акцији „Олуја“, све прогнане Србе, као и за читав српски народ. Посебно је скандалозна чињеница да се амбасадорка Милић похвалила на твитеру да јој је Мате Гранић потписао њен примјерак и да се нада да ће књига, како каже, помоћи у расвјетљавању околности које оптерећују наше односе. Јелена Милић се прави да не

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато“

27. новембар 2022.

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19. „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

У Хрватској претежно облачно, мјестимично са Олујом

4. август 2022.

Замислите нацију која слави злочинце! Ако можете, сада замислите како је та нација мезимче оних који кажу како се цело своје постојање боре против злочинаца. Можете ли замислити државу у којој су усташки и нацистички поздрави нешто сасвим нормално, чак и пожељно. Замислите човека који клечи над јамом са својом породицом и плаче, а не зна да ли више плаче за децом или за собом. Руке су му жицом везане на леђима, јер је онај који их је везао и њему и његовој деци, очигледно велики јунак и у њима види огромну претњу. Изнад тог човека стоји један у црној униформи који тај плач и плач деце прекида великим маљем. Поред њега стоји

Докази против хрватских пилота стигли из Хага

2. јун 2022.

Коришћени су и материјали МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и војна вештачења. Оптужница против четворице официра Војске Хрватске који се терете да су у акцији „Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, подигнута је након вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. Како „Политика” сазнаје, као докази у поступку против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића коришћена је документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) прибавило од Међународног кривичног суда

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

31. мај 2022.

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

Попис пораза

25. јануар 2022.

Резултати пописа становништва нису само одраз постојећег стања. Они ће се још додатно одразити на услове у којима живе и у којима (не)ће живети преостали Срби у Хрватској. Пише: Оливера Радовић Први резултати пописа становништва у Хрватској који се односе на укупан број становника и домаћинстава нису донели никаква већа изненађења у односу на оно што су демографи већ најављивали. А није било ни неопходно слушати демографе да би се предвидели овакви резултати, довољно је било погледати напуштена села, празне школе, запарложене њиве. Једино што може још да изненади је ламентација над овом сликом оних који су је толико година и деценија уназад мирно посматрали не предузимајући ништа озбиљно. Кроз

НОВИ ИЗДАВАЧKИ ПОДУХВАТ РАТKА ЛИЧИНЕ И АЛЕKСАНДРА МАРТИНОВИЋА: 1.000 знаменитих Kрајишника

23. јануар 2022.

У питању је монографија „1.000 знаменитих Kрајишника“, од четири тома, у којој су од заборава отети најзначајнији појединци које је изнедрио српски крајишки народ. Пише: Душан Марић Само шест месеци након што је објављен десетотомни зборник државних докумената некадашње Републике Српске Kрајине, Ратко Личина, избеглица из Грачаца, некада најмлађи посланик (СДС) у Сабору Хрватске и председник Владе РСK у избеглиштву, данас службеник у Скупштини Србије и др Александар Мартиновић, народни посланик и шеф посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, за штампу су припремили још једну монографију, која ће представљати непроцењиво драгоцено сведочанство о крајишким Србима. У питању је монографија „1.000 знаменитих Kрајишника“, од четири тома, у којој су од заборава

Линта: Од признања Хрватска се није суочила са својом мрачном прошлошћу

17. јануар 2022.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је поводом 30 година од међународног признања Хрватске да се та земља никада није суочила са својом мрачном прошлошћу и признала да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на српски народ са циљем стварања етнички чисте државе. Линта је указао да Хрватска у три деценије самосталног постојања није процесуирала масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима, није ексхумирала српске жртве са познатих гробних мјеста и није идентификовала посмртне остатке српских жртава који се налазе у заводима за судску медицину. Он је додао да, умјесто тога Хрватска, обиљежавањем злочиначке акције „Олуја“, слави прогон и страдање крајишких Срба. – Слави злочинце који

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Зоран Милановић: Срби из Хрватске отишли захваљујући Београду, хрватска војска није стигла да их потера

7. октобар 2021.

Тај народ (Срби) је отишао из Хрватске захваљујући Београду. Није га потерала Хрватска војска јер није ни стигла, чак и да је имала такву намеру, рекао председник Хрватске. Председник Хрватске Зоран Милановић казао је, поводом изјаве српске премијерке Ане Брнабић да она није премијерка свих Срба, него Србије, да не слуша њене изјаве, нити изјаве било кога од тих „јунака доба злог“ у Србији. Брнабић је јуче у Мостару том изјавом реаговала на ранију Милановићеву изјаву да је он председник свих Хрвата. „Једина особа која у ствари говори кроз своје разне деривације је председник Србије (Александар Вучић), ово све друго су његови портпароли. Тако да с њима нема смисла улазити

Објављени први кадрови филма и серије „Олуја“, емотивне сцене леде крв у жилама

1. октобар 2021.

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Куда води “Пут у непознато”

17. септембар 2021.

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ