Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Капетан Драган из затвора (1): Дијаспора ме држи у животу

Датум објаве: среда, 29 јуна, 2016
Величина слова: A- A+

“Није најважније да изађем из затвора. То се мора догодити најкасније за три године. Чак није толико важно ни што ћу пред хрватским правосуђем доказати своју невиност. Најважније је што ће мој процес показати, биће корпус деликти, да је Хрватска грађена на прогону Срба и монтираним процесима. То ће након овог суђења бити документована и прихваћена историјска чињеница. За то се вреди борити и тек тако ће све ове године у затвору имати смисла. Можда звучи донкихотовски, али ја данас, са својих 62 године, не могу да се одрекнем принципа у које дубоко верујем: Док постојим – борим се, док се борим – постојим”, каже у ексклузивном интервјуу за “Вести” из затвора у Сплиту Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган.

Капетан Драган Фото: А. Чукић
Капетан Драган
Фото: А. Чукић

Давид с везаним рукама

Само неколико дана пошто је оптужница и званично потврђена, што значи да предстоји судски поступак у коме ће се бранити од оптужби да је починио ратне злочине, Васиљковић је за наш лист отворио душу и проговорио не само о поступку који га очекује, већ и о многим другим стварима о којима јавност до сада или није знала или није била упозната на прави начин.

У опширном интервјуу Капетан Драган је открио не само како се припрема за одбрану од оптужби да је починио ратне злочине, већ и како опстаје у једном од најчуванијих хрватских затвора у коме су заточени и генерал Борислав Ђукић и капетан бојног брода ЈНА Павле Пантић – такође оптужени за ратне злочине током сукоба у Хрватској.

Верујете ли да ћете доказати невиност?
– Ово је борба Давида и Голијата. Разлика је само у томе што су мени, за разлику од Давида, руке буквално везане. Али, морам да нагласим да је ових 10 година тешке борбе било могуће истрајати искључиво уз помоћ дијаспоре. Држава Србија не само да је затајила, него ми је својим јефтиним сакупљањем политичких поена готово угрозила одбрану!

На шта конкретно мислите?
– Сећате се, надам се, изјава Ивице Дачића и Николе Селаковића који у медијима остављају утисак да “стоје” иза Капетана Драгана. Неко ће се ваљда сетити и “фамозне” изјаве Вучића: “Србија не може и никада неће оставити Капетана Драгана на цедилу…” После тога, логистичка подршка дијаспоре је једноставно престала.
Сачувао сам неколико писама од наших људи из дијаспоре, коју су годинама финансирали моју одбрану. Све их је обрадовала вест да ће Србија назад да преузме моју одбрану, али реалност је да до данашњег дана држава Србија није одвојила једну српску пару нити за мене, нити за моју одбрану. Након моје екстрадиције, два месеца сам био без динара на рачуну, да нисам имао чак ни за телефон. Одбрана се буквално преплашила и разбежала, па ако то није остављање на цедилу, онда не знам шта је.

За одбрану све на добош

Прилично сте огорчени?
– Јавност мора да зна да ја нисам све ове године у затвору због “неких својих недела”, већ зато што сам Србин и што сам јако добро обављао своју дужност. Сигурно сам много боље радио него што то раде званични представници Србије, бар кад је у питању њихова примарна обавеза о заштити свога грађанина. За разлику од Милошевића, Шешеља, генерала, ја иза себе немам политичку странку, нити генералску пензију, нити сам учествовао у “приватизацији” и правио себи породичну финансијску империју, куповао виле по Дедињу, јахте, авионе…
Напротив, продао сам своју јахту којом сам дошао из Аустралије, свој авион, а и породична кућа у Аустралији иде ускоро на добош јер на њу дугујем више него што вреди. Десет година сам без икаквих примања.

Помоћ Фонда

“Када сам основао Фонд Капетана Драгана кроз нашу канцеларију је прошло на хиљаде рањеника, 14.000 малишана, од који је 2.500 деце рођено након погибије својих очева. Пуних петнаест година, испред Фонда је увек био ред беспомоћних људи, а само Бог зна како смо успели да сваком од њих обезбедимо помоћ. Причам о правој, искреној помоћи која је значила редовне, дугогодишње стипендије, одговарајућу једнократну финансијску помоћ, набавку инвалидских помагала, скупих лекова… Све је то рађено без једног динара од државе Србије, а радио сам њен посао”, истиче Васиљковић.

Очекујете помоћ државе Србије која званично није била у рату?
– Прихватам да држава Србија није била у рату, али српски народ је био у рату, а држава Србија га је бодрила и “подржавала” баш као што данас “подржава” мене. Искључиво обећањима. То само Бог зна, дијаспора и ја. Држава Србија, којој је то била обавеза, појма нема. Немојте ме погрешно разумети, не жалим ни за јахтом ни за авионом… Да могу поново, исто бих учинио без размишљања. Једино чега ми је жао и чега се стидим јесте то што сам у свему овом запоставио своју децу и породицу и нисам их правилно позиционирао на својој лествици приоритета. Верујем да сам часно завршавао све своје обавезе, осим према њима.

Да ли сте задовољни учешћем дијаспоре у Вашој одбрани?
– Иако јој то није била дужност, 10 пуних година појединци из дијаспоре раде оно што је примарна дужност државе и државника. За сваку државу, па чак и сиромашну, то су јако мала средства. Уместо тога, помоћ је углавном стизала од радника којима Ви и ја припадамо. Оних који крвљу и знојем тешко зараде свој новац. Они већ деценију издвајају из својих породичних буџета како би прикрили немарност, неодговорност или неспособност српских политичара. Многи од тих људи који су помагали моју одбрану нису више међу нама, многи су се и исцрпли, заморили.

Трикови и лажни сведоци

Када Вам је било најтеже?
– Најнижу тачку сам доживео два месеца након екстрадиције кад сам остао без пара, без одбране, комплетно изолован од било кога ко би могао да ми пружи руку. Тада се неочекивано појавила Слађана Чанковић, мој адвокат у Хрватској. Прво је ставила нешто новца на рачун, тако да сам могао да се јавим породици и да купим неки луксуз без кога сам се већ привикао. Да ме неко погрешно не схвати, ту мислим на четкуцу за зубе, каладонт, вентилатор… Слађана је прихватила да ме брани и то без икаквих услова.
Али, ваљда је јасно да је за квалитетну одбрану, посебно појединца против државе која има неограничене ресурсе, која је спремна да употреби најпрљавије трикове без морала, потребан велики тим адвоката и цифра коју се не усуђујем да поменем. Тоне докумената и материјала које стручњаци – професионални вештаци морају да обраде и припреме, стотине сведока раштрканих по свим континентима након егзодуса из Крајине, истрага о лажним сведоцима, стотине сати видео и аудио материјала које треба прегледати.
Таквом изазову може да одговори искључиво држава, али не ова “која не може и никад неће да остави на цедилу”, већ права држава и државници које ми изгледа немамо.

Прва помоћ из Канаде

Драган Васиљковић каже да је по његовој екстрадицији у Хрватску и ангажовања адвоката, Слађана Чанковић првих неколико месеци радила без икакве накнаде.
– Било је говора и да ће одустати јер је у мом случају имала доста трошкова. Прва помоћ је стигла из Канаде, 10.000 долара. Та цифра је безначајна у односу на потребе, али је била пресудна за формирање основног тима одбране и организовање волонтера – правника који су понудили своје време и умеће. Крајем прошле године Аустралија је одобрила покривање једне четвртине Слађаниних трошкова за период од шест месеци. Тим новцем успели смо да ојачамо тим одбране и да већ сада припремимо довољно материјала да побијемо све лажне оптужбе и сва лажна сведочења. Али, и даље је моја одбрана по принципу “штапа и канапа”. Као да нико не схвата да процес против мене може да скине маску “хрватске демократије” и разоткрије право злочиначко лице њиховог правосуђа.

(Наставиће се)

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

Капетан Драган из затвора (2): И хрватски бранитељи знају да сам невин

Капетан Драган из затвора (3): Ђинђић ми нудио посланичко место

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

2 komentara za Капетан Драган из затвора (1): Дијаспора ме држи у животу

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top