Карајлић: Сарајево говори о мултиетничности али се Срби тамо не враћају!

Хођемо ли бити спремни да дочекамо последњег преживелог из ЕУ? Које је најважније питање које се мора поставити на референдуму? Како су ријалити програми превазишли „Надреалисте“ и зашто је данас немогуће предвидети будућност?

„Пророчке“ одговоре на ова питања тражили смо од др Нелета Карајлића, који ће упркос интернационалној музичкој каријери и успешним телевизијским и позоришним пројектима последњих година, остати упамћен пре свега по својеврсној „хроници будућности“, коју је крајем осамдесетих водио у „Топ листи надреалиста“ и кроз текстове „Забрањеног пушења“.

* Да ли вам је досадило да вам приписују пророчке способности? Јесу ли то о чему сте причали могли да виде и други да су мало боље гледали?

– Ни ми нисмо били превише политички писмени када смо правили те скечеве. Кроз нас је више говорио страх него памет. Испало је да је та бојазан била са основом. Али, није ми јасно како ниједна мудра српска глава није предвидела да ће Запад стати на страну наших непријатеља. Не само да смо имали такве главе, већ нам је то и историја јасно говорила.

* Могу ли неки нови „надреалисти“ видети каква нас будућност чека?

– Данас је много теже предвидети ствари, јер у једном дану имамо информација као некада у пола године. Од галаме која нас убија са свих страна, немогуће је одредити циљ, карактер и смисао информација, а без тога нема пројекције будућности. У ствари, не верујем да ико на овој планети зна са сигурношћу где ће да доручкује за два месеца.

* Имате ли утисак да је ваш надреализам чедан у односу на „реализам“ „Парова“, „Фарме“…?

– Ријалити програми су први знаци умирања телевизије. Та страшна сила, која нам је мутила памет деценијама, приближава се свом крају. Али, немојте мислити да ћемо са смрћу телевизије постати слободни. Напротив! Интернет нам већ одавно пере мозак а да ми тога нисмо свесни.

* „Заказана“ је година уласка у ЕУ. Хоћемо ли стићи на европску журку кад више не буде ни клопе ни пића?

– Пре неки дан сам се сетио нашег скеча о последњем Европљанину који од ужасног рата бежи у Југославију. То је један од ретких скечева који се још није испунио, али не значи да неће. Тешко је, међутим, пронаћи разлог због чега Европа тешко функционише. Ипак су то земље и народи који имају дубоку самосвест и велики демократски потенцијал, са снажним талентом за организацију, а ипак тешко функционишу заједно. Кад се они расипају као рижа, шта онда да се очекује од Јужних Словена? Појела их је бирократија коју су сами направили. Са друге стране, не треба заборавити да је управо Европа та која је креатор највећих зала у историји људског рода, колонијализма, фашизма, Холокауста. Можда јој управо због тога на Јалти, Стаљин и Рузвелт, нису дали да се превише размаше.

* Ако будемо пред избором Исток или Запад, коју страну бисте ви изабрали?

– Не брините. Ако заиста дође до сукоба између Истока и Запада, нас нико неће ништа ни да пита. Нас је Запад већ сместио на Исток шта год ми мислили о себи. Они нас гледају као „мале Русе“ и тешко је да ћемо бити у стању да ту слику променимо, макар постали командни део НАТО. Пре свакога напада на Русију, прво су били пацификовани Срби. И у Првом и у Другом светском рату, а богами и деведесетих. Само што су деведесетих мало закаснили, па се у међувремену Русија подигла.

* Ако би дошло до референдума у РС, шта бисте заокружили?

– Пре бих расписао референдум у Федерацији са питањем да ли они желе да живе са Србима или не. Јер они нису начисто шта хоће. Говоре о мултиетничности, а нема Србина који се вратио у Сарајево. Отуда и оне комичне ситуације да Председништво БиХ једно договори на састанку, па се онда један члан исправља пред новинарима и говори нешто сасвим супротно. Да није био исти такав случај око Кутиљеровог плана, када је Изетбеговић по повратку у Сарајево, рекао да не важи његов потпис, и тако задавио последњу наду да ће Босна проћи без рата, помислио бих да је то случајност. Овако, изгледа да је у питању систем. Стога, неопходан је референдум у Федерацији са питањем – хоћемо ли постати озбиљни, или ћемо се још мало зајебавати.

* Може ли се цела земља оставити у аманет? Верујете ли да ће Ердоган испунити аманет Алије Изетбеговића?

– Откако је Босне од тада је и аманета. Свако је свакоме ту остављао у аманет свашта. Тешко да је икоме ишта успело.

* Да ли би онај возач који вози ка Газиместану 1989, а буди се 5. октобра, данас учествовао у дијалогу о КиМ?

– Покушати решити косовско питање је прилично амбициозна замисао. На нешто, што вековима стоји као зарез, ставити тачку, може само неки добар мађионичар. Али, сваки покушај јесте корак напред ка некоме решењу. Нажалост, историја не трпи „коначна решења“. Знамо како је прошао онај који је такво једно решење желео спровести у дело. Оно на шта ми сада морамо да обратимо пажњу су наши људи доле и света места. То је домен у коме се може деловати. Наравно, сваки облик кооперације са Албанцима је неопходан и пожељан, само што и они, као и Бошњаци, чекају да њихов однос са Србима уреди неко други.

* Да ли је самоубиство у судници пригодна тачка на рад Хашког суда?

– Мислим да је Хашки трибунал испунио свој основни циљ, а то је да у Босни и бившој Југославији остави довољно жара, да кад год Западу устреба, потпали неки нови рат. Хаг је и једнима и другима и трећима дао за право да се осете изиграним и превареним. Последњом пресудом генералима, они су то учинили и Хрватима. Најстрашније у случају Праљковог самоубиства била је хладна реакција судије, који га је мирно, игноришући необичност ситуације, позвао да заузме своје место. У мислима му је била врела крофна коју добија за ужину. Човек пред њим, који је себи одузео живот, не представља ништа више него један смртни случај више. То је најлепши пример како се велике силе кроз историју понашају према народима бивше Југославије. Као према бићима на нижем степену развоја. Срби су то схватили почетком рата деведсесетих, а случај судије и Праљка идеална је прилика да то схвате и Хрвати. Бошњацима тек следи отрежњење.

* Да режирате филм о Радовану Караџићу односно др Дабићу, који би то жанр био?

– Не бих да снимам филм са јунацима из деведесетих. Превише сам их се нагледао на телевизији, да би их још гледао на филмском платну.

* Многи тврде да је Југославија вештачки створена, ви тврдите да је вештачки, споља, срушена?

– Ево питања. Ако се аутомобил два пута слупа, а процена штете изађе на 100 одсто, да ли је крив аутомобил или човек који га је возио? Не постоји држава на свету која није вештачка. Држава и јесте нешто што пркоси природи човековој. Ту је да га организује, смири, и ограничи његова дивљања. Југославија је и настајала и нестајала у одређеним околностима. Ако са једне стране ставимо оне који су били за њу, а са друге стране оне који су били против ње, видећете колики је то несразмер у квалитету и озбиљности у корист оних који су стајали иза идеје о заједничкој држави Јужних Словена. Сила која долази споља неупоредиво је јача од силе која делује изнутра.

* Можемо ли, упркос свему, једни без других?

– Нисам ја глуп фрајер који не зна колико су јаки и отровни анимозитети што владају међу балканским народима, неподношење, чак и мржња, коју са Запада потпирују када год им се дигне. Али нема напретка на овим просторима, ни у економском, ни у политичком, ни у културном смислу, без неког облика сарадње међу Србима, Бошњацима и Хрватима. Што пре то схватимо, пре ћемо бити у стању да прихватимо последњег преживелог из Европске уније. Као у нашем скечу из 1989. године.

АКО ПОБЕДИМО СЕБЕ, ПАШЋЕ И БРАЗИЛ

* КОЈЕ од две фудбалске химне спремате за Русију? Можемо ли проћи групу?

– Ми можемо победити све. Проблем је што смо ми сами себи најтежи противник. У припремном периоду неопходно би било да селектор организује што више утакмица самих против себе. Ако победимо себе, победићемо и Бразил.

* Пратите ли макар мало Партизан и домаћи фудбал? Разумете ли ово што се дешава на трибинама ових дана?

– Нереди на трибинама су слика немоћи државе и система. Не могу да верујем да нису у стању да стану у крај томе злу.

(Новости)

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

Неле Карајлић: Глобални фајронт се примакао | Јадовно 1941.

Рушење митова о Титовој епохи (4): Живели смо у великом …