Календар Покоља

Убиства у Млакви

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су 1. јануара 1942. убиле 11 Срба

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Убиства у Млакви

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су  1. jануара 1942. убиле 11 Срба Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

Злочини на планини Папук

Да се не заборави: 1942.- Током Другог светског рата усташе су на планини Папук, у западној Славонији, уништиле (и претходно опљачкале) сва села. Том приликом већина Срба је зверски убијена јер су били само криви што су Срби и православци.

Злочини на планини Папук

Да се не заборави: 1942. - Током Другог светског рата усташе су на планини Папук, у западноj Славониjи, уништиле (и претходно опљачкале) сва села. Том приликом већина Срба jе зверски убиjена jер су били само криви што су Срби и православци.

Помен жртвама рације у Чуругу

Историчари су забележили да је рација у јужној Бачкој почела 4. јануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шајкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. јануара. Повод за тај масовни и раније испланирани покољ цивилног становништва, била је једна акција припадника народноослободилачког покрета у том подручју, у којој су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих.

Помен жртвама рације у Чуругу

Помен жртвама рације у Чуругу

Историчари су забележили да jе рациjа у jужноj Бачкоj почела 4. jануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шаjкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. jануара. Повод за таj масовни и раниjе испланирани покољ цивилног становништва, била jе jедна акциjа припадника народноослободилачког покрета у том подручjу, у коjоj су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих. Помен жртвама рациjе у Чуругу

Горња Требиња на Кордуну

У овом мjесту усташе су побиле вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Гoрња Tрeбиња нa Koрдуну

У овом мјесту усташе су побиле вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Злочини у Домачај лугу

Домачај луг, у шуми Млађе, код Липља, Скакавац, 6. и 7. јануара и 10. маја 1942. Усташе су масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942.

Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942, на православни Бадњи дан, усташе масакрирале 240 Срба и Рома (Цигана)

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Злочини у Домачај лугу

Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липља, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. Усташе су масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942.

Скакавац, Вргинмост. 6. jануара 1942, на православни Бадњи дан, усташе масакрирале 240 Срба и Рома (Цигана)   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

Горња Требиња на Кордуну

У овом мjесту усташе су побиле вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Гoрња Tрeбиња нa Koрдуну

У овом мјесту усташе су побиле вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Злочини у Домачај лугу

Домачај луг, у шуми Млађе, код Липља, Скакавац, 6. и 7. јануара и 10. маја 1942. Усташе су масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Крвави Божић у Придворици

Међу усташким бестијалијама послије 1941 године посебно се издваја погром Срба у Борчу изнад Гацка, који недвосмислено показује вјерску агресивност. На православни Божић, 7 јануара 1942 године, усташе су у селу Придворица на превару похватале 163 становника. Зликовци нису без разлога изабрали православни Божић, јер то је дан када су сви Срби кући и када сваког радо примају у свој дом. Свих 163 несрећника усташе су затвориле у неколико штала и запалиле. Пуким случајем, од свих мјештана жива је остала само четворогодишња Гаја Скоко, која се тога јутра није затекла у Придворици. Сва огњишта тог села заувијек су угашена. Послије Придворице, усташе су се устријемиле и на Доњи Борач (невесињски срез), гдје су, по сопственим извјештајима, убиле 149 лица.

Историјски час за сјећање на покољ у Придворици (Видео)

Петриња, православно гробље, 7. јануара 1942.

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. јануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Злочини у Трстеници код Вргинмоста

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. јануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дјеце

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe.

Датум и вријеме објављивања:17.1.2013 9:53

Српско страдaње у Кравици на Божић 1993.

Затварање логора у сиску

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица". Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора. Дјеца су овдје, па и она најмања, стара неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача. Први транспорт у Сисак је стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. од родитеља који су одабирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.Тако је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ СЕЛА ЈЕЛАЧИЋИ

ШЕКОВИЋИ, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - На гробљу Ловница у Шековићима данас је служен помен за 17-оро Срба који су 14. јануара 1993. године у селу Јелачићи у општини Кладањ убијени у нападу припадника тзв. Армије РБиХ."За један дан страдало је 17-оро мјештана. Жртве су биле старије жене, дјеца. Убијено је све што је било затечено у селу. Куће су порушене до темеља, што говори о намјери да се затре све што је било српско", рекла је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Шековићима Миланка Ступар.

ШЕКОВИЋИ : ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ СЕЛА ЈЕЛАЧИЋИ

Покољ у цркви у селу Драксенић

У зиму 1942. паде велики снијег. Чуло се за стравичан злочин који се збио у селу Драксенићу, код Босанске Дубице. Усташе су 14. јануара, у рану зору, на Мали Божић, на превару похватали народ. Неке су побили код њихових попаљених кућа, а у самој цркви измрцварили су 64 људи, жена, дјеце и стараца. Било је укупно 207 убијених.

Покољ у цркви у селу Драксенић 1942. године

МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ

Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга.

Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали.

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА СКЕЛАНСКОГ КРАЈА

КРСТОВДАН ПОРОДИЦЕ ДРАГАШ

На Крстовдан 1942. године, усташе су на падинама Требевића, тачније Лијешћа-Драгаша кућа (скретање ка врху Требевића) Звјерски мучили и убили Рајка Драгаша и његових шесторо дјеце: Милка (17 год.),Неђо (15 год),Срето (8 год.),Рада (6 год.)Крсто (4 год.) и Љиља (3 год.)

КРСТОВДАН ПОРОДИЦЕ ДРАГАШ

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за ове догађаје, да нас контактирају путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Злочин у чемерници на светог Јована

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом, жене и дјевојке прије тогасу мучене и силоване

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

ГОДИШЊИЦА "НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ"

Злочини у селу Бовић

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. јануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 200

Батинова Коса, Вргинмост, 21. јануара 1942.

Село Батинова Коса, Вргинмост, 21. јануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

ГОДИШЊИЦА "НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ"

Шума Орлова, 22. јануара 1942.

Шума Орлова, 22. јануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Слуњ, 22. јануара 1942.

Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. јануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дјецом

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Кућа Пејановића Луке.

Јошевица, код Петриње. Кућа Пејановића Луке. Усташе су 22. јануара 1942. заклале 80 српских сељака, од којих 15 спалиле у Лукиној кући

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Годишњица страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена.

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Годишњица страдања Срба у акцији Масленица

ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У АКЦИЈИ "МАСЛЕНИЦА"

ГОДИШЊИЦА "НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ"

1996. године Затворен логор СИЛОС

Логор за Србе “Силос” је распуштен два месеца након парафирања Дејтонског мировног споразума, а 27. јануара 1996. на Савиндан, кад је затворен, изашла су 44 логораша. Затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог светског рата “Аушвиц”

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

Покољ у селу Шегестин, Двор на Уни

Село Шегестин, Двор на Уни усташе су 29/30 јануара поклале 242 српска сељака. Била је то „Ноћ крвавих ножева“

Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свједочење Милке Илибашић

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Покољ у Горњим Дубравама

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Више у:

Злочини у Пониквама у некадашњој општини Горње Дубраве код Огулина