Комплекс Јадовно Архиве - Страница 14 од 80 - Јадовно 1941.

Прошла је 81 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

15. август 2022.

Прије 81 годину, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. „Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

Данас, након 81 године, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

14. август 2022.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршила се осамдесет и једна година и од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију и да ће их ако пођу, полиција одмах питати зашто су ишли, ко их је звао…..

Крст над заједничком гробницом смиљанских Срба

Српски Патријарх у Теслином Смиљану

1. август 2022.

Радосно се одазивајући позиву Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима и српског православног народа Лике и целе Епископије горњокарловачке, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће 2. августа 2022. године, на празник Светог пророка Илије, у личком селу Смиљану служити свету Литургију и освештати обновљени храм Светих апостола Петра и Павла. Смиљан и храм Светих апостола Петра и Павла, подигнут на крају 17. столећа, имају изузетан значај за Српску Православну Цркву и српски православни народ. Смиљан је широм света прославио један од најзначајнијих и најутицајнијих научника и проналазача Никола Тесла, који се родио 10. јула 1856. године у парохијском дому тик поред цркве Светих апостола Петра и Павла, у којој

Јадовничани свој десети Часни крст подигли уз јаму Тучић понор код Грачаца

17. јул 2022.

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Том приликом су Јадовничани уз благослов Оца Предрага Пантелића, пароха Грачачког, уз јаму Тучић понор поставили и освештали Часни крст. Крсно знамење нашим пострадалим Србима, Светим Новомученицима Горњекарловачким и Јадовничким. Након парастоса и освештања Часног крста, стихове своје пјесме „Очи Јованове“, говорила је аутор Ђурђица Драгаш. Окупљенима се потом обратио Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Браћо и сестре, Ово је Јама Тучић понор. Налази се између железничке станице Грачац и села Штикада код насеља Враце, удаљена

Ален Новалија: Још нас има

5. јул 2022.

Ове године сам на поклоњење светим мученицима у Јадовну повео и свога седмогодишњег сина. За пут се искупило једва нас петнаестак с разних крајева Словеније – жива слика ухваћености наших људи у колотечине свакодневнице и поклоњење иконама у облику различитих екрана. Без новчане подршке нашег љубљанског свештенства тешко да би нас било и оволико, пошто трошкови превоза вртоглаво расту. Већ сам прије неколико година био на оваквом путовању. И тада је било упечатљиво и потресно, али овај пут ми је све у души одјекивало троструком снагом. Можда и због присуства мог дјечачића због којег су ми далеко доживљенија била подсјећања на хиљаде такве без милости усмрћене дјеце чија тјелашца још

Обележен Дан сећања на Јадовно

4. јул 2022.

Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке обележило је тринаесту годину заредом Дан сећања на то стратиште. У комплексу логора смрти Госпић–Јадовно–Паг на територији Независне Државе Хрватске, само током 1941. године убијено је 40.000 Срба, Јевреја и Рома. Помен невиним жртвама служили су свештеници Српске православне цркве. Аутор: Миленко Марковић Скривена у велебитској шуми, налази се злогласна Шаранова јама, једно од места где су усташе већ у прва четири месеца од проглашења Независне Државе Хрватске на најсуровији начин убиле хиљаде Срба. Обележен Дан сећања на Јадовно Обележавању тог злочина присуствовало је око две стотине грађана, од којих су многи рођаци или потомци жртава. Отац Варнава Дамјановић из манастира Трескавица, који је служио

Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и Српске, довољна за заборав?

2. јул 2022.

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Након парастоса и интонирања химни „Боже правде“ и „Моја Република“, окупљенима се обратио предсједник удружења Јадовно 1941. Помоз` Бог браћо и сестре, Часни Оци, господине бивши Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, поштовани гости, драги Јадовничани. Данас смо се сабрали код Шаранове јаме, мјеста гдје су наши чланови породица, сународњаци, православни Срби, мученичком смрћу окончали свој овоземаљски живот и својим страдањем заслужили Царство небеско. Наши свети новомученици Јадовнички. У крилу Господњем, моле се за наше спасење, за нас

Пођимо на Јадовно 02. јула 2022. јер нисмо заборавили

29. јун 2022.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и прве годишњице од почетка Покоља, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2022.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 02. јула 2022, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након парастоса, упутићемо се у правцу Грачаца, према цркви Св. Петра и Павла у мјесту Штикада. ( Злочин у личком селу

Дан сећања на Јадовно – РТС – РАДИО БЕОГРАД 1

25. јун 2022.

У петак 24. јуна, навршила се 81 година од успостављања госпићке групе логора Госпић – Јадовно – Паг у Независној Држави Хрватској. У тај комплекс су, током 4 месеца постојања логора, довођени, а потом и убијани Срби и Јевреји са читаве територије НДХ-а. У велебитским јамама, али и на каменитим обалама Пага усташе су за само 132 дана, од 11.априла до 21.августа 1941. убиле више од 40 хиљада мушкараца, жена и деце. Од тога 38 хиљада Срба! Њих 2000 који су преживели до тренутка затварања логора, транспортовани су у новоотворени логор Јасеновац. О предстојећој јадовничкој експедицији која ће кренути пут Госпића и Грачаца на обележавање Дана сећања на Јадовно 1941.

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

У Загребу, на синоћ откривеном споменику жртвама Холокауста и усташког режима, ни једном речју се не помињу Срби и Роми

28. април 2022.

Управо у време кад је откриван тај споменик, у 18 часова на исти дан 1941. године, у ту железничку станицу улазио је воз са похапшеним Србима са Котара Грубишно Поље. То синоћ нико није поменуо, а сама коинциденција буди мисао да се не ради о случајности. Пише: Александар Миливојевић У Загребу је синоћ откривен споменик жртвама Холокауста и усташког режима, а поводом Дана страдања и јунаштва јеврејског народа. Споменик је завршен још пре годину дана, али због протеста јеврејске заједнице у Хрватској која је сматрала да споменик не може бити посвећен само жртвама Холокауста, он није откривен до синоћ. Међутим, у постигнутом компромису око натписа на споменику се и даље

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

15. март 2022.

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Србија архиву о злочинима НДХ доставила Израелу: Хрватска љута и поново пријети

11. фебруар 2022.

Хрватска тражи од Србије да јој преда и грађу са диска коју је Србија предала Израелу и у којој је, према саопштењу српског Министарства обране, грађа о страдањима Јевреја у НДХ. Хрватска поново прети Србији да ће зауставити њен пут ка Европској унији, а као разлог сада наводи проблем архивске грађе које Београд наводно одбија да врати Загребу. Загребачки Вечерњи лист тврди да Београд одбија да Загребу врати архивску грађу која му припада иако је, како кажу, Србија потписала споразум о сукцесији. Вечерњи пише да је тим поводом Хрватска јуче упутила протестну ноту Србији у којој, како наводи, упозорава да проблем архива може зауставити пут Србије према ЕУ. Лист додаје

Споменик жртвама Холокауста – између сјећања и ревизионизма

31. јануар 2022.

У Загребу се открива споменик за шест милионана Јевреја страдалих у Холокаусту у Европи. И то тик уз жељезнички колодвор с којег су у логоре депортоване жртве усташког геноцида. О њима на споменику нема нити једне ријечи. Пише: Никола Пухарић This post is also available in: English (Енглески) У Загребу ће ускоро бити отворен Споменик жртвама Холокауста у Бранимировој улици испред Главног жељезничког колодвора, а полемике око његова назива и умјетничког рјешења још увијек не престају. „Навикли смо да споменици изазивају јавне пријепоре па није чудо да је томе тако и у овом случају. Стручњацима су већ дуже вријеме познате критике оних земаља које су се придружиле међународном обиљежавању жртава

Басташић: Усташко гробље на Мирогоју само једна од етапа у вјековном стратешком плану (ВИДЕО)

16. децембар 2021.

Усташе се не враћају кући- одавно су код куће!!! Пише: Ђурђица Драгаш Ништа ново и ништа неочекивано, тако председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцењује иницијативу, коју је одобрио и Хрватски сабор, да се на загребачком гробљу Мирогој „уреди гробље хрватских војника од 1941. до 1945. године“. Сматра да је реч само о још једној етапи у реализацији плана католичке цркве да, како каже, „заоре источну њиву“, мислећи при том на простор источно од Дрине. Тај план је преточен у идеологију Анте Старчевића, теорију „крви и тла“,а спроводили су га, свако на свој начин, Анте Павелић, Јосип Броз и Фрањо Туђман, каже Басташић и додаје да власт у Хрватској на