Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је данас да је у току рад на формирању комисије за суочавање за прошлошћу, те најавио да ће Хрватска осудити усташки режим који је починио бројне злочине, али исто тако „трезвено рећи шта се догађало касније“. „Хрватска ове године мора да тражи консензус и да се одреди према историји. Јасно ћемо осудити усташки режим који је починио бројне злочине, али исто тако трезвено рећи и што се догађало касније“, рекао је Пленковић на конференцији за новинаре у Загребу. Он је навео да та расправа никада није темељно спроведена, те додао да се на комисији ради темељно и студиозно са стручњацима, преносе хрватски медији. Пленковић је

У периду између два светска рата  растао је значај радија у Југославији и број радио пријемника. То је уочио Савез Сокола  Краљевине  Југославије и у свом  просветном  раду користио радио. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва  Суботица  Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског

Америчка Централна обавјештајна агенција (CIA) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извјештај о трансферу фабрика из Србије после Другог светског рата (документ RDP80 – 00810А008600430009 – 4) Да ли је Јосип Броз Тито наредио да се, убрзаним темпом, српска индустрија пребаци у западне делове СФРЈ после Резолуције Информбироа (донијета 1948. у Букурешту) у страху од инвазије СССР, или је нешто друго имао у глави – питање је на које Београд, Загреб и Љубљана већ 60 година нуде различите одговоре. ЦИА агентура у некадашњој Југославији није имала дилему. Ревносно пратећи све што се тицало економије, прослиједила је шефовима 13. децембра

Домагој Цулеј, син саборског посланика Стеве Цулеја, цитирао је на свом „Фејсбуку“ усташку пјесму „Јасеновац и Градишка стара“ и величао убијање Срба. Саборски посланик из реда ХДЗ-а Стево Цулеј подигао је буру у јавности када је вербално напао Ивана Пернара, који је физички избачен са сједнице Сабора. На „Фесјбуку“ се огласио Цулејев син Домагој и похвалио се очевом саборском платом, уз опаску да се не ради само о 14.500 куна, јер нису урачунати путни трошкови и све остало. Нову годину и празнике Домагој је својим пријатељима на „Фејсбуку“ честитао цитирајући пјесму „Јасеновац и Градишка стара“, која велича убијање Срба у усташким логорима за вријеме Другог свјетског рата: „Ој Неретво теци

Не можеш, кукавни владико, Ти ни у вечном животу имати мира. Видиш ли да сад траже да престану изучавати Твоја дела која, с обзиром на њихову дубину, још увек нико и није почео честито изучавати. Мало им је било, владико, што су Те седам пута сахрањивали, што су Ти кућу вечну уништили и сместили Те у ону скаламерију на Ловћену. Када су Твоју капелу смакли, скинули су и себи главу, па им свима опрости што овако причају. Кад већ главу немају, онда не могу ни мислити, па немој ништа друго од њих ни очекивати. Не мрзе они Тебе, владико, што заиста мисле да си Ти „геноцидни песник“, већ због тога

Проф. др Драган Станић председник Матице српске о геополитичком тренутку и нашој земљи у њему, српском трагању за вером у себе, институцији на чијем је челу… Кроз минуле деценије, тегобне и драматичне, Срби су делимично изгубили национално самопоштовање, веру у сопствене вредности и традицију, али последњих година уочљиво је да много храбрије размишљамо о себи самима. Почели смо да дефинишемо наш национални интерес и да бринемо о специфичностима сопственог развоја. То је спор и тежак процес, но требало би, најзад, да нас доведе до консензуса о елементарним националним вредностима. До свести о целовитости и јединству. Овако проф. др Драган Станић, председник Матице српске, оцењује, за „Новости“, актуелни геополитички тренутак и

Соколи су тридесетих година 20 века  у Савској и Приморској бановини били изложени нападима хрватских сепаратиста. У листу „Соколски гласник“ објављено је о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Крај : „Одгојен је у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад је требао да сведочи о једном догађају, којему је случајно присуствовао, није хтео од тих начела одступити и зато је данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден је издајничким ножем, тако да и поред највећег заузимања старешине др. Баришића, није могао да се спасе. Био је пун полета и својим радом је уздржавао целу чету у Крају. Његовом смрћу ми губимо једног од најбољих сарадника, “. (1)

Шибеник – Директор техничке школе у Шибенику преинуо је одржавање изложбе „Ана Франк – историја за садашњост”, која је до сада приказана у 40 европских земаља и 24 хрватска града, јер су му засметали партизани који су приказани „као цвеће”. Како пише портал Шибеник.ин директор Техничке школе, која је била домаћин поменуте изложбе, затворио је изложбу јер су за разлику од партизана, усташе портретирани као злочинци који су клали Јевреје и изгледњивали децу, наводи овај портал, преноси ТАнјуг. Директор је, наиме, тражио да се део, по њему спорних панела, уклони. Организатори изложбе, удружење ХЕРМЕС, на то нису пристали па су из школе повукли целу изложбу. Иначе, изложба „Ане Франк- историја

Само пре неколико дана из православне цркве Преображења Господњег у Загребу украдена је вредне иконе у сребрном окову Светог Нектарија Егинског која се налазила на месту где су стајале и друге иконе које се чувају у храму и пред којом су се верници молили. Иначе је икона набављена у манастиру где је Нектарије живио а цркви је поклонила једна верница. Свети Нектарије Егински је грчки монах који је био надстојник манастира на острву Егина поред Атине. Живео је половином 19 века а преминуо 1920. године. Посебно му се моле болесници који болују од канцера и малигних болести. Већ годинама указујемо на чињеницу да је са прогоном Срба из Српске Крајине

Академик Василије Крестић каже да тврдње предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је Хрватска безазлена када је ријеч о територијалним претензијама, а да Србија посеже за њеним земљама, не одговарају историјским чињеницама. „Китаровићева би требало да зна да у прошлости Хрватске од средине 19. века до наших дана није било ниједног угледнијег хрватског политичара, без обзира којој је странци припадао, који се позивао на хрватско државно и историјско право, а да није желео да се домогне територија које нису припадале Хрватској и да није тежио стварању `Велике Хрватске`“, навео је Крестић. Он је указао да ширење гласова из Хрватске о великосрпским и хегемонистичким намјерама траје више од једног вијека, а

Очигледно бошњачка власт жели рат, али на њихову жалост рат не жели Република Српска. Пошто је жељан рата, Атиф би могао да се пакује за Сирију, где је већ на стотине његових сабораца „Хоће ли бити оног рата?“ – чувена је реплика Драгана Бјелогрлића из култног филма „Лепа село лепо горе“. Да се пита Атиф Дудаковић, озлоглашени командант Петог корпуса тзв. Армије РБиХ, рата ће у Босни дефинитивно бити. Овакву опасну најаву, овај олињали пас рата, испалио је у Луксембургу, обраћајући се бошњачкој младежи. Позвао је Атиф младе Бошњаке да се војно спреме, али и поручио да је и сам увек и више него спреман за борбу. Изјава старца, којем