Календар Покоља

Јануар 2025

Наредни догађаји

10.12.2012

КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ

10.12.2015

КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ

11.12.2012

Злочин над србима у Паулин Двору

11.12.2015

ПАУЛИН ДВОР МЈЕСТО ЗЛОЧИНА – СЈЕЋАМО СЕ 21 ГОДИНУ ПОСЛИЈЕ

БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осиjека, гдjе су припадници Хрватске воjске убили 18 српских и jедног цивила мађарске националности, али до сада нико за оваj злочин ниjе одговарао по командноj одговорности нити за премjештање лешева.Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске воjске, коjа jе извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послиjе двиjе ослобаћаjуће пресуде. Штрбац jе рекао да jе то била регуларна jединица Хрватске воjске чиjи су командни кадар и састав познати. Злочин се десио 11. децембра 1991. године, када су, наводно због освете за погинулог саборца, у кућу Андриjе Буквића, гдjе су цивили од 45 до 81 годину били у кућном притвору, упали ноћу хрватски воjници и побили их. Међу њима су била четири брачна пара. Оваj злочин jе годинама прикриван. Тиjела 17 жртава откривена су 500 километара далеко од мjеста злочина, док jе тиjело 18-те жртве, jедне жене, Даре Вуjиновић, пронађено скалпирано у шибљу краj куће гдjе jе почињен злочин, а убиjени су и њени родитељи. Сутрадан уjутро злочинци су кућу Андриjе Буквића, ради уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом. Штрбац jе истакао да jе до данас остало неистражено ко jе наредио оваj злочин, као и ко jе наредио, организовао и извршио премjештање тиjела са мjеста злочина, мада се зна да jе у то вриjеме, 1997. године, шеф свих служби безбjедности Хрватске био Мирослав Туђман, син покоjног хрватског предсjедника Фрање Туђмана. Посмртне остатке 17 убиjених цивила пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у маjу 2002. године на локациjи Ризвануша у близини Госпића, у Лици, коjа jе удаљена више од 500 километара од мjеста злочина. Након ексхумациjе 2002. године, утврдило се да су ти остаци првобитно били покопани на простору jедног воjног складишта "Луг" код Чепина, у близини мjеста злочина, одакле су у зиму 1997. године, очигледно уз знање наjвиших воjних, полициjских и цивилних структура власти Хрватске, ексхумирани и у пластичним бурадима пребачени на локациjу на Велебиту, када су се за таj злочин заинтересовао Хашки трибунал, истакао jе Штрбац. "Зна се да су директни `извршиоци радова`, односно ексхумациjа и превоза били инжењерци из Карловца. Па су они превезли тиjела у неком камиону, фингираjући да превозе кисели купус у пластичним бурадима, у коjа су ставили по jедан леш", рекао jе Штрбац. Годину дана након ексхумациjе, 2003. године породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у Паулин Двору. Српски страдалници сахрањени су у заjедничку спомен-гробницу, коjу су изградиле и финансирале њихове породице, а на коjу су 4. новембра 2010. године тадашњи предсjедници Србиjе Борис Тадић и Хрватске Иво Јосиповић, положили виjенце. Убиjени су Милан Лабус, Спасоjе Миловић, Боjа Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вуjновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Мариjа Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности. Извор: Везане виjести: Сeћaњe нa жртвe рaтнoг злoчинa

14.12.2012

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВЦУ

01.01 (Сриједа)

2013 - Убиства у Млакви

2016 - Убиства у Млакви

03.01 (Петак)

2013 - Злочини на планини Папук

2016 - Злочини на планини Папук

04.01 (Субота)

2013 - Помен жртвама рације у Чуругу

2016 - Помен жртвама рације у Чуругу

06.01 (Понедељак)

1942 - Горња Требиња на Кордуну

2013 - Гoрња Tрeбиња нa Koрдуну

2013 - Злочини у Домачај лугу

2013 - Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942.

2016 - Злочини у Домачај лугу

2016 - Скакавац, Вргинмост. 6. јануара 1942.

07.01 (Уторак)

1942 - Горња Требиња на Кордуну

2013 - Гoрња Tрeбиња нa Koрдуну

2013 - Злочини у Домачај лугу

2013 - Крвави Божић у Придворици

2013 - Петриња, православно гробље, 7. јануара 1942.

2013 - Злочини у Трстеници код Вргинмоста

2013 - Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи

2013 - Српско страдaње у Кравици на Божић 1993.

08.01 (Сриједа)

2013 - Затварање логора у сиску

Затварање логора у сиску

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица". Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора. Дјеца су овдје, па и она најмања, стара неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача. Први транспорт у Сисак је стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. од родитеља који су одабирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.Тако је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

14.01 (Уторак)

2013 - ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ СЕЛА ЈЕЛАЧИЋИ

2013 - Покољ у цркви у селу Драксенић

2013 - Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији

16.01 (Четвртак)

2013 - ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга.

Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали.

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.