Ovogodišnjom pojavom od svake krivice oslobođenog Ante Gotovine, na proslavi u Kninu, dodirnut je maksimum, svi ciljevi su ispunjeni, sve energije potrošene i „Oluja“ gubi kod Hrvata značaj koji je imala, ali je baš ovogodišnje slavlje u „gradu kralja Tomislava“ otvorilo jedan drugi proces  Obeležavaće Hrvati „Oluju“ i dalje, ali nikada više kao ovih godina iza nas. Svi inati i naboji počeli su da blede posle onoga što se pre neki dan događalo u centru Knina, na obeležavanju 18 godina od proterivanja Srba iz Krajine. U Beogradu parastos, bolna sećanja, upaljene sveće i suze. U Kninu još jedno narodno veselje koje se na kraju pretvorilo u skandal i taj skandal

IMAJU li Srbi pravo da zamere ikome išta, antisrpsko delovanje, na primer, pre nego što sami sebe upitaju šta su učinili i šta čine da im sećanje na sopstvenu istoriju ne izbledi, da im deca, uz savršeno poznavanje biografskih podataka raznih jeca, ceca, goca, saznaju ko su bile Jefimija i Olivera? Kako zameriti jednom Francuzu ili Britancu što pojma nema da su Srbi, u dvadesetom veku, uz Jevreje, jedini narod u Evropi koji je bio izložen planskom i sistematskom uništavanju, istrebljenju, kad sami Srbi ništa ne čine da tu istinu iznesu u svet.   Koliko je Srba do pre mesec, dva znalo za selo Deževa, u duhovnom, državotvornom, nacionalnom smislu svakako najvažnije mesto u Srbiji. Nije

Videlo se to i na slučajevima Bugarske i Rumunije, ali nismo obraćali pažnju, nije nas dodirivalo Bog zna kako, ali ulazak Hrvatske u red punopravnih članova Evropske unije prineo je još jedan dokaz da u međunarodnom poretku prošlost ne znači apsolutno ništa. Kod velikih sila, moćnih imperija, možda. Kod malih naroda, i to u odnosu na one velike, vladajuće, možeš mačku o rep da okačiš. Postoji, traje i uvažava se samo jedno – interes. Da, i Nemačka unutar tih interesa, kao zemlja koja svoje saveznike ne ostavlja na cedilu; kakvi god da su, u kakvim god prilikama da ih je stekla. To posebno važi za Hrvatsku. SVE JOJ JE OPROŠTENO

Jedna iz Like vuče korene, druga je rođena u Lici, bile su slične po skromnom obrazovanju i ogromnoj ambiciji, jednoj je priroda podarila raskošnu fizičku lepotu, drugoj strast prema poslu za koji nije bila talentovana; Leposava Bela Kangrga i Jovanka Budisavljević, supruge Miroslava Krleže i Josipa Broza  On Hrvat, ona Srpkinja, on omalen, ali od naroda uzdignut do visina božanstva, ona lepa, putena, pršti od zdravlja i senzualnosti, od dotičnog mlađa nekoliko decenija; pola bivše Jugoslavije verovalo je da je Josip Broz oženio Jovanku  Budisavljević zarad širenja bratstva i jedinstva. Ali, nije bilo tako. Ona i danas tvrdi da ga je volela, bila zaljubljena, dok se Broz u vezi sa

Stečajni upravnik Demokratske stranke, Dragan Đilas, uzimao je prošle nedelje moju malenkost dva puta u usta. Prvi put na konferenciji za novinare, povodom istorijskog uspeha DS-a na lokalnim izborima u Zaječaru a drugi put u „Svedoku“. Pre toga je natociljao veselu Aleksandru Jerkov i Borivoja Boru Stefanovića da me napadnu, što pred novinarima što u Parlamentu. Pitaju sebe i druge kako je Ratko Dmitrović došao na čelo Kompanije Novosti. Citiraću Đilasa, on je na čelu ove operativne trojke. Kaže: „Ko je postavio Ratka Dmitrovića na mesto prvog čoveka Novosti? Država? Bogićević? Farmakom, ili su to zajedno uradili. Ko je čoveku koji je bio udarna pesnica Miloševićeve ratnohuškačke politike dao da

Od najbogatijeg Hrvata, Ivice Todorića, stigla je ovih dana ideja/predlog da se prostor bivše Jugoslavije integriše po principima Beneluksa. I površnim posmatranjem jasno je da bi od toga korist imale samo Hrvatska i Slovenija kao članice EU, a štetu Srbija  Počelo je, ako smo zaboravili, sa parolama. Uvek tako počinje. U temi koju otvaram na ulazu je pisalo: Neće razvijeni zapad Jugoslavije da hrani ostatak države; Slovenija i Hrvatska bi procvetale da su samostalne; Srbija troši više nego što proizvodi. Ta ekonomska verbalna priprema razbijanja Titove države krenula je znatno ranije sa istoka. Opet kroz parolu. Glasila je: „Trepča radi, Beograd se gradi.“ Devedeset tri, odnosno četrdesetak godina kasnije našli

Iznenada, krajnje neprofesionalno, diletantski, suprotno osnovnim principima kritike i stručne rasprave, najuticajniji hrvatski dnevni list napao je jednu seriju „Radio-Televizije Srbije“ i pored toga što ista još nije snimljena do kraja, niti je iko u Hrvatskoj pročitao scenario.  Ništa se tu neće menjati dok god je istoričara i povjesničara, da ne kažem Srba i Hrvata. Pošto su prisvojili izvorno srpski antifašistički ustanak i borbu, vođenu u Drugom svetskom ratu na prostorima današnje Hrvatske, povjesničari, publicisti i novinari te novostvorene države, čija je specijalnost istorija, zagazili su preko Drine da u Srbiji ospore antifašizam, posebno dvojni antifašizam Srba, zabeležen u partizanskom i četničkom pokretu. Stara jugoslovenska komunistička škola, izvedena iz formule

Uprkos činjenici da je današnja Hrvatska ustavno definisana kao država nastala na antifašizmu u Hrvatskoj ni slučajno nećete naći mladog čoveka koji bi se podičio partizanskom uniformom; ljubitelja crne ustaške uniforme ima bezbroj Pre nekoliko dana u centru Banje Luke pojavio se Jure Francetić, zloglasni komandant ustaške Crne legije. Bez straha, nije se povampirio, nije se vratio kroz neku glumačku kreaciju, skeč, performans, ne, pojavio se na naslovnoj strani zagrebačkog magazina „Vojna povijest“. To se slobodno prodaje u centru glavnog grada Republike Srpske. U STILU NAREDNIKA AJRONSAJDA Fotografija Francetića je retuširana, sa blagom fotomontažom, sve u stilu narednika Ajronsajda, ako se neko seća tog lika iz crtanih romana o neustrašivim

U samo dva dana, presudama bosanskohercegovačkim Hrvatima, odnosno Stanišiću i Simatoviću, Haški tribunal je potpuno razorio dvadeset godina stare antisrpske postavke po kojima je Jugoslavija srušena agresijom Srbije i Srba Priča kaže da je 1993. godine Tomislav Merčep pozvao telefonom Antu Nobila, okružnog tužioca – čoveka koji je protiv njega pokrenuo i vodio postupak zbog ubijanja Srba u Vukovaru, Pakračkoj Poljani, Zagrebu i strpao u pritvor 16 njegovih saboraca – da dođe na Sljeme (šumovitu planinu iznad Zagreba) na razgovor. Onaj ko je tada živeo u Hrvatskoj zna šta je poziv od takvog čoveka značio. Većina bi već posle pola sata zbrisala iz Hrvatske, preko Slovenije ili kroz Mađarsku, samo

U današnjoj Hrvatskoj, u razgovoru među običnim ljudima, nacionalno određenje Srba zamenjuje se njihovim verskim predznakom i tu bi trebalo tražiti razloge obnavljanja „Hrvatske pravoslavne crkve“  Ima tome već pet godina kako sam u razgovoru sa dvojicom Hrvata, inače neopterećenih nacionalizmom, dokazano blagonaklonih prema Srbima, shvatio da je u Hrvatskoj u primeni novi/stari način poništavanja, brisanja srpskog imena i postojanja. Na spominjanje određene ličnosti jedan od mojih sagovornika je kazao: A, znam ga, on je pravoslavac. Znači Rus ili Bugarin, možda Grk, pitam ga. Ne, čovek je Srbin, odgovara on. Zašto onda ne kažeš Srbin, pitam dalje. Pa, mi Srbe u Hrvatskoj uglavnom zovemo pravoslavci, mada iskreno da kažem ni

Na upravo završenim lokalnim izborima u Hrvatskoj, Split je glasove HDZ-a, svojevremeno posuđene lokalnom lakrdijašu Željku Kerumu, vratio starim vlasnicima, dok je u Zagrebu po peti put trijumfovao čovek koji iza sebe nema ni partiju, ni medije, ni snažne finansijere Da je srpsko pitanje u Hrvatskoj rešeno, zauvek i bez ostatka, pokazali su i upravo održani lokalni izbori u toj državi. Predizborna kampanja protekla je u kanalu hrvatsko-hrvatskih obračuna i sučeljavanja, pre svega na liniji HDZ-SDP, dok je na Srbima poene pokušao da dobije jedino splitski veselnik Željko Kerum. On je na jednom skupu pevao ustašku budnicu „Jasenovac i Gradiška Stara…“ što je u medijima imalo veliki odjek, ali je

U sagledavanju i tumačenju delovanja Katoličke crkve na prostoru Balkana, tačnije na području koje je nekada pokrivala Austro-Ugarska monarhija, a kasnije Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, često se zanemaruje, bar kod publicista i novinara, jedan događaj iz 1900. godine, čije se dejstvo osetilo maltene sutradan, a oseća se i danas. Radi se o „Prvom hrvatskom katoličkom kongresu“, održanom u Zagrebu, od trećeg do petog septembra spomenute godine. O tom skupu se zna gotovo sve, ali se, kažu istoričari, ne zna ko je u personalnom smislu idejni tvorac doktrine donete na Kongresu, da se katolicizam čvrsto poveže sa hrvatskim domoljubljem. Najverovatnije nadbiskup sarajevski Josip Stadler, mada je to manje važno kada su

Koliko je značajno prenošenje znanja, širenje istine i rad sa drugima, govori jedan susret u Karlovcu, u drugoj polovini 19. veka, koautora Svetosavske himne i mladića čije će životno delo ostaviti dubok trag među Srbima  Komogovina, mesto u kojem sam rođen, nalazi se u centru Banije, podjednako udaljeno od tri najveće banijske varoši: Petrinje, Gline i Kostajnice, a nosi ime za koje postoji jedno prilično logično objašnjenje. To je u stvari spojena rečenica; ko-mog(a)o-vina, iz vremena kada su po obroncima iznad Komogovine bili rasuti vinogradi, a jedan dan u godini, kaže predanje, nasred sela postavljala se ogromna bačva sa vinom, za seljane i putnike namernike, iz kojeg je pio ko

Više od trideset godina traje i razvija se priča nastala u glavama dvojice seoskih fratara, priča koja je dobila planetarne razmere, a smišljena je sa ciljem da zauvek potopi sećanje na jedan veliki zločin počinjen nad Srbima Pre dva meseca, prvi put posle šest vekova, jedan papa, centralna figura Katoličke crkve, podneo je ostavku. Razlozi ni danas nisu jasni, službeno objašnjenje kaže da je „sveti otac“, Benedikt XVI, izgubio životnu energiju, da se radi toga povukao, ali slobodne teorije idu tako daleko da se može čuti tumačenje o prisilnom odlasku, o povlačenju iz straha. Kao mnoge druge tajne koje čame iza zidina Vatikana, tako će i ova zauvek ostati nedokučiva.