arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

5. октобар 2017.

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Никола Милованчев: Меморандум дубровачког пароха Божидара Митровића председнику владе Стојадиновићу

23. август 2017.

Документ који овдје доносимо – меморандум дубровачког пароха Српске православне цркве Божидара Митровића[i] Милану Стојадиновићу, првом предсједнику југословенске владе који је посјетио Дубровник, датиран 28. јула 1938, занимљив је због приказа тешког положаја дубровачких Срба у првој Југославији. Меморандум је драгоцјен документ за утврђивање пуне историјске истине, да су Срби између два рата у многим крајевима земље, а посебно у Хрватској, Славонији и Далмацији назадовали у политичком, културном, економском и демографском погледу.[ii]Та чињеница је већ уочи II свјетског рата била евидентна како онима који су јој се противили, тако и другима, који су је одобравали. Међу овим другима, споменуо бих Васу Богданова. Он је  усвом мјесечнику „Политичко искуство“, који је издавао 1940.

Изложба "Моје Јадовно" у Љубљани

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

6. јун 2017.

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао

ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЉУБЉАНИ

3. јун 2017.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у суботу 3. јуна, у 19.00 часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу хрватских логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије отварања изложбе биће приказан 15-минутни документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ и одржана пригодна бесједа Душана Ј. Басташића и Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке а настала је кориштењем архивске грађе

Стрељање омладине у логору Сајмиште, од стране немачких војника, 1943.

Хелсиншки одбор Србије жели ставити хипотеку Србији, aмнестирати Хитлера и Павелића ?

27. мај 2017.

Новинарка „Слободне Европе“ Бранка Михајловић објавила је у овом медију прилог „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“.  Тема новинарског прилога је предлог закона о уређењу меморијала на месту нацистичко-усташког логора Сајмиште. Пише: Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“ Да преведем на народски језик: Србији треба наметнути одговорност за логор Сајмиште (Земун) 1941-1944. а то уједно значи и амнестирати злочиначки

Отказана трибина на тему ,,О (не)култури заборава“

25. мај 2017.

ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНИХ РАЗЛОГА ТРИБИНА СЕ ОДЛАЖЕ ДО ЈЕСЕНИ Позивамо вас, да у понедељак, 29. маја 2017. године, када прослављамо Св. Вукашина, Јасеновачког и Клепачког, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), са благословом Владике Арсенија, настојатеља Храма Св. Саве присуствујете трибини на тему: ,,О (не)култури заборава“ На ову тему говориће: Душан Ј. Басташић (Удружење грађана Јадовно 1941.) Никола Милованчев (Правник и историчар) Модератор: Јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Ко је спасао Савски мост октобра 1944. године?

17. мај 2017.

У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спасен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу, а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев. Пуну истину о томе је својевремено написао публициста Милорад Гончин и објавио ју у свом фељтону „На Сремском фронту“ у „Експрес политици“ 1972. године. М. Гончин је записао о том догађају: „Генерали Стефан и Фелбер нису знали да су патриоти и илегалци, независно једни од других, предузели мере да осујете минирање моста. На земунској страни то је учињено месец и више дана пре ослобођења Београда, када су илегалци Крста Крстић

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић

12. мај 2017.

Са неверицом сам чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића У земљи Србији не могу изгледа да се мирно и достојанствено заврше ни припреме за оно према чему би требало имати пијетет и што се деценијама, у време власти Јосипа Броза и његових политичких следбеника, избегавало: обележавање нацистичко-усташког логора Сајмиште, у којем су десетине хиљада невиних нашле смрт од зликовачких нељуди. Са неверицом сам, приликом посете господина Зурофа Београду, чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића. Тешко наиме могу да верујем да министар не

Манастир Гомирје

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

11. март 2017.

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА