Наше доба подсећа на време уочи Првог светског рата. Пресуда генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу, подгорички процес оптуженима у афери „Државни удар“, сплитска пресуда Капетану Драгану, призренски петомесечни притвор за Богдана Митровића – то су само најновији примери у бескрајном низу политичких процеса у којима се Срби осуђују за сва зла овога света. Тако је било и уочи 1914. године. У Црној Гори је „агентима Београда“ суђено због тзв. Бомбашке и Колашинске афере. „Сведок сарадник“ којим се послужио књаз Никола, полицијски агент Ђорђе Настић, у истој улози, у борби против београдског, великосрпског национализма, наступио је и на загребачком Веиздајничком процесу. Све је то, међутим, била припрема за Велики рат

Нарочито је у Хрватској јака антијугословенска реторика, при чему се свесно заборавља да су Срби могли да бирају између „Велике Србије“ и Југославије Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан. Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским

Реч је рођена одавно и беше прва. Ко би могао да сања да ће се вековима после њеног рођења, а на данашњи дан, родити и онај који ће јој бити најбољи господар? Не постоји слово које није пожелело да га његова уста прозборе. Нема речи коју тај није обрадовао тако што ју је изговорио како треба. Нема реченице која не би на његовим уснама погинула за правду и смисао. Нема стиха који је творио, а да тај стих није окачен на небо. Нема строфе коју је тај написао, а да није апострофирала суштину живота. Нема песме која је из њега пут на папир нашла, а да се са тог папира