arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

14. јун – Преподобни Јустин Ћелијски

У среду 14. јуна Српска православна црква и њени верници прослављају празник преподобног Јустина Ћелијског. Централна прослава св.Јустина ће се обавити у његовом манастиру Ћелије,где данас обитавају мошти овог светитеља. У ту част вам преносимо житије новије-прослављеног светитеља. Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије. Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп—Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у

Јован Дучић – Сину тисућљетне културе

Јован Дучић (1871-1943) jе jeдан од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. ПРОГОЊЕН ЗБОГ ПАТРИОТИЗМА Дучић је испрва предавао као учитељ по разним местима у Босни, а током боравка у Бијељини протеран је од стране аустроугарске власти због родољубиве песме “Отаџбина”. Пошто више нигде није могао да нађе учитељски посао, отишао је у манастир Житомислић где је запошљен. Потом прелази у Мостар, где заједно са Алексом Шантићем покреће часопис “Зора”. Поново је био протеран и проводи око 10 година по Женеви и Паризу. После завршених права у Женеви, долази у Србију где постаје писар, а потом добија

Србија у финалу Интеграционог светског првенства у фудбалу

|| ФОТО ГАЛЕРИЈА || Casinos Austria || Прошле суботе, 10. јуна 2017, фудбалери “ФК Споји!” наступали су као екипа Србије на Интеграционом светском првенству Аустрије у Инзбруку и освојили прво место. Ово такмичење, на којем учествују различите нације које живе на простору Аустрије, гостује у Бечу, Линцу, Инзбруку, Салцбургу, Бадену и Грацу након чега следи аустријско финале за које се квалификују по прве две екипе из сваког града. “ФК Споји!” као екипа Србије прошао је као први у групи, испред Џибутија, Камеруна, Аустрије и Гане, у полуфинале где је победио Палестину. У финалу је уследио двобој против Сомалије, коју су наши изабраници такође победили освојивши тако по први пут као екипа Србије ово такмичење

Из историје „суживота“ у БиХ: Хришћани „да се не носе лијепо и не ките“

Године 1794. Хусамудин-паша издао је посебан пропис којим је за босанску рају тачно била прописана како боја тако и врста одеће. Црквени оглас из тог времена, који се чува у архиву Српске православне цркве у Сарајеву, доказује да су турске власти стално водиле рачуна да се овај пропис најстроже примени; у овом огласу црквена власт, на захтев везиров, позива вернике да се строго придржавају напред наведеног прописа. Први део овог огласа, који је иначе карактеристичан за однос хришћана и муслимана, гласи овако: „Овим писмом објављујемо хришћанину следећу наредбу наших господара Турака, будући да су нам указали милост повјеривши нам да у цркви сваком хришћанину и свакој хришћанки саопћимо следеће: Прво,

Алекса Шантић (у белом оделу) са пријатељима из часописа Срђ. Први с лева је Антун Фабрис. Фото: Wikipedia

Ћирилица у периодици и књижевним делима Срба католика са приморја

Уласком у двадесети век, национална свест Срба католика је била на завидном нивоу. То се најбоље уочава на примеру католичких Срба са Јадранског приморја. Тамо је делатност Срба католика, попримила јасне контуре једног политичког покрета, који је имао нескривено национално деловање. На Јадрану ћирилица полако почиње да се уздиже. “До првог светског рата био је само један изузетак, толеранција у начелу ексклузивне употребе ћирилице од Срба: сматрало се као нормлано да ‘Срби Латини’ односно Срби католици пишу латиницом и да се тако публицистички испољавају. То је нарочито важило за српске дубровачке писце, ређе за остале на Приморју. Ван Приморја тога није било“. (Лазо М. Костић, Нека новија збивања на српском

Православно гробље у селу Мошћаница Фото: РТРС

Поново оскрнављено српско гробље у Мошћаници код Зенице

Поново је оскрнављено старо православно гробље у Мошћаници код Зенице. Срби, протјерани с тог подручја, кажу да их то неће спријечити да долазе на своја огњишта, као што су то урадили данас. Гробље су очистили, порушену спомен- капелу обновили и данас освештали. У Зеници је остао занемарљив број Срба. Већина Срба 1992. били су приморани да напусте Зеницу. Станове су послије рата продали, имања у околним селима су опустјела, помоћ за обнову порушених домова нису добијали. Тачка на затирање свега српског у зеничком крају је уништавање крстова и споменика на православним гробљима. – Споменик моје баке прошле године био је читав а сада је оштећен. Ја не знам шта је то у

Петер Хандке: Србија је велика земља

Истакнути аустријски писац Петер Хандке истакао је на скупу “Београдски контрапункт” да је злочин против човечности то што је потребан новац да би се испричала своја верзија приче, историјске истине и да Србија тај новац нема. – Коме припада историја и право да прича историју о рату? Срби немају право да причају своју историју, своју причу у Холивуду. Југословенски ратови, рат Срба, Хрвата, Босанаца, историја рата, све су то купили Американци. Имате Анђелину Џоли и друге…то ме је згадило – казао је Хандке на скупу на коме су учествовали и Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, са домаћинима Емиром Кустурицом и министром Владаном Вукосављевићем. Редитељ Кустурица се надовезао

Црква у Баћевцу и верници били су мета комунистичког режима после Другог светског рата Фото Б.Пузовић, Хроничар Драгиша Божић

Дан када су комунисти пуцали на литију

Седам деценија од злочина у селу Баћевац код Барајева, о коме се дуго времена ћутало У селу Баћевац код Барајева, недалеко од Београда, на први дан празника Света Тројица навршило се седам деценија од крвавог догађаја када су комунистички активисти, наочиглед неколико стотина мештана у литији, убили Љубомира Љубу Михаиловића, решени да растуре крстоноше, за инат Богу и народу. Убице су, наравно, после били тужиоци и сведоци, па су све оне који су носили црквене барјаке, иконе и кандила отерали на робију. И данас, у Баћевцу, после толико година, о томе влада језиви мук. Овако Драгиша Божић, публициста из Мораваца код Љига, описује атмосферу у Баћевцу коју је, засада први

Црногорска голгота: Како су комунисти разапињали свештенике и бацали у јаме!

Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком! Пише: Љубиша Морачанин Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих

Ћирилица – Требиње: Репринт „Савинског буквара“ представљен Београђанима

У Београду је синоћ приређено представљање репринт издања „Савинског буквара“ из 1692. године, које су приредили Библиотека града Београда и Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња. Из овог буквара, чијој је промоцији присуствовао велики број Београђана, учио је и велики Његош, а о њему се зна и у Русији. О значају репринта ове књиге говорили су проф. др Јелица Стојановић и предсједник требињске „Ћирилице“ Весна Андрић. Први „Савински буквар“ направио је јеромонах Карион Истомин, који га је осликао тако да сваком слову одговара одређена слика. „Савински буквар“ има 41 лист. На првом листу је запис јеромонаха Симеона Маркова Савинца, који се постарао да књигу обнови, затим слиједи уоквирени предговор у коме

Интервју Драгане Игњић са Владаном Вукосављевићем

“Заштита ћирилице и језика важни за културолошки опстанак друштва”

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже за РТС да је неопходно низом мера охрабривати ћирилицу у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама – као израз српске баштине. Нацрт Стратегије развоја културе, о коме се месецима говорило, однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији. Ипак, и пре те расправе, једно од питања које је привукло велику пажњу јесте третман језика и писма. У Стратегији се на два места говори о српском језику и ћирилици. Најављује се и формирање посебног тела – Савета за српски језик. Зашто је ћирилици и српском језику

Сарејево

Соколска жупа Сарајево

Ристо Јеремић основао је почетком 1893. у Фочи Српско соколско-побратимско друштво са задатком да подиже физички и морално своје чланове и да води борбу против алкохолизма. Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустро-Угарска власт је соколско друштво забранила и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.  (1) Стеван Жакула рођен је 26.12.1875. у Перушићу у Лици. Гимназију је свршио у Сарајеву, одакле је кренуо на филозофски факултет у Грацу. У Грацу је био у соколској чети коју су образовали академичари, који су касније били најодушевљенији поборници соколства у земљи. После свршених

Др Милош Ковић

Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету

Да ли се мењање крвне групе Филозофског факултета у Београду, националне институција непроцењивог значаја, спроводи избацивањем непослушних професора, да би на њихово место били доведени нови људи, спремни заиста на све Остао сам затечен масовним отпором студената, али и неких јавних личности, покушају в. д. декана Филозофског факултета у Београду Данијела Синанија да, заједно са још троје колега, будем деградиран тако што ћу бити спречен да обављам своје наставничке дужности. То ме само утврђује у уверењу да, у будућности, наша земља има чему да се нада, али и охрабрује да истрајем у настојањима да се заустави пропадање Филозофског факултета – каже у разговору за „Печат“ др Милош Ковић поводом случаја

Марко Перковић Томпсон (архивска фотографија)

“За дом спремни” на Томпсоновом концерту у Мостару

Упркос бројним осудама, хрватски кантаутор Марко Перковић Томпсон је одржао концерт у Мостару. На стадиону под Бијелим Бријегом окупило се око 8.000 грађана, јавља “Дневни аваз”. Концерт је отворен интонирањем хрватске химне “Лијепа наша”, а пред сам почетак концерта чули су се узвици “За дом спремни”. Концерт је одржан у знак подршке шесторци хашких оптуженика, некадашњим високим званичницима Херцег-Босне – Јадранку Прлићу, Бруни Стојићу, Слободану Праљку, Миливоју Петковићу, Валентину Ћорићу и Бериславу Пушићу. Они су 2013. године, због удруженог злочиначког подухвата и злочина над бошњачким становништвом у периду од 1992. до 1994. године, првостепено осуђени на укупно 111 година, а сада их очекује другостепена пресуда. Концерт је обезбеђивао велики број

"Убиј Србина", на концерту М.П. Томпсона у Книну Фото: Index.hr

Човић: Концерт Томпсона у Мостару је само музички догађај!

Упркос многим захтјевима за забрану вечерас ће на стадиону Зрињски у Мостару ипак бити одржан скуп подршке хрватским оптуженицима у Хагу, на којем ће наступити и пјевач Марко Перковић Томпсон, који у својим пјесмама глорификује усташтво. Забрану скупа и Перковићевог концерта тражио је градоначелник Мостара, странка СДП БиХ и више грађанских иницијатива, а забринутост су изразили и чланови Савјета за имплемнтацију мира у БиХ. Члан Предсједништва БиХ и лидер ХДЗ – а, Драган Човић оцијенио је за сарајевске медије да се концерт Томпсона треба посматрати искључиво само као мутзички догађај: “Ако ће један музички догађај бити удар на било што у БиХ, онда смо забринути за БиХ. Ја ово доживљавам као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.