Календар Покоља

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга.

Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали.

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком.

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА СКЕЛАНСКОГ КРАЈА

КРСТОВДАН ПОРОДИЦЕ ДРАГАШ

На Крстовдан 1942. године, усташе су на падинама Требевића, тачније Лијешћа-Драгаша кућа (скретање ка врху Требевића) Звјерски мучили и убили Рајка Драгаша и његових шесторо дјеце: Милка (17 год.),Неђо (15 год),Срето (8 год.),Рада (6 год.)Крсто (4 год.) и Љиља (3 год.)

КРСТОВДАН ПОРОДИЦЕ ДРАГАШ

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за ове догађаје, да нас контактирају путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Злочин у чемерници на светог Јована

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом, жене и дјевојке прије тогасу мучене и силоване

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Батинова Коса, Вргинмост, 21. јануара 1942.

Село Батинова Коса, Вргинмост, 21. јануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

ГОДИШЊИЦА "НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ"