Kalendar Genocida - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића

17/Март - 18/Март

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.

Доносимо Вам непотпун списак жртава, које не смијемо заборавити !

Дракулић Николе Јелена, 1889.
Фундук Милана Богданка, 1921.
Фундук Миливоја Драга, 1926.
Фундук Вује Даница, 1914.
Фундук Миливоја Даница, 1923.
Фундук Максима Драга, 1916.
Фундук Самојла Душанка, 1931.
Фундук Илије Ђорђе, 1937.
Фундук Миливоја Илија, 1934.
Фундук Илије Љубица, 1941.
Фундук Спасе Мара, 1935.
Фундук Јове Марија, 1893.
Фундук Илије Мићо, 1938.
Фундук Самојла Мићо, 1933.
Фундук Лазе Милева, 1901.
Фундук Илије Милка (Мица) ,1940.
Фундук Самојла Милка (Беба), 1940.
Фундук Самојла Мирко ,1936.
Фундук Самојла Никола, 1935.
Фундук Самојла Смиља, 1930.
Фундук Милана Радојка, 1933.
Фундук Проке Сока, 1893.
Фундук Спасе Стево, 1941.
Кеча Раде Драга, 1934.
Лалић Дане Љуба, 1893.
Орлић Јована Беба, 1943.
Орлић Миле Јела, 1888.
Орлић Стевана Љуба, 1928.
Орлић Вује Милица (Кока), 1921.
Орлић Јована Мика, 1905.
Орлић Јована Мира (Нена), 1941.
Орлић Ваје Мира, 1928.
Орлић Јове Смиља, 1939.
Орлић Самојла Сока, 1878.
Орлић Петра Вида, 1929.
Веиновић Проке Милка, 1890.
Вукадиновић Максе Анка, 1893.
Вукадиновић Милоша Милорад, 1932.

Извори и литература:

Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Група аутора, Карловац, 1979, 1058-1060.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете и сл. из времена постојања Независне Државе Хрватске или конкретно везане за овај злочин, да нас контактирате путем електронске поште: [email protected]или телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

2013 - Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића

Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића

17/Март - 18/Март

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.

Доносимо Вам непотпун списак жртава, које не смијемо заборавити !

Дракулић Николе Јелена, 1889.
Фундук Милана Богданка, 1921.
Фундук Миливоја Драга, 1926.
Фундук Вује Даница, 1914.
Фундук Миливоја Даница, 1923.
Фундук Максима Драга, 1916.
Фундук Самојла Душанка, 1931.
Фундук Илије Ђорђе, 1937.
Фундук Миливоја Илија, 1934.
Фундук Илије Љубица, 1941.
Фундук Спасе Мара, 1935.
Фундук Јове Марија, 1893.
Фундук Илије Мићо, 1938.
Фундук Самојла Мићо, 1933.
Фундук Лазе Милева, 1901.
Фундук Илије Милка (Мица) ,1940.
Фундук Самојла Милка (Беба), 1940.
Фундук Самојла Мирко ,1936.
Фундук Самојла Никола, 1935.
Фундук Самојла Смиља, 1930.
Фундук Милана Радојка, 1933.
Фундук Проке Сока, 1893.
Фундук Спасе Стево, 1941.
Кеча Раде Драга, 1934.
Лалић Дане Љуба, 1893.
Орлић Јована Беба, 1943.
Орлић Миле Јела, 1888.
Орлић Стевана Љуба, 1928.
Орлић Вује Милица (Кока), 1921.
Орлић Јована Мика, 1905.
Орлић Јована Мира (Нена), 1941.
Орлић Ваје Мира, 1928.
Орлић Јове Смиља, 1939.
Орлић Самојла Сока, 1878.
Орлић Петра Вида, 1929.
Веиновић Проке Милка, 1890.
Вукадиновић Максе Анка, 1893.
Вукадиновић Милоша Милорад, 1932.

Извори и литература:

Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Група аутора, Карловац, 1979, 1058-1060.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете и сл. из времена постојања Независне Државе Хрватске или конкретно везане за овај злочин, да нас контактирате путем електронске поште: [email protected]или телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

2013 - Годишњица смрти Споменка Гостића

2013 - Катиновац, код Топуског 21. марта

Катиновац, код Топуског 21. марта

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Стоп забораву жртава.Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава:

Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа:

Пава Бајић 40 (година)
Станица Бастаја 49, у властитој кући,
Стојан Бастаја 49,
Миољка Бобић 73,
Анка Цвјетићанин 5,
Даница Цвјетићанин 9,
Драгица Цвјетићанин 24,
Драгица Цвјетићанин 36,
Јека Цвјетићанин 23,
Љубан Цвјетићанин 9,
Љубица Цвјетићанин 7,
Марија Цвјетићанин 55,
Марија Цвјетићанин 28,
Матија Цвјетићанин 44,
Мила Цвјетићанин 10,
Миле Цвјетићанин 9,
Милка Цвјетићанин 2,
Мирко Цвјетићанин 3,
Никола Цвјетићанин 5,
Павао Цвјетићанин 30,
Павао Цвјетићанин 30,
Ружица Цвјетићанин 37,
Сава Цвјетићанин 30,
Стана Цвјетићанин 10,
Стоја Цвјетићанин 36,
Стоја Цвјетићанин 5,
Марица Ивошевић 60,
Милка Ивошевић 44,
Стоја Ивошевић 24,
Драгица Јакшић 30,
Анка Малобабић 16,
Ђуро Малобабић 7,
Љубица Малобабић 10,
Милка Малобабић 22,
Никола Малобабић 1,
Саво Малобабић 44,
Симица Малобабић 43,
Симо Малобабић 7,
Стоја Малобабић 43,
Ружица Мамузић 77,
Стана Мамузић 47,
Боја Мишчевић 55,
Ђурађ Мишчевић 70,
Евица Мишчевић 28,
Јока Мишчевић 91,
Марица Мишчевић 4,
Марија Мишчевић 1, заједно са сестром
Зорком Мишчевић 1, близнакиње
и њиховом прабабом Јоком.
Милка Мишчевић 4,
Никола Мишчевић 37,
Симо Мишчевић 6,
Стана Мишчевић 29,
Драган Обрадовић 19,
Драгица Обрадовић 1,
Душан Обрадовић 1, заједно са 41 особом у кући Илије Обрадовића,
Ђуро Обрадовић 14,
Ђуро Обрадовић 1,
Љубан Обрадовић 2,
Љубица Обрадовић 25,
Марко Обрадовић 11,
Миле Обрадовић 15,
Милка Обрадовић 30,
Милка Обрадовић 14,
Павао Обрадовић 17,
Петар Обрадовић 4,
Ружица Обрадовић 26,
Саво Обрадовић 15,
Симица Обрадовић 56,
Станко Обрадовић 13,
Душан Орешчанин 14,
Љубан Орешчанин 12,
Анка Поштић 19,
Дмитар Поштић 39,
Љубица Поштић 38,
Мила Поштић 17,
Никола Поштић 2,
Милка Радић 58,
Сава Радић 19,
Драгица Радујковић 12,
Ђуро Радујковић 5,
Евица Радујковић 11,
Јека Радујковић 40,
Јелица Радујковић 29,
Љубица Радујковић 35,
Љубица Радујковић 12,
Марија Радујковић 60,
Марија Радујковић 6,
Мика Радујковић 15,
Павао Радујковић 9,
Петар Радујковић 3,
Стана Радујковић 50,
Стана Радујковић 1,
Стеван Радујковић 7,
Стеван Радујковић 60,
Евица Соколовић 44,
Јока Соколовић 46,
Љубица Соколовић 44,
Милка Соколовић 21,
Милка Соколовић 60,
Милка Соколовић 13,
Васиљ Улемек 49, кад га је усташа хватао код куће борио се са усташом и ударио усташу колцем по глави, па га је усташа убио.
Милош Соколовић 47,
Сава Соколовић 10,
Ана Воркапић 70,
Анка Воркапић 50,
Анка Воркапић 8,
Мика Воркапић 31,
Мила Воркапић 37,
Милка Воркапић 37,
Саво Воркапић 4,
убијени па затим спаљени:
Мила Блануша 2,
Станко Блануша 45,
Јања Цвјетићанин 71,
Милка Цвјетићанин 7,
Ђуро Грбић 3,
Јелица Нишевић 47.

Убијени су:

Станица Бајић 65
Станка Бакић 50,
Драган Бастаја 2,
Анка Блануша 55,
Анка Блануша 3,
Богдан Блануша 10,
Драгица Блануша 12,
Душан Блануша 10,
Ђуро Блануша 7,
Јока Блануша 34,
Љубица Блануша 15,
Марија Блануша 56,
Милан Блануша 14,
Милка Блануша 35,
Милка Блануша 3,
Никола Блануша 5,
Нинко Блануша 45,
Петар Блануша 4,
Раде Блануша 24,
Симица Блануша 44,
Симо Блануша 12,
Станко Блануша 42,
Драгица Бобић 12,
Сока Бобић 50,
Стоја Бобић 16,
Ката Бућан 25,
Љубица Бућан 1,
Миле Бућан 59,
Марко Цвјетићанин 4,
Милан Цвјетићанин 19,
Милинка Цвјетићанин 38,
Милош Цвјетићанин 42,
Никола Цвјетићанин 27,
Петар Цвјетићанин 40,
Саво Цвјетићанин 30,
Стеван Цвјетићанин 40,
Стојан Цвјетићанин 39,
Стојан Цвјетићанин 22,
Анка Ђаковић 7,
Миле Ђаковић 51, побјегао из запаљене куће сав у буктињи пламена од запаљене одјеће, усташе га рањавају да не побјегне и у мукама рањен дуже времена умире.
Драгица Грбић 6,
Никола Грбић 2,
Нинко Грбић 42,
Сава Грбић 64,
Стана Грбић 3,
Стоја Грбић 33,
Стојан Грбић 4,
Мила Ивковић 7,
Богодан Ивошевић 11,
Драгица Ивошевић 1,
Драгица Ивошевић 30,
Милка Ивошевић 52,
Милка Јерковић 48,
Ђуро Квочка 40,
Јека Малобабић 7,
Јека Малобабић 4,
Ката Малобабић 50,
Ката Малобабић 37,
Мара Малобабић 2,
Милка Малобабић 5,
Саво Малобабић 7,
Душан Нишевић 9,
Ђуро Обрадовић 19,
Илија Обрадовић 34,
Ката Обрадовић 39,
Љубан Обрадовић 27,
Љубица Обрадовић 13,
Мара Обрадовић 17,
Марко Обрадовић 65,
Милан Обрадовић 19,
Милица Обрадовић 63,
Милица Обрадовић 52,
Милош Обрадовић 15,
Станко Обрадовић 53,
Стеван Обрадовић 17,
Стоја Обрадовић 8,
Стојан Обрадовић 13,
Стојан Обрадовић 41,
Стојан Орешчанин 41,
Љубица Радујковић 12,
Милка Улемек 49,
Милинка Војновић 49,
Пава Војновић 15,
Сава Војновић 41,
Даница Воркапић 1,
Даница Воркапић 6,
Марија Воркапић 60,
Никола Воркапић 42,
Божица Вучетић 53,
Драгица Вучетић 15,

сви су убијени код својих кућа у Катиновцу.

Истог дана убијени су:

Сава Бакић 3,
Милица Бућан 1,
Станица Бућан 38,
Невенка Ивковић 1,
Богдан Малобабић 4,
Никола Малобабић 50, сви у Петровој Гори, а
Анка Вучетић 26, у Старом Селу.
Из Пјешчанице је Миле Јеросимић 21, убијен у Козарцу.
Из Подгорја је Јован Врга 50, ковач, убијен код своје куће.

Из Старог Села убијени су и спаљени у Катиновцу:

Евица Царевић 20,
Марица Цвјетићанин 46,
Анка Ћелап 7,
Евица Ћелап 11,
Јека Ћелап 9,
Мара Ћелап 46,
Петар Грачанин 7,
Ана Рајшић 48,
Ђорђе Рајшић 3,
Саво Рајшић 6 и
Мара Виленица 76.
Живи су спаљени:
Евица Ћелап 19,
Љубица Ћелап 35,
Раде Ћелап 5,
Јека Грачанин 49,
Јека Грачанин 8,
Љубан Грачанин 12,
Љубица Грачанин 8,
Мирко Грачанин 5,
Милка Виленица 46 и
Љубица Виленица 34, сву у селу Катиновац.
Исти дан из истог села убијен је
Марко Баста 5, код Бастина Врела у Старом Селу.
Љубица П. Ћелап 36,
Љубица С. Ћелап 36,
Милица Ћелап 52,
Милка Ћелап 14,
Стана Ћелап 6,
Стоја Ћелап 50,
Стеван Обрадовић 3,
и Евица Виленица 48,

убијени су у селу Катиновац.

Убијени и спаљени у Старом Селу:

Љубица Ивошевић 7,
Мирко Котур 6, и
Стоја Котур 45,
а заклана је Љубица Ивошевић 4,
сви у Старом Селу.
Из Воркапић Села убијени су у Катиновцу:
Марица Јарчов 56,
Миле Воркапић 42, а убијена и спаљена у Катиновцу је
Сава Воркапић 23, док је
Стана Воркапић 61, убијена код своје куће.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

2012 - Годишњица једног од највећих покоља у Подрињу 1942.

2013 - Село Брезовац

2013 - Фурјан, код Слуња. 23. марта 1942.

2013 - Масакр у селу Сијековцу

Масакр у селу Сијековцу

/tl_files/ug_jadovno/img/novosti/sijekovac.jpg НАЈСУРОВИЈИ злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сијековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска војска масакрирала је 250 Рома, од којих 116 малишана. Најмлађем су биле две, најстаријем 15 година. Они су у конвоју од четири аутобуса покушали да оду у Италију и постоје докази да су пропуштени кроз српске линије. Нико није знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечја тела у Сијековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина је била обезглављена!

У насељу Сијековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне војске Републике Хрватске заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Хрватске и БиХ које су формирале СДА И ХДЗ убили су 19 српских цивила.У само једном поподневном часу убијено је 19 Срба, од којих је најмлађа жртва имала 16, а најстарија 72 године. Наредних дана убијен је још 41 Србин. Тијела убијених су данима вожена у камионима–хладњачама да би касније била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у ријеку Саву. Још се за једним бројем убијених Срба из Сијековца трага и воде се као нестали. Побијени Сијековчани су жртве првог ратног злочина у БиХ. О том злочину постоје бројни докази, као што постоје докази и о другим злочинима у Броду, чије су жртве били Срби. Предмет са доказним материјалом 22. маја 2002. године предат је хашким истражиоцима, а Хашки суд је предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ за ратне злочине, које до сада ништа круцијално није учинило да злочин буде осуђен. Представници удружења породица жртава сматрају да Тужилаштво и Суд БиХ избјегавају да пред лице правде изведу праве наредбодавце и извршиоце злочина над српским цивилима у Сијековцу који се вјероватно налазе у Хрватској.