arrow up

НАЈАВА: У Бијељини трибина „Сјећањем и памћењем против заборава“

Са благословом Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија, Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, организују јавну трибину. О правном насиљу, које је било увод у физичко насиље, говориће доц. др Сања Савић. О комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ВЕЛИКА САЛА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ БИЈЕЉИНА Патријарха Павла 1 Понедjељак, 15. мај 2023. у 20 часова.

НАЈАВА: У Зандаму и Ротердаму трибина „Јадовно – претеча Јасеновца“

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Никола у Зандаму, и Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму, Холандија, организује двије трибине. „Јадовно – претеча Јасеновца„ – Сјећањем и памћењем против политике заборава – Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаПетак, 12. мај 2023. у 19 часова. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

О вечитој деци Јасеновца

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

Противсрпски плакат о Јасеновцу

Овај плакат плаћен нашим пореским новцем је противсрпски! Видите ли овдје Србе? Дакле, у питању је геноцид над неким (неименованим) народом, у некаквом логору који су држали (неименовани) џелати. Прво, овај плакат је лош у стручном, ликовном и пропагандном смислу. Направио га је неко са никаквим смислом за промоцију и пристало. Бодљикава жица у облику хоризонтално постављене Тополе ужаса, не да се коментарисати са нивоа ликовног, чак ни у вријеме социјалистичког реализма. Са разине 21. вијека, овдје готово нико не би препознао ни Тополу. Из огромног новца слупаног у овакве промашаје, нити би неко дијете могло, нити ће у недељу нешто научити. Са нивоа популаризације, ово је потпуно дилетантски. И

У Београду одржана Међународна научна конференција о Јасеновцу

У Београду је 22.и 23. априла одржана Међународна научна конференција „Одјеци Јасеновца – Сагласни и несагласни наративи“. Била је то 21. по реду годишња конференција коју Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка организује у знак сећања на жртве троструког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Ове комеморативне конференције су двадесет  година одржаване у Њујорку, и ово је први пут да су се учесници окупили у главном граду Србије. О различитим аспектима историје страдања стотина хиљада недужних људи у НДХ и култури сећања на њих, говорили су доајени међу историчарима из Србије, академик др Василије Крестић и војни историчар магистар Антун Милетић, као и истакнути стручњаци из иностранства

ТРИБИНА: Сјећањем и памћењем против политике заборава

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Василиjе Острошки у Ослу, организује трибину. „Сјећањем и памћењем против политике заборава“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Премијерно: 12. априла 2023, у експедицији удружења Јадовно 1941, лоцирана је још једна крашка јама у којој су убијане жртве 1941. године, „Шевићa јама“, изнад села Кланац, Пазариште, сјеверо – источно од села Смиљан. После више деценија, ова готово заборављена јама

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Ђурђица Драгаш: Десино стабло

Наш траг, наша нада, наше јутро!!! Зовем се Деса.Пет ми је година. Не знам јесам ли се родила кад се сејало жито ил’ косила мирисна трава.Можда сам дошла на овај свет у мећави, док је око куће завијала бура.Можда су ме донеле птице што се у пролеће враћају с југа.Не знам…Не стиже мајка да ми каже… Имам брацу Јована.Имам и бабу и дједа.Имам стрица, стрину.Имам пуно рођака и комшија.Сви смо ту, ал’ нема маме и тате… Сањам их често, памтим њихове руке и образе, сећам се мајчиног мириса и очевих бркова. Плачемо некад ја и мој Јован кад пада киша… да се не види!Дозивамо их кад дивљи ветар ломи дрвеће…

Протест uдружења Јадовно 1941. против параканонизације Алојзија Степинца у Европском парламенту

Кардинала Независне Државе Хрватске, Алојзија Степинца, поново ће у Европском парламенту покушати приказати као светог, на конференцији коју 21. марта организује ЕУ посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а. Пише: Др Душан Басташић Након што је под кровом Европског парламента, институције израсле на тековинама антифашистичке Европе, служена миса, промовисана књига и постављена изложба о Алојзију Степинцу, сада се најављује и конференција о том пресуђеном ратном злочинцу, на којој га се жели лажно приказати као свеца. Неприхватљива је изјава портпаролке Европског парламента, Делфин Колар, да све то не организује Европски парламент. Дакле, слиједи да се конференција и све пратеће манифестације „само“ дешавају под кровом Европског парламента. На тај начин се свему томе

Како би Цвета уводила вербални деликт

Прекјуче сам имао прилику да прочитам комад публицистике потписан од стране Флоренс Артман, а насловљен са Крв реалполитике: Афера Сребреница. Пише: Дани(ј)ел Симић Како је углавном позната као гласноговорница естрадне квазисудске установе из Хага, већину неће изненадити што је урадак ненаучан, необјективан, препун острашћености и патетике, гдје ауторка ни једног тренутка не скрива да љубавно подржава једну страну у сукобу. Ипак, све оне који се труде приступити свакој књизи без предрасуда, мора озлоједити основа на сасвим изопаченој, неиманентној логици и кориштење непристојних термина. Покушати укључити логику, више углова гледања, базичне принципе правде, те расправљати на нивоу аргумената у телевизијском студију са ауторком или особама које у таквом погледу на свијет

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

„И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.„ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Matija_Beckovic.jpg

Безгробна Војска – једна непозната прича

Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини. Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.